Iz najnovijeg izveštaja Evropskog parlamenta o praćenju napretka Srbije na evropskom putu, jasno proizilazi zabrinutost ove institucije za privatni sektor u Srbiji, kada je u pitanju krivično-pravni progon privrednika, ali i kada su u pitanju zakonske prepreke da se restituiše u naturi privatna svojina.
Ove bojazni evropskih parlamentaraca su za sve nas veoma važne, s obzirom da poštovanje privatne svojine od strane države predstavlja jedan od osnovnih testova za vladavinu prava, kao jednu od osnovnih evropskih vrednosti.
Budućnost investicija, koje naše vlasti toliko prizivaju i obećavaju građanima, umnogome će zavisiti od utiska koji potencijalni strani investitor stekne o pravnom i socijalnom miljeu privređivanja u Srbiji, između ostalog i na osnovu čitanja, na internetu dostupnog, izveštaja evropskih institucija.
A taj, za sada nepovoljan utisak, naše vlasti mogu da poprave samo ako se uhvate ukoštac sa svim problemima na koje je ukazao izveštaj Evropskog parlamenta i reše ih pod hitno. Evropski parlament je ovoga puta, kao i pre tri godine, konstatovao da se privrednici iz privatnog sektora, a u koji se pozivaju i novi investitori, krivično gone na osnovu člana 359 Krivičnog zakona, to jest za zloupotrebu službenog položaja, bez ikakvog pravnog utemeljenja, s obzirom da to krivično delo ima za predmet krivičnopravne zaštite vršenje službene dužnosti, a privrednici iz privatnog sektora ne vrše baš nikakvu službenu dužnost, jer je ona rezervisana za javni sektor, u kome se nalaze državni organi i javna preduzeća.
Ali, sada je Evropski parlament, osim što je u tački 24 izveštaja, podvukao potrebu za hitnim rešavanjem problema sa krivičnim postupcima, koji se radi zloupotrebe službenog položaja, vode protiv privatnih privrednika, izrazio i svoju zabrinutost radi masovne prekvalifikacije takvih krivičnih predmeta, dok je u tački 37 konstatovao opstanak pravne nesigurnosti u privatnom sektoru, uprkos reformama u krivičnom pravu, s obzirom da je novi član 234 Krivičnog zakonika, nazvan zloupotreba položaja odgovornog lica, podložan arbitrarnom tumačenju.
Tačka 37 izveštaja se završava jasnim zahtevom da se, posle izvršene ozbiljne, nezavisne i nepristrasne analize svih krivičnih postupaka započetih na osnovu člana 359, pa prekvalifikovanih na novi član 234 KZ, svi krivični postupci zasnovani na pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji, pod hitno obustave.
Možemo se opravdano zapitati, ne ulazeći uopšte u ocenu opravdanosti krivičnog progona svakog pojedinačnog privrednika iz privatnog sektora, kako se desilo da tužioci i krivične sudije u Srbiji već duže vreme, čak i posle opravdane kritike Evropskog parlamenta u martu 2012. godine, preduzimaju krivično gonjenje lica, koja ne vrše nikakvu službenu dužnost, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kao i da izvrše nezakonitu prekvalifikaciju, na koju ukazuje izveštaj Evropskog parlamenta iz marta ove godine?
I šta se može sada učiniti da svi ovi iskusni krivičari stave tačku na pogrešnu primenu osnovnih postulata krivičnog prava, kao što je, na primer, retroaktivna primena materijalnog krivičnog prava, koje nije blaže za okrivljenog?
I na kraju, kako izbaciti iz krivičnog prava neprecizne, takozvane blanketne norme, norme koje su kao opasne za pravnu sigurnost prokazane u svim demokratskim zemljama, ka što je član 234 Krivičnog zakona, na snazi od 15 aprila 2013?
Jedno je sigurno: upadljivo ćutanje naših zvaničnika o svim ovim kritikama iz izveštaja Evropskog parlamenta, i neodgovaranje na prethodna pitanja, sigurno neće privući, toliko potrebne, privatne investitore.
Izvor: Danas.