Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Ko garantuje za bitkoin i ostale kriptovalute?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 94, jun 2022. god. Konkretan povod za pisanje komentara bilo je ono što me kao pravnika intrigira, a što je izraženo u naslovima komentara. Ova analiza je rađena sa aspekta pozitivnog prava RS, ali principi i pitanja koje postavljam su globalni.
Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, a sažetak navedenog komentara, prilagođen široj čitalačkoj publici, pod naslovom „Nekom kripta, a nekom valuta“, objavljen je u nedeljniku NIN, br. 3732 od 7. jula 2022. god.
Ono što aktuelizuje ovu analizu je vest o uspešnom završetku inicijalne ponude FIN, prvog srpskog digitalnog tokena domaće startap kompanije Finspot, uz prodaju 58,23% ukupnog iznosa ponude. Navodi se da je do ponoći, 28. juna 2022. god. prodato 20.527 FIN tokena čija je pojedinačna vrednost 1.000 dinara. Moram reći, ova digitalna valuta se ipak malo razlikuje od onih svetskih poznatih, od bitkoina pre svega, a zašto biće jasno na kraju čitanja ovog serijala tekstova.
Osnovnim pitanjima, šta su kriptovalute odnosno digitalna imovina uopšte, bavio sam se u tekstu „Šta su to kriptovalute?“. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru. Takođe, tamo je rečeno i zašto citiram COINTELEGRAPH kao izvor informacija.
U komentaru „Da li su kriptovalute imovina u pravom smislu?“ ću se pozabaviti time da li su kriptovalute imovina u pravom smislu reči, da li ih je dozvoljeno posedovati te legalno raspolagati sa istim? Zašto je važno znati ko je izdavalac kriptovalute odnosno ko u stvari jemči za kriptovalutu, razmatrao sam u „ Zašto je važno ko je izdavalac kriptovalute?“. Pitanjima na čemu počiva sistem kriptovaluta, odakle dolazi njihova vrednost i ko ih kontroliše u stvari bavio sam se u tekstu „Da li se manipuliše kriptovalutama?“. I na kraju u tekstu „Da li je kod kriptovaluta sve onako kako se predstavlja?“, razmatrao sam ostala sporna pitanja u vezi kriptovaluta (anonimnost, sigurnost itd.), dakle ono što nisam analizirao u drugim tekstovima.
U ovom komentaru ću se pozabaviti tvrdnjom da su transakcije u kriptovalutama bez troškova i poreskim aspektom kod istih.
1. Postoje li troškovi prenosa kod kriptovaluta?
Cointelegraph kaže (citat): „Za većinu ljudi, osnovna prednost bitkoina jeste njegova nezavisnost od svetskih vlada, banaka i korporacija. Nijedna vlast se ne može mešati u BTC transakcije, uvesti takse na njih ili uzeti ljudima novac.“.
Ovo nije sasvim tačno (u stvari ni približno tačno), ali za razumevanje zašto, mora se poznavati pravo. Inače, namerno ne dajem ocene da je nešto laž, istina i sl. Jer, u smislu prava, tačno je ono što odgovara činjenicama, a netačno ono što ne odgovara. Istina i laž su subjektvne kategorije, koje podrazumevaju i lični odnos onoga ko neku informaciju iznosi (tvorac informacije) ili prenosi, prema onome što on zna ili mora znati u odnosu na tu informaciju. Nešto što je istina za jednu osobu ne mora nužno biti istina i za drugog. Ako neko zaista veruje da je nešto tačno, to nije laž. Jer, laž je svesno i namerno iznošenje (stvaranje, izmišljanje, pravljenje…) ili prenošenje neistinite informacije, dakle onoga što nije tačno, kada to iznosilac (tvorac informacije) ili prenosilac zna. Zato uvek govorim o tačnom ili netačnom.
I da se vratim na gore iznetu tvrdnju. Da, transakcije u kriptovaluti jesu oslobođene direktnih troškova prenosa, jer idu od jednog vlasnika direktno ka drugom. Ali, kako trgovati kriptovalutama bez posrednika? Šta, neko će davati oglase? Ili se to čini preko nekih platformi i nekakvih „berzi“? Čak i kad se čini preko nekih automata (kriptomati), pa neko mora postaviti i održavati tu mašinu, čiji rad košta.
Znači, nemamo klasične platne institucije poput banaka ali imamo neke posrednike i neke troškove. A da li ti „posrednici“ rade besplatno ili nekako naplaćuju svoju uslugu?
I još jedna stvar, Cointelegraph kaže (citat): „Naknadu prima rudar, nakon što se kreira novi blok uz uspešan heš (hash). Obično pošiljalac plaća celu naknadu, dok se odbijanje naplate primaocu može smatrati nepotpunom isplatom.“.
Da li je onda sve besplatno kao što se tvrdi?
2. Postoje li poreske obaveze kod kriptovaluta?
Meni, kao nekom kome je pravo u centru svega, cela priča sa kriptovalutama liči na dečiju zamisao kako svet funkcioniše, bez pravnih znanja. Samo ne kod onih koji su smislili i kontrolišu ceo sistem, već kod onih kojima se priča „prosipa“. Jer, ne postoji mesto na kugli zemaljskoj niti u svemiru koje nije pokriveno nekom pravnom normom. Uvek se primenjuje odredba nekog propisa. Svaka transakcija ima svoje mesto, a čim ima mesto pripada nekoj teritoriji. A neku teritoriju uvek kontroliše neka vlast. Iako postoje teritorije na kojima države ne vrše efektivnu vlast (međunarodne vode, svemir, Antartik…), postoje pravila pod šta potpada aktivnost izvršena na tim teritorijama i koje se pravo primenjuje. Potpuno je druga priča kad se nešto proglasi zonom slobodne trgovine i poslovanja uopšte, bez poreza, carina i sl. Ali, to je neko proglasio s namerom, postoji razlog, a aktivnosti izvršene tamo su legalne, i opet postoji jurisdikcija (zna se šta, kako i zašto se primenjuje). I ako je neka transakcija izvršena u „nepokrivenom“ prostoru, novac mora na kraju doći na mesto gde postoji nečija jurisdikcija.
Poenta moje priče, ako države to žele uvek mogu uvesti restrikcije ili uzimati prihod od svega, pa i od kriptovaluta.
Pošto je ono što sam napred citirao izneto na web sajtu koji se odnosi na RS (srpsko izdanje da tako kažemo, iako je domen globalni), moram reći da izneto u slučaju RS apsolutno nije tačno. Postoje porezi vezani za kriptovalute.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014-dr.zakon, 142/2014, 83/2015, 108/2016, 113/2017, 30/2018, 72/2019 i 153/2020) – u daljem tekstu: Zakon o PDV, porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV) se ne plaća u prometu kod prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.
Ali porez se plaća ako je digitalna imovina stečena nasleđem i poklonom prema Zakonu o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2002, 80/2002, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012-OUS, 47/2013, 68/2014-dr.zakon, 95/2018, 99/2018-OUS, 86/2019, 144/2020 i 118/2021). Generalno, osnovica kod ovih poreza je tržišna vrednost imovine koja je predmet nasleđena odnosno poklona. Porez na nasleđe i poklon ne plaćaju lica iz prvog naslednog reda (ostaviočevi potomci: deca, unuci…), supružnik i roditelj ostavioca (samo kod nasleđa). Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu (braća, sestre i njihovo potomstvo), porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%. Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu (ostaviočevi i poklonodavčevi dedovi i babe i njihovo potomstvo), odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.
Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se kod prenosa prava svojine na digitalnoj imovini. Ali, plaća se porez na dohodak građana, prema Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006-isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-isp., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 44/2021 i 118/2021), na prihod od kapitalnog dobitka. Kapitalni dobitak, predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene prava (što je i oporezivi prihod) kod prenosa uz novčanu ili nenovčanu naknadu ili kod unosa nenovčanog uloga u pravno lice. Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%. Ono dobro u toj priči jeste mogućnost oslobađanja plaćanja 50% ovog poreza ako obveznik novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta RS, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog čiji je centar poslovnih i investicionih aktivnosti na teritoriji RS. Takođe, obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje, novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži za ove namene, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.
Inače, iako se odredbe ovog zakona koje se odnose na digitalnu imovinu primenjuju od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, što će reći od 29. juna 2021. god. kada je počeo da se primenjuje Zakon o digitalnoj imovini, i ranije se mogao oporezovati prihod građana od digitalne imovine, i to po većoj stopi od 20%, jer je član 85. Zakona o porezu na dohodak građana i tadasadržao odredbu da se oporezuju svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu. I još nešto, za prihod ostvaren u ranijem periodu postoji i obaveza za godišnji porez na dohodak građana koji plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, po stopi od 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade, dok se na veći iznos plaća 15%.
Takođe, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014-dr.zakon, 142/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021), plaća se porez na kapitalni dobitak ostvaren prodajom (odnosno drugim prenosom uz naknadu) digitalne imovine, osim ukoliko obveznik ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom, kada bi u stvari trebalo da se plaćaju porezi koji se odnose na pružanje usluga uz naknadu prema Zakonu o PDV (ako je neko obveznik tog poreza). Jer, tu više nije reč o prometu dobara već usluga, odnosno o prihodu na samu uslugu a ne na razliku između nabavne i prodajne cene. A iako iz teksta zakona nije potpuno jasno, izgleda da je intencija zakonodavca bila da ove subjekte oporezuju i sa PDV na iznos novostvorene vrednosti u tim transakcijama (što je opet razlika između nabavne i prodajne cene).
3. Umesto zaključka
Nadam se da ko je stigao dovde sa čitanjem sada razmišlja o onom što sam nagovestio na kraju teksta „Šta su to kriptovalute?“. Zašto smatram da ono što se čini kod nas a i globalno, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto je moj lični utisak da ljudska glupost (a ne pamet nažalost) pokreće svet. I zašto tvrdim dakad god je uvek je u fokusu nešto suštinski nebitno, ako je pažnja na tome, to samo znači da neopaženo prolazi nešto veliko.
Zato ponoviću, razmišljajte logično. A svima koji se upuste u trgovinu kriptovalutama želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i gde nema pravila, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.