Dovođenje okrivljenog u našem krivičnom postupku propisano je odredbama čl. 195. i 196. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014).
(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014).
Prema navedenim odredbama:
Javni tužilac ili sud može izdati naredbu da se okrivljeni dovede:
1) ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a svoj izostanak ne opravda;
2) ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva;
3) ako je doneto rešenje o pritvoru.
Naredba iz stava 1. ovog člana izdaje se pismeno. Naredba sadrži: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu rođenja, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret uz navođenje odredbe krivičnog zakona, razlog zbog koga se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji naređuje dovođenje.
Naredbu iz člana 195. stav 1. ovog zakonika izvršava policija.
Ovlašćeno službeno lice policije kome je povereno izvršenje naredbe iz člana 195. stav 1. ovog zakonika predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da s njim pođe. Ako okrivljeni to odbije, dovešće ga prinudno.
Naredbu iz člana 195. stav 1. ovog zakonika za dovođenje pripadnika policije, vojnih lica, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije ili pripadnika službe za obezbeđenje zavoda u kojem su smeštena lica lišena slobode izvršava njihova komanda, odnosno zavod.
Odredbama koje prethode citiranim odredbama, odnosno odredbama čl.188. i 189. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da:
Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka su:
1) poziv;
2) dovođenje;
3) zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta;
4) zabrana napuštanja boravišta;
5) jemstvo;
6) zabrana napuštanja stana;
7) pritvor.
Težina mera određena je upravo ovim redosledom. Tako da se dovođenje, kao mera obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka nalazi na drugom mestu, iza poziva, zbog čega se smatra lakošom merom.
Opšti uslovi za određivanje mera
Prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog zakonika, organ postupka će voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom.
U slučaju potrebe, organ postupka može odrediti dve ili više mera iz stava 1. ovog člana.
Mera iz stava 1. ovog člana ukinuće se i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi.
Za normalni tok krivičnog postupka potrebno je prisustvo okrivljenog. Međutim, krivični postupak se ne može osloniti samo na dobru volju okrivljenog, zbog čega se okrivljeni u postupku mora obezbeđivati i merama prinude, kada njegova obaveza da pristupi po pozivu nije ispunjena dobrovoljno.
Kada se primeni navedena mera, nameću se ograničenja prava građana koja se ogledaju u njihovoj ličnoj slobodi.
Prema već citiranim zakonskim odredbama:
Javni tužilac ili sud može izdati naredbu da se okrivljeni dovede:
1) ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a svoj izostanak ne opravda;
2) ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva;
3) ako je doneto rešenje o pritvoru.
Prvi osnov za dovođenje okrivljenog je ukoliko ne dođe, a uredno je pozvan i svoj izostanak ne opravda.
Inače, odredbe o osnovnim i posebnim pravilima o dostavljanju sadržane su u čl.242-246. Zakonika o krivičnom postupku. Prema tim odredbama:
Osnovna pravila o dostavljanju
Pismena se dostavljaju, po pravilu, posredstvom službenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pošte ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije.
Poziv za glavni pretres ili drugi poziv organ postupka može i usmeno saopštiti licu koje se nalazi pred njim, uz upozorenje na posledice nedolaska. Poziv i upozorenje će se zabeležiti u zapisniku koji će pozvano lice potpisati, osim ako je to zabeležno u zapisniku o glavnom pretresu i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Dostavljanje se može izvršiti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, a uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti i preko punomoćnika za prijem pismena, putem poštanskog faha ili elektronske pošte. Dostavljanje se smatra izvršenim protekom roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, odnosno od prijema potvrde da je pismeno predato punomoćniku za prijem pismena, poštanskom fahu, odnosno dostavljeno elektronskim putem.
Dostavljanje
Pismeno se dostavlja neposrednom predajom licu kome je upućeno.
Ako se lice iz stava 1. ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, pismeno se može predati punoletnom članu njegovog domaćinstva koji je dužan da ga primi. Ako se član porodičnog domaćinstva tu ne zatekne, pismeno će se predati portiru, susedu ili predsedniku kućnog saveta ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica iz stava 1. ovog člana, a to lice se tu ne zatekne, pismeno se može predati licu ovlašćenom za prijem pošte koje je dužno da primi pismeno ili licu koje je tamo zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje nije dužno da primi pismeno odbije da to učini, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli suda i po mogućstvu, internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Kada lice iz stava 1. ovog člana ili lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje je dužno da primi pismeno, odbije da to učini, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, čas i razlog odbijanja prijema, a pismeno će se ostaviti u stanu lica iz stava 1. ovog člana ili u prostoriji gde je ono zaposleno i time je dostavljanje izvršeno.
Ako se na mestu gde se dostava ima izvršiti ne zatekne lice iz st. 2. i 3. ovog člana koje je dužno da primi pismeno, dostavljanje će se izvršiti na način predviđen u stavu 4. ovog člana.
Potvrda o dostavljanju
Pismena koja se dostavljaju neposrednom predajom, uručuju se u zatvorenom omotu.
Primalac i dostavljač potpisuju potvrdu o izvršenom dostavljanju – dostavnicu ili povratnicu. Primalac će na potvrdi naznačiti dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, dostavljač će ga potpisati, naznačiti dan prijema i staviti napomenu zašto je potpisao primaoca.
Ako primalac odbije da potpiše potvrdu iz stava 2. ovog člana, dostavljač će to zabeležiti na potvrdi i naznačiti dan predaje i time je dostavljanje izvršeno.
Potvrdu o prijemu pismena dostavljenog putem poštanskog faha predstavlja dokument overen od strane pošte o danu i času predaje pismena u poštanski fah.
Potvrdu o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odštampani elektronski zapis o danu i času kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena.
Posebni načini dostavljanja
Ako organ postupka smatra da će dostavljanje biti izvršeno, učesniku u postupku se do završetka glavnog pretresa mogu dostavljati pismena preko drugog učesnika u postupku koji pristane da ih preda. Okrivljenom se na ovaj način ne može izvršiti dostavljanje.
Ako organ postupka smatra da će obaveštenje biti primljeno, učesnik u postupku, a ako postoji opasnost od odlaganja izuzetno i okrivljeni, može se obavestiti telegramom ili telefonom o pozivu za glavni pretres ili drugom pozivu ili o odluci o odlaganju glavnog pretresa ili drugih radnji.
O dostavljanju ili obaveštenju izvršenom u skladu sa odredbama ovog člana organ postupka će sastaviti službenu belešku u spisu.
Ako je dostavljanje ili obaveštenje blagovremeno izvršeno u skladu sa odredbama ovog člana, posledice predviđene za propuštanje nastupaju samo ako je lice iz st. 1. i 2. ovog člana bilo upozoreno na njih.
Posebna pravila o dostavljanju
Ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Ako je okrivljeni punomoćjem branioca ovlastio za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se da je dostavljanje izvršeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi.
Postavljenom braniocu će se odrediti potreban rok za upoznavanje sa spisima koji ne može biti kraći od tri dana, a posle toga će mu se presuda dostaviti i postupak nastaviti.
Drugi osnov za dovođenje postoji ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva.
Faktičko je pitanje kada će tužilac ili sudija izvesti zaključak da okrivljeni izbegava prijem poziva. Najčešće je to situacija kada se istom uputi više poziva na adresu njegovog prebivališta, da postoji konstatacija dostavljača de je istom ostavljen izveštaj, te da i pored toga nema dokaza da je isti uredno primio poziv, a nije prijavio promenu prebivališta, ili boravište na nekoj drugoj adresi.
Treći osnov za dovođenje je ako je doneto rešenje o pritvoru.
Naredba za dovođenje može se izdati neposredno na osnovu već donetog rešenja o pritvoru.
Značajno je naglasiti da je dovođenje okrivljenog mogućnost, a ne apsolutna obaveza za organ koji poziva.
Zakonik propisuje da se naredba za dovođenje izdaje pismeno.
Takođe, propisuje njen sadržaj: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu rođenja, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret uz navođenje odredbe krivičnog zakona, razlog zbog koga se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji naređuje dovođenje.
Naredba za dovođenje izvršava se preko nadležne policijske uprave ili stanice, pri čemu ovlašćeno službeno lice policije kome je povereno izvršenje naredbe, predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da s njim pođe. Ako okrivljeni to odbije, dovešće ga prinudno.
U odnosu na pripadnika policije, vojna lica, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosnu agencije, Vojnoobaveštajne agencije ili pripadnika službe za obezbeđenje zavoda u kojem su smeštena lica lišena slobode, naredba za dovođenje izvršava njihova komanda, odnosno zavod.
Kako je već naveno, radi se o lakošoj meri, koja se naravno, pored poziva, najviše upotrebljava u krivičnom postupku.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“Redakcija Profi Sistem Com-a.