Članom 93. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 – odluka US, 91/2019 i 91/2019 – dr. zakon), propisano je pravo na odbranu okrivljenog.
Prema navodima ovih odredbi:
Pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
U prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Sud je dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca.
Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.
Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana od kada je njemu dostavljen prepis presude.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe može se zaključiti da, ukoliko prvostepeni prekršajni sud pobijanu presudu dostavi samo okrivljenom, a ne i njegovom braniocu, koga okrivljeni angažuje u žalbenom roku i o tome obavesti prvostepeni prekršajni sud, to bi prvostepeni sud u konkretnom slučaju učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.
Ovakvo postupanje prvostepenog prekršajnog suda očigledno za posledicu bi imalo uskraćenje mogućnosti braniocu okrivljenog da kao ovlašćeno lice podnese redovni pravni lek – žalbu protiv prvostepene presude, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, a u korist okrivljenog, pa je na taj način povređeno pravo odbrane okrivljenog u žalbenom postupku, a što utiče na zakonito i pravilno donošenje odluke.
Može se izvesti konačan zaključak da bi pobijana presuda bila doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, te da bi prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka povredio pravo na odbranu okrivljenog, kada prvostepenu presudu ne bi dostavio braniocu okrivljenog, a što utiče na donošenje zakonite i pravilne prekršajne odluke.
Izvor: Sudska praksa preuzeta je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.