NAPOMENA: Ovo je izdvojeni deo iz celokupnog teksta pod nazivom „ Izdržavanje s osvrtom na pravo deteta na izdržavanje “, autor: Ljuba Slijepčević, Pravosudna akademija Novi Sad, objavljenog u časopisu „Advokatska kancelarija”, broj 7, Profi Sistem Com, mart 2015.
Zakonsko izdržavanje – pojam i obeležja
Izdržavanje (alimentacija, lat. alere – hraniti) sastoji se u redovnom obezbeđivanju sredstava za zadovoljenje osnovnih životnih, kulturno-obrazovnih i drugih potreba izdržavanog lica. S obizirom na to šta predstavlja osnov izdržavanja, razlikuju se izdržavanje na osnovu pravnog posla (npr. ugovor o doživotnom izdržavanju, testament ) i tzv. zakonsko izdržavanje, izdržavanje između određenih lica među kojima postoji određeni odnos (brak, vanbračna zajednica ili srodstvo), koje proizlazi iz samog zakona.
Imajući u vidu cilj izdržavanja, kod zakonskog izdržavanja obaveza članova porodice da daju izdržavanje ustanovljana je samim zakonom, a propisi kojima je ovo izdržavanje ustanovljeno i regulisano imperativne su prirode…
Analiza propisa Porodičnog zakona pokazuje da je zakonsko izdržavanje institut porodičnog prava koji se zasniva na načelu porodične solidarnosti.
Zakonsko izdržavanje je obligacija između zakonom određenih poverilaca i zakonom određenih dužnika. Pravo na zakonsko izdržavanje jeste lično imovinsko pravo – dužnici i poverioci obaveze izdržavanja su lica među kojima postoji određena lična veza nastala rođenjem, zajednicom života ili brakom. Saglasno tome, smrt jedne od strana dovodi do gašenja obligacionopravnog odnosa, a prava i dužnosti ne prelaze na naslednike.
Titular prava na izdržavanje ne može se odreći svog prava. Odredbom iz čl. 8. st. 2. Porodičnog zakona izričito je propisano da odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva. Poverilac izdržavanja i dužnik izdržavanja ne mogu se sporazumeti o samom pravu, već sporazumno mogu odrediti jedino visinu i način davanja izdržavanja. Obaveza izdržavanja je regulisana Porodičnim Zakonom i Zakonom o obligacionim odnosima RS. U našem pravu važi pravilo da se izdržavanje daje u novcu osim ako su se poverilac i dužnik sporazumeli drugačije (član 161 Porodičnog zakona). Imajući u vidu da obaveza izdržavanja, uopšte, može nastati na različite načine (npr .ugovorom o doživotnom izdržavanju) značajno je ukazati da izdržavanje na osnovu zakona predstavlja jedno od centralnih pitanja u vezi sa porodičnim odnosima. Zakonsko izdržavanje vezuje se za činjenicu srodstva, bračne ili vanbračne zajednice. Zakonska alimentacija uređena je imperativnim normama i nije dopušteno odricanje od prava na izdržavanje. Pravo na izdržavanje ne zastareva, što je propisano Zakonom o obligacionim odnosima. Međutim, dospele neisplaćene rate – obroci izdržavanja zastarevaju u roku od tri godine, kao i sva povremena davanja. Rok zastarelosti počinje da teče prvog dana dospelosti svakog pojedinog davanja, ali je ZOO propisano da zastarelost ne teče između bračnih supružnika i roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo.
Utvrđeno je koji članovi porodice imaju pravo odnosno dužnost izdržavanja, kao i redosled prvenstva u ostvarivanju ovog prava, odnosno dužnosti (čl.166. Porodičnog zakona ).
“(1) Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.
(2) Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona.
(3) Tazbinski srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje posle krvnih srodnika.
(4) Ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo.
(5) Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.”
Pravo deteta na izdržavanje
Pravo deteta na izdržavanje predstavlja osnovno ljudsko pravo deteta koje je svoje mesto našlo kako u Ustavu Srbije i Porodičnom zakonu, tako i u međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala, pre svega Konvencija o pravima deteta. Ovom pravu deteta korespondira odgovarajuća obaveza roditelja, a u samom zakonu izdržavanje deteta je regulisano kao pravo i obaveza roditelja. Roditelji su dužni da izdržavaju dete do punoletstva, a u slučaju da se dete redovno školuje, to pravo se produžava do 26. godine života. Obaveza davanja izdržavanja postoji i u slučaju lišenja roditeljskog prava. Ako roditelji nisu živi ili nemaju materijalnih mogućnosti maloletno dete ima pravo izdržavanja od od krvinih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ista pravila primenjuju se i kada je u pitanju adoptivno srodstvo. Odredbama Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za utvrđivanje visine izdržavanja propisani su zakonom i utvrđena je minimalna suma izdržavnja. Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. (čl.164. PZ). Visina izdržavanja može biti promenjena sporazumom poverioca i dužnika izdržavanja ili sudskom odlukom.
Određivanje izdržavanja
Osnovni kriterijumi za određivanje izdržavanja jesu:
1) potrebe poverioca izdržavanja;
2) mogućnosti dužnika izdržavanja što predviđa čl.160. Porodičnog zakona. Zakonom je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, kao i od drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (čl.160. st. 2. PZ). Kad su u pitanju mogućnosti dužnika izdržavanja, one zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, kao i od drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (čl.160. st.3. Porodičnog zakona ). Sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju utvrdi potrebe poverioca, kao i mogućnosti dužnika, imajući u vidu sve relevatne faktore i sagledavajući životnu situaciju poverioca i dužnika izdržavanja.
Odredbama Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje, po pravilu određuje u novcu, a da se može odrediti i na drugi način (davanjem u naturi), pod uslovom da su se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeli. Ukoliko se izdržavanje određuje u novcu, Porodični zakon priznaje pravo poveriocu izdržavanja da po svom izboru zahteva da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili, pak, u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (čl.162. Porodičnog zakona ). Kad je izdržavanje određeno u procentu, saglasno čl. 162. st. 2. Porodičnog zakona, visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (neto primanje). Ovo zakonsko rešenje stavlja poverioca u bolji položaj jer od njegove volje zavisi kako će izdržavanje biti određeno. Poverilac se po pravilu opredeljuje za fiksni iznos kada dužnik izdržavanja ne ostvaruje redovne mesečne novčane prihode, a za procentualni, kada dužnik ostvaruje redovna mesečna primanja npr. zaradu, naknadu zarade, penziju i dr. Zakon ne isključuje mogućnost da poverilac izdržavanja zahteva da se visina izdržavanja delimično odredi u procentu od redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja i delimično u fiksnom mesečnom iznosu.
Zakonom su propisana i dva dodatna kriterijuma za određivanje visine izdržavanja. Pre svega, utvrđena je minimalna suma izdržavanja koja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (čl.160. st. 4. Porodičnog zakona ).
Kad je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja određuje se tako da detetu omogući najmanje onaj nivo životnog standarda kakav uživa njegov roditelj – dužnik izdržavanja (čl.162. st. 3. Porodičnog zakona ). Ovaj korektivni kriterijum je od posebne važnosti u slučajevima kada se utvrdi da su potrebe deteta ispod realnih mogućnosti roditelja, odnosno da je roditelj u mogućnosti, s obzirom na primanja koja ostvaruje, da izdvoji veći iznos od onoga koji zadovoljava potrebe deteta. U tom slučaju, sud će, primenjujući ovaj kriterijum, odrediti izdržavanje u onoj visini koja će obezbediti da životni standard deteta bude usklađen sa životnim standardom roditelja koji je dužan da daje izdržavanje.
Odredbama iz čl.166. Porodičnog zakona utvrđen je redosled u izdržavanju tako što je propisano da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika, da krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona, a da tazbinski srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje posle krvnih srodnika.
Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena, što je izričito propisano u čl.166. st. 5. Porodičnog zakona.
Odredbama Porodičnog zakona propisano je da izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme.
Izdržavanje prestaje smrću poverioca ili dužnika izdržavanja ( čl.167. st. 1t. 2. Porodičnog zakona ). Ako izdržavanje traje određeno vreme, ono prestaje istekom vremena trajanja izdržavanja ( čl. 167. st. 1. t. 1. Porodičnog zakona ). Međutim, ako se radi o izdržavanju na neodređeno vreme, ono prestaje kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, izuzev ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (čl. 167. st. 2. t. 1 Porodičnog zakona ). Takođe, izdržavanje može da prestane kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost da daje izdržavanje ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, s tim što ovo pravilo ne važi ako je poverilac izdržavanja maloletno dete ( čl. 167. st. 1. t. 2. Porodičnog zakona ). Za slučaj da je izdržavanje određeno odlukom suda na određeno vreme, ono traje sve dok ne stupi na snagu odluka kojom je sud, na zahtev ovlašćenog lica, odlučio o prestanku izdržavanja.
U pogledu trajanja i prestanka izdržavanja dece, supružnika i vanbračnih partnera, važe posebna pravila.
Izdržavanje deteta
Odredbama čl. 154. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Obavezu izdržavanja roditelji izvršavaju zajednički i sporazumno u zajednici života sa detetom. Uslovi za izdržavanje maloletne dece su najstrožije postavljeni u pogledu dužnika izdržavanja. Zakon ne propisuje kao uslov za izdržavanje deteta da roditelj ima mogućnosti da daje izdržavanje, što znači da su roditelji dužni da pokažu maksimalan napor i samopregor u izvršavanju ove obaveze, čak i po cenu sopstvene oskudice.
| Obostrana obaveza roditelja da doprinose izdržavanju deteta (čl. 154, 160. I 164. Porodičnog zakona) “Roditelji su dužni da aktiviraju sve svoje potencijale i produktivnim radom ostvare zaradu i da obostrano učestvuju u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje deteta, čak i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba, kako bi detetu omogućili najmanje isti nivo životnog standarda kakav i oni uživaju ali da ne dođe do prevaljivanja tereta obaveze roditelja koji vrši roditeljsko pravo na dužnika izdržavanja kao jednakog obveznika.” Stav zauzet u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž2 61/2013 od 12. februara 2013. god. |
Ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj liniji. Dete je dužno da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine, ali je ova dužnost supsidijarna u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.
Zakon ne postavlja nikakve uslove za izdržavanje ni na strani deteta, već je maloletstvo deteta, samo po sebi dovoljan uslov. Roditelji su dužni da daju izdržavanje detetu čak i u situaciji ako ono ima svoju zaradu ili imovinu, a isto pravilo važi i u odnosu na ostale krvne srodnike koji su dužni da daju izdržavanje.
U pogledu izdržavanja punoletnog deteta, PZ reguliše izdržavanje punoletnog deteta koje je nesposobno za rad i punoletnog deteta koje se redovno školuje. Prema čl. 155. st. 1. Porodičnog zakona, pravo na izdržavanje ima punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Roditelji su dužni da takvo dete izdržavaju sve dok se nalazi u takvom stanju. Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, ali najkasnije do navršene 26. godine života. U sudskoj praksi pojam “redovno školovanje” tumači se tako da obuhvata svako školovanje, bez obzira da na to u kakvom se statusu dete školuje, tj. da li se školuje kao budžetski ili samofinansirajući student.
| Definisanje pojma “redovnog studenta”(čl. 155. Porodičnog zakona) “Redovno studiranje podrazumeva redovno izvršavanje obaveza na fakultetu, pri čemu nije od značaja da li je primalac izdržavanja budžetski korisnik ili samofinansirajući student.“ Stav zauzet u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž2 566/2013 od 2. oktobra 2013. god. |
Ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, i jedna i druga kategorija dece ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima (čl.155. st. 3. Porodičnog zakona).
Zakonom je izričito propisano da punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi to usvajanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.
U pogledu prestanka izdržavanja važi opšte pravilo da izdržavanje prestaje smrću poverioca, odnosno dužnika izdržavanja. Osim toga, izdržavanje prestaje kada dete napuni 18 godina, izuzev ako se nalazi na redovnom školovanju ili je u pitanju dete koje je nesposobno za rad (čl.155. st. 2. i 3. Porodičnog zakona).
O prestanku izdržavanja deteta odlučuje sud. Parnice za izdržavanje (alimentacione parnice) jesu parnice u kojima se odlučuje o pravu na izdržavanje, parnice koje se vode radi izmene odluke o izdržavanju, kao i parnice u kojima se odlučuje o produženju i o prestanku prava na izdržavanje.
Po čl. 160. st. 3. Porodičnog zakona minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom. Postupak u parnicama za izdržavanje (alimentacioni postupak) ima karakter posebnog postupka u porodičnopravnim stvarima i regulisan je odredbama čl. 277-282 Porodičnog zakona. U ovom postupku primenjuju se zajednička procesna pravila koja važe za sve postupke u vezi sa porodičnim odnisma (čl. 203-208. Porodičnog zakona).
Pored toga, shodno se primenjuju i pravila opšteg parničnog postupka (čl. 202. Porodičnog zakona ), sadržana u Zakonu o parničnom postupku.
Izmenama Porodičnog zakona propisana je obavezna forma javnobeležničkog zapisa za sporazume o zakonskom izdržavanju.
…
Literatura
1)Nevena Vučković-Šahović ”Prava deteta i međunarodno pravo”
2)Marina Janjić -Komar i Mirjana Obretković “Prava deteta-Prava čoveka”, Dosije, Beograd
3)Konvencija UN o pravima deteta ( Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta ), Službeni list SFRJ, Međunarodni ugovori 15/90)
4)Vladimir Todorović “Porodični zakon Republike Srbije -novo porodično zakonodavstvo u Srbiji 2005”, Projuris, Beograd
NAPOMENA: Celokupan tekst sa relevatnom sudskom praksom možete pročitati u časopisu „Advokatska kancelarija”, broj 7, Profi Sistem Com, mart 2015.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.