Građani Srbije od Drugog svetskog rata nemaju poverenje u rad javnog tužilaštva. Od tada se skoro sve promenilo u društvenom uređenju zemlje osim što tužilaštvo nije reformisano. Odsustvo spremnosti da se tužilaštvo reformiše je razlog zbog kojeg građani nemaju poverenje u njegov rad – rekao je Goran Ilić, predsednik Udruženja tužioca Srbije, na nedavno održanoj konferenciji sa temom “Gde je nestalo poverenje građana u tužilaštvo”.
Prema njegovim rečima, čak i promene koje je tužilaštvo pretrpelo nisu suštinski izmenile stvari.
– Uvođenje institucije Državnog veća tužilaca (DVT) nije dalo nikakvog efekta, jer je nakalemljeno na jedan rigidan sistem. Telo koje je zamišljeno kako bi emancipovalo tužilaštvo od uticaja politike se pretvorilo u neku vrstu zajedničkog organa u kojem se donose odluke najčešće na štetu samostalnosti tužilaštva – rekao je Ilić dodajući da razlog za to leži u činjenici da većinu članova DVT biraju političari.
– Zato građani tužioce doživljavaju kao zaštitnike vlasti, a ne prava – istakao je Ilić.
Lazar Lazović, predsednik Udruženja sudijski i tužilačkih pomoćnika Srbije, podsetio je prisutne na Pravilnik o kriterijumima za izbor tužioca koji je radna grupa DVT-a nedavno usvojila.
– Član našeg udruženja je napustio radnu grupu DVT-a onog momenta kada se ovaj pravilnik pretvorio u svoju suprotnost. U samom pravilniku je trebalo da bude sadržano što više objektivnih merila za izbor javnih tužioca i njihovih zamenika na čemu je insistirala i Evropska komisija. Od te početne tačke mi smo došli u situaciju da ponovo subjektivni kriterijumi preuzmu primat u postupku izbora tužioca. Bojim se da smo ovim pravilnikom i građane Srbije i predstavnike EU prevezli žedne preko vode – kazao je Lazović.
Prema njegovim rečima, subjektivni kriterijumi Pravilnika i diskreciona ovlašćenja koja on daje članovima DVT-a predstavljaju poroznu koruptivnu tačku. On je dodao da ovo pitanje postaje urgentnije kada se uzme u obzir da će po ovom pravilniku u najskorijem roku biti sprovedeni konkursi za izbor Republičkog javnog tužica, Tužioca za organizovani kriminal i Tužioca za ratne zločine, 91 javnog tužioca i 46 zamenika javnih tužioca.
– Da sam ja neko koga tereti Tužilac za organizovani kriminal ili za ratne zločine, ovakav pravilnik bi mi izmamio osmeh na lice – rekao je Lazović i dodao da će njegovo udruženje tražiti od Ustavnog suda da oceni ustavnost i zakonitost ovog akta.
Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, rekao je da nije iznenađen izgledom Pravilnika o kriterijumima za odabir tužioca i dodao da on predstavlja verifikaciju jednog okoštalog sistema.
Prema njegovim rečima, demokratska reforma institucija u Srbiji će se dogoditi kada nam Veliki brat iz EU pokaže kako se to radi, pošto sami očigledno ne umemo.
– Besmisleno je govoriti o odredbama koje utvrđuju kriterijume za odabir tužilaca, zato što kriterijumi ne postoje. Da postoje kriterijumi, tužioci ne bi bili birani po meri nosioca vlasti i Vlada ne bi mogla da koristi tužilaštvo za svoje marketinške potrebe – kazao je Đorđević.
On je dodao da sudije, tužioci i advokati mogu jedino zajedno da odbrane integritet pravničke profesije.
Izvor: Danas.