Zakonodavac predvideo bar 20 dana za odmaranje, ali za mnoge zaposlene to je nedostižan san. U firmama gazda pravi raspored i daje dozvolu, a kočnica za letovanje i besparica.
Srpskom radniku godišnji odmor sve kraće traje, putuje na sve jeftinije destinacije, a turistički aranžman pokušava da plati na što više rata. Iako je po zakonu poslodavac obavezan da mu obezbedi neradne dane, oni su za mnoge zaposlene nedostižan san. Dešava se da “tajm aut” sa posla ne dobiju i po nekoliko godina, ili ga čak koriste umesto bolovanja!
Stručnjaci i predstavnici sindikata slažu se da je takav odnos prema radniku nekorektan. Ipak, napominju da poslodavci mogu tako da se ponašaju, jer je ponuda radne snage sve veća, a posla je sve manje. Retki su zato oni koji ne prezaju da naljute gazdu i zatraže svoja prava. U vremenu kada svima otkaz “visi” iznad glave, siguran godišnji odmor po slovu zakona garantovan je jedino zaposlenima u državnim preduzećima.
Menadžer odličnih primanja, u velikoj beogradskoj privatnoj kompaniji, odmor je “pisao” od 1. jula, ali ga još nije “trošio”.
– Kako stvari stoje, neću ga iskoristiti pre sledećeg meseca, a sve što sam planirao palo je u vodu – kaže M. Z. (40). – Nijednog leta nisam mogao da planiram odmor unapred, uplaćujem aranžmane, jer ne znam kada ću moći da dobijem dve nedelje. A i tih 15 dana mi pred kraj, presednu, jer već počinju “neodložni” pozivi sa posla. Ispašta i moja porodica. Nažalost, sve to moram da trpim, jer ne bih mogao da pronađem posao sa istim primanjima, a korektnijim uslovima.
NEJEDNAKI ARŠINI
U mnogim privatizovanim preduzećima, pa i multinacionalkama u kojima je stranac većinski vlasnik odomaćila se praksa da radnici ne mogu da koriste odmor po zakonu – kaže dr Novaković. – Na jednoj strani su potrebe obavljanja proizvodnje, a na drugoj stvarna nemogućnost da se u zakonskom roku iskoriste dani za godišnji odmor. Među starijim radnicima je mnogo onih koji svoj odmor ne mogu da iskoriste do kraja. U zemljama iz kojih dolaze te kompanije, tako nešto nije uobičajeno, niti ostaje nekažnjeno.
Prodavačica u većem beogradskom tržnom centru Marija S. (31), koja zarađuje višestruko manje, oko srpskog proseka, ima pravo na 15 dana godišnjeg odmora. Za pet godina, koliko radi kod istog poslodavca, nije birala datum odmora. Prvi put je ove godine uplatila aranžman za letovanje u Grčkoj, ali joj je šef mejlom poslao obaveštenje da u tom periodu neće moći da odsustvuje.
– Uzalud moje suze, molbe, objašnjavanja, ali kategorički sam odbijena, jer raspored ostalih radnica ne može da pokrije moje odsustvo u terminu koji sam tražila – kaže Marija. – A što je najgore, sedam godina nisam išla na more i toliko sam se radovala ovom godišnjem odmoru. Druge termine preko agencije ne mogu da platim, jer su skuplji.
Činjenica je da nam po zakonu pripada bar 20 dana godišnjeg “resetovanja”, ali je realnost i da ima ljudi koji rade u privatnim preduzećima i godinama nisu išli na odmor. Ili jedva dobiju nedelju dana. I to ne kada im odgovara, već kada im gazda dozvoli.
– Po pitanju godišnjih odmora mnogo toga se promenilo, a osnovni uzrok je teška materijalna situacija i borba zaposlenog za radno mesto – kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. – U našem društvu sve više je prisutno shvatanje da su oni koji imaju radno mesto, srećnici i privilegovani. To poslodavci itekako koriste govoreći “ako nećeš ti, ima ko hoće”.
Kako Savićeva kaže, postoji veliki broj zaposlenih koji i po tri godine nisu koristili godišnji odmor! Bolja situacija je u javnom sektoru i državnoj upravi, ali i tu ima straha od gubitka posla, zbog najava smanjenja broja zaposlenih.
Da se u Srbiji godinama pogoršavaju uslovi života i rada, pa i korišćenja zasluženog odmora, smatra dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka. Ona tvrdi da se opšta nesigurnost zaposlenja i zarade legalizuje – novim zakonom o radu.
– Zakonski okvir za korišćenje odmora se upravo menja, na štetu zaposlenih, a u korist poslodavaca – kaže dr Novaković. – Opšti pravac promena je manje plaćenih dana za odmor, a sve niže materijalne naknade za to. Otuda i velike razlike između starijih generacija, koje su imale mnogo duži godišnji odmor. Donja granica je 20 radnih dana. Nekada se za to dobijao prosek zarade i regres. Danas zakon ne dozvoljava ni prosečnu zaradu niti regres. Uz to idu i realne teškoće da se od zarade preživi, a kamoli još da se uštedi za odmor.
Kako naša sagovornica kaže, godišnji odmor radnika kod privatnika, stvarno diktira poslodavac. Ima primera da zaposleni i sami ne uzimaju odmor, jer nisu sigurni da li će po povratku zadržati posao.
– Zaposleni po ugovoru, ili na određeno vreme, uskraćeni su za mnoga prava, pa i za godišnji odmor – kaže dr Novaković. – Novi zakon o radu dodatno će povećati konkurenciju među radnicima i osnažiti strah zaposlenih da uopšte traže godišnji odmor kad im odgovara. Svoje želje moraće, pre svega, da usklade sa potrebama poslodavca.
A kako Srbi odmaraju, barem oni koji se domognu svojih nekoliko nedelja, ili dana?
– Za nezaposlene, siromašne, bolesne, izbeglice, raseljene, hendikepirane, godišnji odmor nema nikakvog smisla – kaže dr Novaković. – Oni se bore za opstanak i preživljavanje tokom cele godine. S obzirom na sve veću bedu i besparicu, mnogi i za vreme odmora gledaju da nešto dodatno zarade kako bi uvećali porodična primanja. Drugi, koji bolje zarađuju, deo godišnjeg odmora provešće na moru, planini ili inostranstvu. Niži slojevi se već godinama orijentišu na ostanak kod kuće i obilazak rodbine na selu.
Da godišnji odmor nije samo zakonsko pravo, već ljudska potreba, “luft” od stresa i brana od mnogih bolesti, smatra psiholog Svetlana Milanović, predsednik sekcije za psihologiju rada, Društva psihologa Srbije.
– Zdravstvena preporuka je da se odmor uzima dva puta godišnje, najmanje dve nedelje – kaže naša sagovornica. – Posebno je važan odmor za sve one koji rade opasne i veoma stresne poslove, sa opasnim materijama, policajci, lekari… Psihofizičko obnavljanje je neophodno. Međutim, problem je što veliki broj radnika uzima odmor umesto bolovanja. Drugačije, ne bi mogli ni finansijski ni organizaciono da recimo odu na neku zakazanu operaciju ili ispitivanje. U međuvremenu, zbog kumuliranog stresa, zbog nekorišćenja odmora i neprestanog straha za preživljavanje, trpi naše zdravlje.
Međutim, nije uslov da se odmorimo luksuzno putovanje preko sveta, ili skup turistički aranžman, smatra Milanovićeva, već promena lokacije na kojoj smo se umorili i promena vrste aktivnosti, zbog koje nam je potreban odmor. Ako smo se mentalno umarali, odmor može da bude i fizička aktivnost i bavljenje bilo čime što nam prija.
OMILjENE SRPSKE DESTINACIJE
PREMA podacima “Jute”, nacionalne asocijacije turističkih agencija, godišnje od 650.000 do 750.000 ljudi u Srbiji putuje. Poslednje četiri godine, ovaj prosek se ne menja, ali je 2008. godine zabeležen rekord u poslednjoj deceniji, kada je registrovano oko milion putnika. Kriza se, međutim, oseća, ne po broju odlazaka, već po tome što se biraju sve jeftiniji aranžmani.
– Na prvom mestu omiljenih srpskih destinacija za letovanje, sudeći po broju uplaćenih aranžmana po agencijama, već 11 godina je Grčka – kaže Aleksandar Seničić, direktor “Jute”. – Na drugom mestu je Turska, a na trećem, umesto ranijeg Egipta, sada je Španija. Četvrto i peto mesto “drže” Egipat i Tunis. Poslednjih 10 godina, značajno je pao broj aranžmana za Crnu Goru. Na crnogorsko primorje Srbi retko idu preko agencija, a mnogo više u privatnim aranžmanima i ova vrsta letovanja je ubedljivo najjeftinija.
GDE SMO NA LESTVICI
PO broju zakonom garantovanih dana za godišnji odmor zaposleni u Srbiji su u donjem delu lestvice u svetu – kaže dr Novaković. – Najviše plaćenih dana za odmor ubedljivo imaju u Rusiji – 28. Po 25 dana imaju Norvežani, Šveđani, Finci, Danci, Nemci i Italijani. Irska, Švajcarska i Velika Britanija su odredile kao minimalan godišnji odmor stalno zaposlenih s punim radnim vremenom 20 dana. Dakle, Srbija sad preuzima taj model. Na samom dnu lestvice su zaposleni u Južnoj Koreji – 10, a iznad njih su radnici u SAD sa prosekom od 14 dana. Nešto bolji su Japanci, sa 18 dana, od čega stvarno koriste pola. Srbija je u grupi zemalja sa minimalnih 20 dana, a najbliži su joj po tome zaposleni u regionu. Kada se svemu tome doda broj plaćenih dana za državne praznike – od 9 do 12, lista zemalja se ne menja.
Izvor: Večernje Novosti.