Ne, iako se obično poistovećuju, ali posredi su različite stvari. Ovde ću razjasniti uvreženu zabludu. Inače, konkretan povod za pisanje ovog, i povezanih komentara “Da li saobraznost i garancija važe za polovne stvari?, Da li popravka produžava garanciju?” i “Sme li prodavac da uslovljava kupca u pogledu saobraznosti i garancije?”, bilo je obraćanje redakciji popularnog časopisa i emisije za koje takođe radim, u vezi problema sa novim vozilom na kome se se pojavili kvarovi koji nikako da budu otklonjeni.
Pre analize, par napomena, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice daje se pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Šta je to saobraznost proizvoda?
Obavezama prodavaca u vezi saobraznosti proizvoda i otklanjanjem nesaobraznosti već sam se bavio u tekstovima “Kako u reklamacionom postupku ostvariti svoja prava?, Šta je to saobraznost robe?, Kakve su obaveze trgovca u vezi sa saobraznošću robe?, Da li je uvek potrebno ispitivati robu kod utvrđivanja njene saobraznosti?, Kakva kaznena dela čine trgovci u vezi oglašavanja saobraznosti proizvoda?” i “Kakva kaznena dela čine trgovci u toku reklamacionog postupka?”. Ovde ću ponoviti objašnjenja u vezi onog što se najčešće poistovećuje.
Saobraznost proizvoda je zakonski uređena. Izraz koji se upotrebljava otkriva o čemu je reč. Saobrazno znači odgovarajuće, primereno, podobno nameni, podudarno u svemu… tj. da ispunjava zahteve za upotrebu konkretnog proizvoda u redovnim uslovima eksploatacije a prema uputstvima proizvođača odnosno prodavca.
Prema članu 49. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) – u daljem tektu: ZZP, prodavac je dužan da isporuči robu koja je saobrazna ugovoru. Pretpostavlja se da je isporučena roba saobrazna ugovoru:
1) ako odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;
2) ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;
3) ako ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;
4) ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.
Prema članu 50. ZZP, prodavac odgovara za nesaobraznosti isporučene robe ugovoru ako:
1) je postojala u času prelaska rizika na potrošača, bez obzira na to da li je za tu nesaobraznost prodavac znao;
2) se pojavila posle prelaska rizika na potrošača i potiče od uzroka koji je postojao pre prelaska rizika na potrošača;
3) je potrošač mogao lako uočiti, ukoliko je prodavac izjavio da je roba saobrazna ugovoru.
Prodavac je odgovoran i za nesaobraznost nastalu zbog nepravilnog pakovanja, nepravilne instalacije ili montaže koju je izvršio on ili lice pod njegovim nadzorom, kao i za nepravilnu instalaciju ili montažu robe koja je posledica nedostatka u uputstvu koje je predao potrošaču radi samostalne instalacije ili montaže. Ali, prodavac ne odgovara za nesaobraznost ako je u trenutku zaključenja ugovora potrošaču bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da roba nije saobrazna ugovoru ili ako je uzrok nesaobraznosti u materijalu koji je dao potrošač.
Odgovornost prodavca za nesaobraznost robe ugovoru ne može biti ograničena ili isključena suprotno odredbama ZZP. Međutim, prodavac nije vezan javnim obećanjem u pogledu svojstava robe ako:
1) nije znao ili nije mogao znati za dato obećanje;
2) je pre zaključenja ugovora objavljena ispravka obećanja;
3) obećanje nije moglo uticati na odluku potrošača da zaključi ugovor.
U skladu sa članom 52. ZZP, prodavac je odgovoran za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača. Ako nesaobraznost nastane u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je nesaobraznost postojala u trenutku prelaska rizika, osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robe i prirodom određene nesaobraznosti. Teret dokazivanja da nije postojala nesaobraznost snosi prodavac.
I šta navedeno znači? Prosto, proizvod je saobrazan ugovoru ako po kvalitetu i funkcionalnosti odgovara onome što je uobičajeno i što kupac realno može da očekuje. Da uprostimo, prodavac praktično garantuje kupcu da će konkretni proizvod moći nesmetano da se koristu u određenom roku, odnosnobar dve godine.
Važno je napomenuti, neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir. Ovde je jedino bitno, da se samim ugovorim o prodaji može izvršti ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti za materijalne nedostatke, ali samo ako ti nedostaci nisu poznati prodavcu u trenutku prodaje i kad je prodavac nije nametnuo tu odredbu koristeći svoj poseban položaj
Iako na saobraznost utiče ono što predstavlja javno obećanje, prodavac nije vezan obećanjem u pogledu svojstava ako nije znao ili nije mogao znati za dato obećanje ili je pre kupovine objavljena ispravka obećanja ili obećanje nije moglo uticati na odluku o kupovini. Inače, na oglašeni rok upotrebe ne sme da utiče ni činjenica da je nešto podložno starenju materijala, jer ako to postoji, prodavac mora naglasiti da je reč o proizvodu sa nedostatkom, i da iz tog razloga umanjuje cenu.
Napred navedeno važi za sve proizvode, i za automobile, i motocikle, i opremu za vozila (npr. pneumatike), ali i televizore, komjutere, cipele, odeću…
2. Šta je garancija?
Garancija je nešto drugo. Član 53. ZZP kaže, garancija je svaka izjava kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa robom, i pravno je obavezujuća pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom. To obećanje se može dati u onome što se zove granatni list, ali prodavca obavezuje i sve ono što je u vezi proizvoda obećano bilo gde (u prepisci, ugovoru o prodaji, medijima, reklamama). Prodavac je dužan da za datu garanciju sačini garantni list, po pravilu u pisanom obliku, na papiru i da isti preda potrošaču preda garantni list ukoliko se roba prodaje sa garancijom.
Garantni list je isprava u pisanom ili elektronskom obliku ili na drugom trajnom nosaču zapisa, koja sadrži sve podatke iz garancije, navedene na jasan i čitljiv način, lako razumljivim jezikom, a naročito podatke o:
1) pravima koja potrošač ima na osnovu ovog zakona i o tome da garancija ne isključuje i ne utiče na prava potrošača koja proizlaze iz zakonske odgovornosti prodavca za nesaobraznost robe ugovoru;
2) nazivu i adresi davaoca garancije;
3) nazivu i adresi prodavca, ako on nije istovremeno i davalac garancije;
4) datumu predaje robe potrošaču;
5) podatke kojima se identifikuje roba (model, tip, serijski broj i sl.);
6) sadržini garancije, uslovima i postupku ostvarivanja prava iz garancije;
7) trajanju garantnog roka i prostornom važenju garancije.
Dakle, garancija je posebno obećanje i obično sadrži posebne pogodnosti. Nije obavezna već predstavlja dobru poslovnu praksu. A garantni rok može biti duži od roka saobraznosti. Najvažnije, garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću proizvoda (stav 8. člana 53. ZZP).
Čak, zloupotreba izraza garancija je zabranjena prema članu 54. ZZP. To znači da pri prodaji i oglašavanju, prodavac ne sme upotrebljavati izraze sa tim značenjem, ako kupac ne stiče više prava nego iz odgovornosti za nesaobraznost ili drugih zakonskih prava. Znači, kad vam neko kaže dajemo garanciju od dve godine, on vam ne daje ništa, to pravo već imate po osnovu zakona.
I dok saobraznot pokriva ceo proizvod, garancija se može dati i na određene delove. Npr. kod autobobila, neki prooizvođači daju posebne garancije na određene sklopove (motor npr.), ili za boju, tkanine na sedištima i sl. Proizvođač odnosno prodavac su slobodni da odrede koliki će biti garantni rok nakon roka saobraznosti. Tu je praksa različita, npr. kod nekih proizvođača vozila ti rokovi su 7 godina, kod nekih 10 uz određene obaveze kupca.
Dakle, garantni i rok saobraznosti nisu ista stvar, jer ni saobraznost nije garancija. Znači, uslovno možemo reći da je saobraznost minimalna garancija, odnosno da je rok saobraznosti u stvari najkraći (zakonski) garantni rok. A tako ga inače i zovu nekim zemljama (zakonska garancija), dok se izraz komercijalna garancija upotrebljava za ono što premašuje taj rok.
3. Kako se rešava problem nesaobraznosti?
Najkraće rečeno, reklamiranjem proizvoda prodavcu i istrajavanjem u tom postupku. Ako isporučeni proizvod nije saobrazan ugovoru, kupac ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, popravkom ili zamenom, odnosno da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor o kupovini, čime sam se bavio u “Kakve su obaveze trgovca u vezi sa saobraznošću robe?”. Popravka ili zamena mora se izvršiti bez značajnih neugodnosti za kupca i uz njegovu saglasnost, i u primerenom roku s obzirom na prirodu proizvoda i svrhu zbog kojeg je nabavljen.
Pored svega, kupac ima pravo da posebno zahteva naknadu štete koju je pretrpeo (zbog neupotrebe vozila npr.). Po članu 502. ZOO, kupac ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njihovog izvršenja. Zato većina prodavaca kod popravki koje duže traju obezbeđuje ono što se zove zamensko vozilo. Znači, ne zbog toga što su dobri, već da umanje svoju potencijalnu štetu. Kod vozila, dodatni problem predstvaljaju nedostaci koji uzrokuju tehničku neispravnost vozila. Jer, kad se boja ljušti, nije toliki problem kao kada ne rade kočnice. Zato što tehnička neispravnost može dovesti do toga da vozilo ne može da prođe tehnički pregled i bude registrovano, da vozač bude kažnjen ako sa neispravnim vozilom učestvuje u saobraćaju, ali može biti i uzročnik saobraćajne nezgode. I to sve može predstavljati štetu.
Inače, prava po osnovu reklamacije ne postoje u slučaju fizičkih – mehaničkih oštećanja (oštećenja, lomova i sl.) koja dovode do nefunkcionalnosti proizvoda, kao ni oštećenja koja nastaju redovnom upotrebom (izlizanost, ogrebotine, oguljenost, prljanje…), i nisu rezulatat greške u proizvodnji, a ne utiču na upotrebljivost proizvoda u smislu njegove primarne namene. Estetski momenti nisu od uticaja na saobraznost. Takođe, nečiji subjektivni utisak o proizvodu (ono što misli o kvalitetu), nije od značaja. Da nešto ne ispounjava standard kvaliteta mora biti zvanično potrvđeno u nekom postupku.
Prava po osnovu saobraznosti ne postoje ni u slučaju da se proizvod koristi suprotno upustvu proizvođača, na neadekvatan način. Kod vozila, to bi bilo opterećivanje preko maksimalne nosivnosti, korišćenje neadekvatnog goriva, nepreporučenih ulja i maziva i sl.
Dakle, prava kupaca su propisana, potrebno ih je koristiti.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a