Da jeste.
U komentaru „Da li je moguća registracija vozila na rok kraći od jedne godine?“, sam naveo šta je bio povod za pisanje tog i povezanih komentara, pojasnio šta je to registracija vozila, koliko važi registraciona nalepnica i koja vozila se mogu registrovati na kraći rok. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
U tekstu „Da li je isplativa registracija vozila na rok kraći od godinu dana?“ ću razmotriti da li se isplati cela „gimnastika“, šta mogu da učine vlasnici vozila kojima nadležni organ uskrati pravo da registruju vozio na kraći period, i koji su potencijalni problemi.
A ovde ću objasniti zašto je moguće platiti porez i osiguranje na rok kraći od godinu dana.
1. Za koja vozila se plaća porez na upotrebu vozila?
Porez na upotrebu motornih vozila plaća se u skladu sa Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, 80/2002, 43/2004, 31/2009, 101/2010, 24/2011, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 86/2019, 118/2021 i 92/2023).
Prema članu 2. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, porez na upotrebu motornih vozila plaća se kod izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice, osim kod privremene registracije koja se vrši na period kraći od jedne godine. Inače, motornim vozilom za koji postoji obaveza plaćanja poreza u smislu ovog zakona smatraju se: putnička vozila, motocikli (uključujući one sa sa bočnim sedištem) i teški tricikli, s tim da se određenja tih pojmova uzimaju prema prema propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Dakle, prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) –u daljem tesktu: ZOBS, podzakonskom aktu donetom na osnovu istog, Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015, 14/2016, 108/2016, 7/2017-isp, 63/2017, 45/2018, 70/2018, 95/2018, 104/2018, 93/2019, 2/2020-isp., 64/2021, 129/2021-dr.propis, 110/2022-dr.propis, 143/2022, 48/2023, 24/2024 i 101/2024).
I tu počinje zbrka. Jer, prema tački 41) stava 1. člana 7. ZOBS, putničkim se smatra vozilo koje služi za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje. Inače, vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica, mase veće od 400 kg efektivnom ili trajnom nominalnom snagom motora većom od 15 kW (tačka 40. stava 1. člana 7. ZOBS).
Definicije vrsta vozila koja nas interesuju, date su u tekstu “Da li je moguća registracija vozila na rok kraći od jedne godine?”. Tako da ću ovde izvesti zaključke u odnosu na te definicije.
Da sumiramo. Prema onom što je propisano prema defincijama iz ZOBS, porez na upotrebu vozila plaća se za sve vrste automobila i manje kombije. A ne bi trebalo da se plaća za veće kombije, autobuse, teretna vozila, radne mašine itd. Za motocikle svih vrsta i teške tricikle se plaća, to je jasno iz odredbe samog zakona. Mopedi i laki tricikli su izostavljeni. Ali, da li bi trebalo da se plaća za teške četvorocikle? E to nije baš jasno, jer neka od ovih vozila prema opštoj definiciji mogu da spadaju u putnička (oni koja služe za prevoz tereta ako imajudodatnosedište za prevoz putnika). To je jedan ugao problema.
2. Ko i kako plaća porez na upotrebu vozila?
Obveznik poreza, po članu 3. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara,je pravno i fizičko lice na čije se ime motorno vozilo registruje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Sad, član 4. ovog zakona, kaže, porez na upotrebu vozila plaća se prema radnoj zapremini motora motornog vozila. Znači, već ta odredba ukazuje da vlasnici vozila na elktrični pogon ne plaćaju porez. A prema tački 6) stava 1. člana 5. istog zakona, porez na upotrebu motornih vozila ne plaćaju vlasnici motornih vozila čiji pogon je isključivo električni, te hibridnih vozila (ona kod kojih je jedan od pogona električni). Znači, porez plaćaju samo oni koji imaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Za ovo razmatrajne je najvažnije, da stav 2. člana 4. istog zakona, kaže, porez na upotrebu motornih vozila plaća se za period od jedne godine, u propisanim iznosima koji se usklađuju svake godine. Propisana su i umanjenja u odnosu na starost vozila. A najbitnije, stavom 6. pomenutog člana propisano je, kad se vozilo registruje za period kraći od jedne godine, porez na upotrebu motornih vozila plaća se u iznosu srazmernom broju meseci za koji se registracija vrši, u odnosu na propisani iznos poreza za period od jedne godine.
3. Da li je moguće osiguranje od autoodgovornosti na kraći rok?
Logično je da se može uštedeti i na osiguranju. Jer, svako osiguranje se zaključuje na određeni period, a Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013-OUS), kaže samo, da je vlasnik motornog vozila, čije vozilo podleže obavezi registracije, dužan da, pri registraciji motornog vozila i produženju registracije, organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti (za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari), a da je vlasnik motornog vozila koje ne podleže obavezi registracije svake godine dužan da zaključi ugovor o ovom osiguranju prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok je motorno vozilo u saobraćaju. Nigde se ne kaže da ova vrsta osiguranja ne može zaključiti na rok kraći od godine dana. A zaključenje osiguranja na bilo koji rok ne brani ni Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 -USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020).
Međutim, problem je što nemaju sve osiguravajuće kompanije u svojim ponudama osiguranja na kraći rok, a kod onih koje imaju, to što umanjenje nije baš srazmerno. Naime, tu je reč o obligacionom odnosu, gde osiguravač procenjuje svoj rizik i isplativnost posla, na osnovu čega formiraju svoju cenu i ponudu.
Međutim, izgubiće se umanjenje po osnovu bonus-malus sistema (biće izvršeno vraćanje na osnovni premijski stepen). Jer, u smislu tačke 2. Odluke o osnovnim kriterijumima bonus-malus sistema, podacima za primenu tog sistema i najvišem bonusu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2010, 60/2011 i 84/2020), bonus-malus sistem je utvrđivanje visine premije osiguranja od autoodgovornosti određenog vozila primenom odgovarajućeg premijskog sistema u zavisnosti od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu po osnovu ovog osiguranja za to vozilo a za koju je on odgovoran. Bonus-malus sistem primenjuje se na ugovore o osiguranju od autoodgovornosti koji su zaključeni na period od najmanje godinu dana, i to za motorna vozila registrovana u RS. A po alineji 3. tačke 6. te odluke, premija osiguranja od autoodgovornosti osnovnog (četvrtog) premijskog stepena ugovara se sa osiguranikom koji obnavlja osiguranje koje je bilo zaključeno na period kraći od jedne godine ako za to osiguranje nije prijavljena šteta, a nema pravo prenosa premije odgovarajućeg premijskog stepena u skladu sa ovom odlukom.
4. Umesto zaključka – sledi još
Dakle, kako se porez na upotrebu električnih i motornih hibridnih vozila ne plaća, oni koji ih imaju, mogu da uštede samo na osiguranju. Ali i oni a i drugi vlasnici vozila, koji mogu da uštede i na porezu, moraju da vode računa o nečemu o čemu će biti reči u „Da li je isplativa registracija vozila na rok kraći od godinu dana?“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a