Iako većina strukovnih udruženja ima primedbe na nedavno usvojeni Pravilnik o kriterijumima za izbor tužilaca, Danas nezvanično saznaje da je Državno veće tužilaca (DVT) za njegovo usvajanje dobilo “zeleno svetlo iz Evropske unije”.
Naime, već nekoliko nedelja unazad stručna javnost je iznosila kritike na izgled Pravilnika koji treba da definiše kako će se ubuduće birati tužioci i njihovi zamenici. Neslaganje sa većinskim stavom je eskaliralo 5. maja ove godine, kada je predstavnik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije Nenad Stefanović napustio radnu grupu za izradu Pravilnika. Osnovna primedba se odnosila na prevelika diskreciona ovlašćenja u rangiranju tužilaca koja je Pravilnik ostavljao predstavnicima DVT-a.
Ipak, disonantni tonovi nisu smetali DVT-u da 14. maja usvoji Pravilnik. U tekstu ovog dokumenta se navodi da će rang lista tužilaca biti utvrđena na osnovu pismenog i usmenog ispita. Za izgled oba testa i njihovo vrednovanje će biti zadužena izborna komisija sastavljena od pet članova koja određuje DVT. Pismeni deo testa nosiće 50, a usmeni 20 bodova.
I upravo usmeni test najviše smeta predstavnicima strukovnih udruženja. Naime, u Pravilniku stoji da “usmeni razgovor ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije i profesionalni integritet za obavljanje funkcije za koju se kandiduje”. Ipak, kako je nedavno za Danas izjavio Nenad Stefanović iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, postojeći nacrt Pravilnika preveliku moć u odabiru ljudi koji će biti na čelnim pozicijama našeg tužilaštva u narednih pet godina stavlja u ruke samih članova DVT-a, nauštrb objektivnih kriterijuma.
– Osnovna ideja usvajanja ovog pravilnika bila je da se objektiviziraju kriterijumi po kojima će se ocenjivati stručnost, dostojnost i osposobljenost prijavljenih kandidata, a nacrt Pravilnika se pretvorio u svoju suprotnost i umesto da ograničava diskreciona ovlašćenja članova DVT, on ih proširuje – naveo je Stefanović.
U ovom Pravilniku, Stefanović je video nameru izbornih članova DVT-a da po ubrzanoj proceduri budu predloženi i izabrani šefovi tužilaštava, odnosno 91 javni tužilac na period od šest godina i oko 45 zamenika na prvi mandat u trajanju od tri godine bez jasnih objektivnih merila.
– Do kraja godine ističe mandat republičkom javnom tužiocu, tužiocu za organizovani kriminal i tužiocu za ratne zločine, najznačajnijim tužilačkim funkcionerima, pa iz tog razloga pitanje njihovog izbora postaje jedno od najznačajnijih državnih pitanja – kazao je Stefanović i dodao da je DVT sve dosadašnje godine mandata provelo birajući zamenike javnih tužilaca bez ikakvog pravilnika, koji su po zakonu morali da imaju, a koji tek sada donose, na isteku mandata.
Kako smo mogli nezvanično da saznamo, sa ovim stavom su saglasni i predstavnici drugih strukovnih udruženja. Iz Udruženja tužilaca Srbije nam je rečeno da postojeći Pravilnik ostavlja preširoka ovlašćenja DVT-u. Ipak, napominju da Pravilnik i pored toga predstavlja korak unapred, pošto do sada nije postojao sličan dokument.
U DVT drugačije gledaju na usvajanje Pravilnika, odbacujući tvrdnje predstavnika strukovnih udruženja.
– Donošenjem ovog Pravilnika diskreciona ovlašćenja članova DVT su svedena na minimum ili, takoreći, ne postoje, s obzirom da petočlana komisija koja se sastoji od tri nosioca javnotužilačke funkcije (koji nisu članovi DVT-a) i dva stručna lica (koji takođe nisu članovi DVT-a), boduje i ocenjuje kandidate. Diskreciona ovlašćenja članova DVT-a se ogledaju u tome što od tako dobijenog spiska ocenjenih kandidata sačinjava rang listu s obzirom na to koliko je ko od kandidata dobio bodova – rečeno nam je iz DVT-a.
Prema njihovim navodima, usvajanjem Pravilnika DVT je omogućilo otpočinjanje izbornog procesa u javnim tužilaštvima koji je u zastoju više od godinu dana, kao i ispunjenje jednog od bitnih zadataka koji se nalazi pred Većem u ispunjavanju obaveza usklađivanja domaćeg pravnog okvira sa Zajedničkim pravnim tekovinama Evropske Unije, posebno u okviru Pregovaračkog Poglavlja 23.
DVT predlaže, skupština bira
Prema važećim propisima Državno veće tužilaca utvrđuje listu kandidata za izbor republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca koju dostavlja Vladi. Nakon toga Vlada spisak dostavlja skupštini koja ima konačnu reč u odabiru javnih tužilaca.
Izvor: Danas.