Pomoćnik ministra pravde najavio je da će u narednom periodu biti intenziviran rad na izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023 – dr. zakon) (ZPP), kako radi unapređenja pojedinih procesnih rešenja, tako i radi prilagođavanja našeg procesnog zakonodavstva mogućnostima koje pružaju savremene tehnologije.
Obraćajući se u ime ministra pravde, učesnicima XXXIII savetovanja privrednih sudova Republike Srbije u organizaciji Privrednog apelacionog suda koje je danas počelo na Zlatiboru, pomoćnik ministra je istakao da je jedan od važnih ciljeva predstojećih izmena i dopuna stvaranje jasnog i pouzdanog pravnog osnova za širu primenu digitalnih rešenja u parničnom postupku.
– Želimo da kroz izmene i dopune ZPP stvorimo pretpostavke da elektronska komunikacija, razmena podataka, dostavljanje, pristup spisima i druge procesne radnje, tamo gde je to opravdano i moguće, budu jednostavnije, brže i efikasnije.To je naročito značajno upravo za privredno sudstvo, imajući u vidu prirodu privrednih sporova, potrebe privrede i činjenicu da je veliki broj učesnika u tim postupcima već u značajnoj meri svoje poslovanje prebacio u digitalno okruženje;, rekao je pomoćnik ministra i dodao da privredni sudovi treba da budu među prvima u kojima će nova rešenja biti primenjena u praksi.
Ukazao je da digitalizacija pravosuđa predstavlja i jednu od važnih tema u okviru obaveza i razgovora koje Republika Srbija vodi sa Međunarodnim monetarnim fondom, dok istovremeno Ministarstvo pravde aktivno razgovara sa Ministarstvom finansija i Svetskom bankom o pripremi budućeg projekta koji bi trebalo da pruži snažnu podršku sveobuhvatnijoj digitalizaciji pravosuđa.
– Namera je da implementacija novih rešenja započne upravo u privrednim sudovimarekao je Stojanović i ukazao da digitalizacija ne podrazumeva samo pretvaranje postojećih postupaka iz papirnog u elektronski oblik, već da treba da obuhvati i sudske postupke, unutrašnju organizaciju i svakodnevni rad sudova, upravljanje predmetima i podacima, kao i da osigura efikasniju elektronsku komunikaciju i razmenu podataka sa drugim relevantnim državnim organima.
Takođe je ukazao i na izazove koje digitalizacija donosi sa sobom.
– U poslednje vreme suočavamo se sa učestalim hakerskim i drugim sajber napadima na informacionu infrastrukturu. Razvoj i sve šira primena veštačke inteligencije čine takve napade učestalijim, sofisticiranijim i kompleksnijim. To je, nažalost, uticalo i na dinamiku pojedinih aktivnosti Ministarstva u ovoj oblasti, ali to ne menja naš pravac. Naprotiv, dodatno nas obavezuje da unapredimo bezbednost sistema, ojačamo sopstvene kapacitete i stvorimo infrastrukturu koja će biti istovremeno moderna, pouzdana i bezbedna;, naglasio je pomoćnik ministra pravde.
On je poručio da strateški cilj Ministarstva pravde ostaje jasan – efikasnije i savremenije pravosuđe, koje pruža kvalitetniju uslugu građanima i privredi, ali i bolje uslove za rad sudija i svih zaposlenih u pravosudnom sistemu. Učesnicima skupa poželeo je uspešno savetovanje, konstruktivne razgovore i uspeh u daljem radu.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.