Da li podnošenje više sukcesivnih tužbi za naplatu potraživanja predstavlja zloupotrebu procesnih prava od strane tužioca

Konkretnije, sporno pravno pitanje bi glasilo: Da li podnošenje više sukcesivnih tužbi za naplatu potraživanja koja su dospela na mesečnom nivou, a u vreme podnošenja prve tužbe i celokupno potraživanje, predstavlja zloupotrebu procesnih prava od strane tužioca iz istog pravnog osnova i činjeničnog stanja?

Pred sudovima u Srbiji u toku je veći broj postupaka po tužbama protiv tuženog –nekog javnog preduzeća radi sticanja bez osnova. Radi se o tužbama koje se sukcesivno podnose od strane istog tužioca, a potraživanja su na mesečnom nivou i sva su dospela i odnose se na period od više godina. Tužbeni zahtevi tužilaca su osnovani i isti uspevaju u parnici.

Sporno je dosuđivanje, odnosno nedosuđivanje troškova parničnog postupka po drugoj ili trećoj tužbi istog tužioca, kada se ne priznaju troškovi parničnog postupka sa pozivom na član 9. ZPP.

Prema odredbama čl.9 . Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020):

Stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

Sud je dužan da spreči i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

Zahtev za rešavanje ovog spornog pravnog pitanja na osnovu istih zakonskih odredaba podnose i punomoćnici tužilaca, navodeći da sudovi pogrešno dosuđuju, odnosno ne dosuđuju parnične troškove tužiocima koji vode spor protiv nekih javnih preduzeća, u slučajevima kada podnesu drugu ili treću tužbu za sticanje bez osnova, bez obzira na postignuti uspeh tužilaca u sporu od 100%.

Sudovi se pozivaju na odredbu člana 9. ZPP, navodeći da tužioci zloupotrebljavaju svoja procesna prava jer su jednom tužbom mogli obuhvatiti ceo period od više godina, pa za preostali, duži period tužiocima ne priznaju parnične troškove, smatrajući da su tužioci podnošenjem posebnih tužbi zloupotrebili procesna prava iz člana 9. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Osnovni sudovi su se obratili Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu čl. 180. i 181. ZPP, sa zahtevom za rešavanje spornog pravnog pitanja zbog toga što Viši sud, odlučujući po žalbama tuženog, kada prvostepeni sud dosudi tužiocima troškove postupka, preinačuje odluku o troškovima postupka po drugoj i trećoj tužbi i donosi rešenje da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Prema navodima zahteva tuženi osporava osnovanost tužbenog zahteva i pored postojanja pravnosnažnih presuda kojima je usvojen tužbeni zahtev tužilaca u celini. Tuženi ne ispoljava nameru da spor reši mirnim putem, bez podnošenja tužbe, pa se postavlja pitanje da li sud može odbiti zahtev za naknadu troškova parničnog postupka po članu 9. ZPP.

Osnovni sudovi su u zahtevu dalje naveli da ovo pitanje nije regulisano Zakonom o parničnom postupku, jer nije regulisano da li se tuženi u ovakvim situacijama može smatrati savesnim u smislu odredbe člana 9. ZPP i zbog toga biti oslobođen od troškova postupka, odnosno da li se tužioci smatraju nesavesnim i da i pored uspeha u sporu nemaju pravo na naknadu troškova postupka koje su nesumnjivo imali.

Prvostepeni sud je predložio i odgovor na sporno pravno pitanje, tako što je zaključio da podnošenje više tužbi za različite periode od strane jednog tužioca protiv tuženog za vraćanje stečenog bez osnova za komunalne usluge, u situaciji kada su sva potraživanja dospela u trenutku podnošenja prve tužbe, predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja u smislu odredbe člana 9. ZPP, jer je tužilac imao mogućnost da celokupno potraživanje obuhvati jednom tužbom, a sud je dužan da spreči zloupotrebu prava tokom celog postupka u smislu navedene zakonske odredbe.

Međutim, iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je odluka o troškovima postupka doneta primenom načela pravičnosti, dok iz obrazloženja presude revizijskog suda proizlazi da se u parničnom postupku ne primenjuju pravila pravičnosti, osim u sporovima iz porodičnih odnosa, tako da se ne može doneti odluka da svaka stranka snosi svoje troškove postupka zbog toga što je vrednost predmeta spora niska.

Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.