Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Ko garantuje za bitkoin i ostale kriptovalute?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 94, jun 2022. god. Konkretan povod za pisanje komentara bilo je ono što me kao pravnika intrigira, a što je izraženo u naslovima komentara. Ova analiza je rađena sa aspekta pozitivnog prava RS, ali principi i pitanja koje postavljam su globalni.
Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, a sažetak navedenog komentara, prilagođen široj čitalačkoj publici, pod naslovom „Nekom kripta, a nekom valuta“, objavljen je u nedeljniku NIN, br. 3732 od 7. jula 2022. god.
Ono što aktuelizuje ovu analizu je vest o uspešnom završetku inicijalne ponude FIN, prvog srpskog digitalnog tokena domaće startap kompanije Finspot, uz prodaju 58,23% ukupnog iznosa ponude. Navodi se da je do ponoći, 28. juna 2022. god. prodato 20.527 FIN tokena čija je pojedinačna vrednost 1.000 dinara. Moram reći, ova digitalna valuta se ipak malo razlikuje od onih svetskih poznatih, od bitkoina pre svega, a zašto biće jasno na kraju čitanja ovog serijala tekstova.
Osnovnim pitanjima, šta su kriptovalute odnosno digitalna imovina uopšte, bavio sam se u tekstu „Šta su to kriptovalute?“. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru. Takođe, tamo je rečeno i zašto citiram COINTELEGRAPH kao izvor informacija.
U komentaru „Da li su kriptovalute imovina u pravom smislu?“ ću se pozabaviti time da li su kriptovalute imovina u pravom smislu reči, da li ih je dozvoljeno posedovati te legalno raspolagati sa istim? Zašto je važno znati ko je izdavalac kriptovalute odnosno ko u stvari jemči za kripovalutu, razmatrao sam u „Zašto je važno ko je izdavalac kriptovalute?“. Da li su transakcije u kriptovalutama bez troškova i poreski aspekt kod istih analizirao sam u „Da li su transakcije u kriptovalutama stvarno bez troškova?“. I na kraju u tekstu „Da li je kod kriptovaluta sve onako kako se se predstavlja?“, razmatrao sam ostala sporna pitanja u vezi kriptovaluta (anonimnost, sigurnost itd.), dakle ono što nisam analizirao u drugim tekstovima.
U ovom komentaru ću se pozabaviti pitanjima na čemu počiva sistem kriptovaluta, odakle dolazi njihova vrednost i ko ih kontroliše u stvari?
1. Na čemu počiva sistem kriptovaluta?
Ko kontroliše bitkoin i druge kriptovalute?
Cointelegraph kaže (citat): „Prema rečima Gevina Andersena, prva stvar na koju se fokusirao, nakon što se Nakamoto udaljio od projekta, jeste dalja decentralizacija. Andersen je želeo da bitkoin nastavi svoje postojanje autonomno, čak i ako mu se nešto neočekivano desi. […]
U osnovi, bilo koja kriptovalutna mreža zasniva se na apsolutnom konsenzusu svih učesnika u pogledu legitimiteta bilansa i transakcija. Ako se nodovi ne slažu na jednom bilansu, sistem bi se u osnovi raspao. Međutim, postoji puno pravila unapred izgrađenih i programiranih u mreži koja sprečava da se ovo dogodi.“.
U navedenom meni je važno par informacija. Da bitkoin navodno funkcioniše sam od sebe, da se zasniva na konsezusu onih koji ga koriste, i da se sistem može raspasti. Zanimljivo, veoma. Po mom mišljenju, jedino što je zaista sigirno je da se može raspasti. Štaviše, globalni nestanak struje, ili prekid internet veze zauvek, značio bi gubitak digitalne imovine, što nije slučaj sa realnim dobrima (zlatom npr.). Čak i da se navedeno desi na neki period, to bi dovelo do gubitka. Jer, realno, koliko vredi ono čemu ne možete pristupiti? Da li će nešto zadržati vrednost ako nije dostupno vlasniku? Ne mislim da do toga može doći, samo kažem, fizičke karakteristike kriptovaluta daju takvu mogućnost.
2. Odakle dolazi vrednost kriptovaluta?
Ne spadam u teoretičare zavere, i ne smatram da je to klasična piramidalna šema iliti Poncijeva (Ponzi) prevara, niti da je „mehur“ (mada ima neke karakteristike navedenog).
Jer, kako Cointelegraph kaže, dobitak na bitkoinu i njegova vrednost dolaze od ograničene količine novčića, te kako više ljudi pribavlja novčiće, tako zalihe postaju ređe, čineći svaki novčić sve vrednijim. I upravo to je suština. Ljudska pohlepa (uz glupost) je jedina konstanta na koju se može računati. A to je ključ. Mogućnost brze i velike zarade pomera vrednost valute nagore. Ali, odakle dolazi ta nova vrednost? Od novih ulagača, jer je količina dobra u opticaju (bitkoina) ograničena. Nema nove proizvodnje niti povećanja prodaje novih proizvoda, dakle nema novostvorene vrednosti, već samo špekulacija.Znači, jeste neka vrsta piramide i balona. I to ona u kojoj se „naduvava“ nešto što ne postoji u suštini. Naime, postoji digitalni zapis koji osim trgovini ne služi ničemu (bar ja nisam shvatio drugu namenu). Zlato npr. je materijal, veoma redak i veoma tražen. Ni ti kompjuteri bez kojih kriptovalute ne bi postojale ne mogu da rade bez delova od zlata u sebi.
Postoji izreka, ko ne nauči istoriju mora je ponoviti. Naime, nije prvi put da nešto što nema stvarnu upotrebnu vrednost postaje merilo svega. Npr. lale – tulipani (cveće) su u XVII veku bile holandski bitkoini. Cene lukovica lala dostizale su neverovatne iznose. A zašto? Niko ne zna da objasni. Lepo su izgledala dvorišta kad procvetaju? To je bilo pitanje prestiža ili šta? Da, neki se jesu enormno obogatili na tome, ali mnogi su potpuno propali ulažući u trgovinu lukovicama lala. A ljudi sa istoka odakle su lale izvorno došle samo su se čudili svemu tome, odnosno u čemu je stvar kad to cveće raste svuda okolo?
3. Ko kontroliše kriptovalute?
Inače, zanimljivo mi je da se svim propisma kojima se pokušava sprečiti manipulacija na tržištu, što je jedan od ciljeva i Zakona o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020), jer postoje odredbe o tome, u stvari legalizuju takvi postupci. Jer, pravila se najlakše izigravaju kada se primenjuju, kada se špekuliše u okvirima dozvoljenog. Primer za to je američki bankar i finansijer Dž. P. Morgan (John Pierpont Morgan), koji je tvrdio da je uspešno manipulisao berzama (da je sam „srušio“ berzu nekoliko puta i na tom zaradio). Postojale su kontroverze u vezi njegovih poslova, ali njegovo bogatstvo je bilo legalno.
Ne kažem da su tvorci bitkoina imali takvu nameru, niti da je bitkoin stvoren da bi se neko obogatio, već da su manipulacije moguće. Jer, svakom berzom je moguće manipulisati od strane investitora. Zbog toga što niko ne može da kontroliše rastući interes i uzbuđenje javnosti, te medijsku pomamu koja to prati, ali i podstiče i stvara (kroz priče o ljudima koji su se obogatili i sl.).
Ako pogledamo vrednosti bitkoina u određenim trenucima (nagle skokove i padove), može se steći utisak da neko manipuliše time. Najveći skokovi i padovi vrednosti (po nekoliko desetina puta) dešavali su se u periodima kad nije bilo očitog ni direktnog „spoljašnjeg“ razloga za to (ratovi, ekonomske krize, pandemije…).
Prema podacima sa Cointelegraph, bitkoin je početkom 2011.god. vredeo oko 1 američki dolar (USD, u daljem tekstu: $), da bi 9. juna te godine vredeo 29 $, a 19. novembra 2 $. Onda je vrednost stagnirala, da bi tek u leto 2012. god, izašla na 10 $. Cele 2013. god. vrednost je rasla, najpre postepeno, da bi krajem novembra te godine dostigla nivo od 1.200 $. Onda opet drastičan pad, u februaru 2014. god. vrednost je bila 112 $. Cele 2015. i 2016. ređali su se usponi i padovi. Značajan skok kreće u 2017. god. i sredinom decembra te godine bitkoin vredi preko 19.000 $. U 2018. god. beleži pad, i najnižu vrednost dostiže u decembru, kada vredi oko 3.200 $. Zatim skok na skoro 13.000 $ u junu 2019. god. pa pad na 4.900 $ u martu 2020. god. Najveću vrednost bitkoin je imao u novembru 2021. god., preko 67.500 $.
Evo jedne zanimljive računice. Neko ko je 2011. god. imao samo 1 $ u džepu, ako je kupovao bitkoine kada im je vrednost bila najniža a prodavao kada je najveća, čak i da je pri tim transakcijama plaćao porez na ukupan prihod po stopi od 20% (a ne na kapitalni dobitak, tj. na razliku između kupovne i prodajne cene), sad ima 53.568.185,45 $. Neverovatno. Legalno je moguće uvećati imovinu preko 53 miliona puta u samo 10 godina!?!? Zamislite šta se dešava ako neko počinje igru sa 100 ili 1000 $ ili više. Taj danas vlada svetom. Znači, ili je neko genije, ili naprosto rođen pod srećnom zvezdom. Samo sumnjam da se genije ili srećnik rađa kao takav, on se pravi, a za to je potrebno da znate šta radite, odnosno kako da manipulišete nečim. Ili da imate informacije iznutra.
A vrednost bitkoina opet pada. U trenutku početka pisanja ovog teksta bila je preko 43.000 $, da bi za osam dana pala na 35.000 $. U vreme pisanja završne verzije teksta (pre objave) vrednost je bila 29,700 $. Šta će biti dalje? Šta god da bude, novac napravljen na razlikama je „izvučen“, a oni kojima je „izvučen“ neka i dalje snivaju o brzoj zaradi.
4. Umesto zaključka
Nadam se da je sada (ako ne potpuno) bar malo jasnije ono što ono što sam nagovestio na kraju teksta „Šta su to kriptovalute?“. Zašto smatram da ono što se čini kod nas a i globalno, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto je moj lični utisak da ljudska glupost (a ne pamet nažalost) pokreće svet. I zašto tvrdim dakad god je uvek je u fokusu nešto suštinski nebitno, ako je pažnja na tome, to samo znači da neopaženo prolazi nešto veliko.
Zato ponoviću, razmišljajte logično. A svima koji se upuste u trgovinu kriptovalutama želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i gde nema pravila, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.