Ministar državne uprave i lokalne samouprave predstavio je u skupštini Srbije devet zakona iz nadležnosti ministarstva, koji su nastavak reforme javne uprave sa ciljem dalje profesionalizacije i efikasnijeg rada administracije u korist svih građana Srbije.
Četiri zakona su izmene i dopune koje se odnose na reformu plata u javnom sektoru i pomeranje primene platnih razreda za godinu dana. To su:
– Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru,
– Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,
– Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama kao i
– Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Izmenama ovih zakona, koji su temelj reforme sistema plata, predloženo je menjanje rokova od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave je naveo da je potrebno da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata, kao i da se ostavi novi primeren vremenski period za prilagođavanje poslodavaca i zaposlenih i to sve do 1. januara 2020. godine.
Izmenama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito.
Na taj način stvaraju se objektivni uslovi i pretpostavke za karijerni razvoj zaposlenih, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji je takođe pred poslanicima, uređuju se radni odnosi državnih službenika i nameštenika, kako bi se obezbedili nesmetani uslovi za nagrađivanje državnih službenika po osnovu vrednovanja radne uspešnosti, počev od 1. januara 2019. godine.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, definiše pojam kompetencija u procesu upravljanja ljudskim resursima, koji podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti, , koje bi državni službenik trebalo da poseduje, koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.
Predložene su i odredbe kojim se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na proveri tih kompetencija, ali se takav sistem uvodi i u funkciju vrednovanja rada državnih službenika. Time se podstiče službenik na ostvarivanje boljih rezultata rada i stvaraju se uslovi za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.
Predviđeno je i unapređenje evidencija upravljanja ljudskim resursima (Centralna kadrovska evidencija), jačanje uloge Kadrovskog plana i jačanje internog tržišta rada u cilju stvaranja kvalitetne i efikasne baze zaposlenih, čija uloga bi bila, prema rečima ministra, između ostalog i da utiče na politiku zdržavanja kadrova i njihovo pravilno raspoređivanje.
Ministar je rekao da se predloženim izmenama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru produžava primena ovog zakona do kraja 2019. godine, kako bi se održala fiskalna stabilnost.
Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije rekao je ministar. Kako je dodao, zbog pozitivnih efekata primene zakona omogućeno je manje restriktivno odlučivanje o potrebi novog zapošljavanja, a naredne godine razmatraće se efikasniji sistemi koji će omogućiti efikasnije popunjavanje radnih mesta.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, kako je dodao ministar, predviđeno je uvođenje i novih instituta poput „prikrivene kupovine“, mešovitog nadzora i drugo.
Objasnio je da se prikrivena kupovina obavlja bez prethodnog obaveštavanja i da je inspektor ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke potrebne za utvrđivanje činjenica.Nakon obavljene kupovine, inspektor predočava nadziranom subjektu svoju službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor, objasnio je ministar.
Mešoviti inspekcijski nadzor, kako je dodao, omogućava da više inspekcija istovremeno vrši redovan ili vanredan nadzor, kada se predmet nadzora delimično ili u celosti poklapa ili su povezani, kao rezultat prakse.To štedi vreme i resurse inspekcija, ali i privrednika naveo je ministar.
Prema rečima ministra Srbija ima manjak inspektora i zadatak u narednom periodu će biti i Plan zapošljavanja novih inspektora, kao i stručno usavršavanje inspektora kroz obuke, radionice i savetovanja, u skladu izmenama i dopunama ovog Zakona, tako i u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.
Izvor: Sajt Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (www.mduls.gov.rs)