Izmene Zakona o visokom obrazovanju

Ukoliko poslanici republičkog parlamenta usvoje izmene Zakona o visokom obrazovanju (važeći zakon), Nacionalni savet za visoko obrazovanje više neće odlučivati u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije već će poslednju reč imati Komisija za akreditaciju. Članovi Nacionalnog saveta oštro se protive ovom predlogu, a nezadovoljstvo su iskazali i pojedini univerziteti, koji Savet vide kao „poslednju branu“ od samovolje Komisije za akreditaciju (KAPK).
S druge strane, u Komisiji ovu promenu u načinu odlučivanja vide kao „preciziranje postojećih zakonskih rešenja“, dok iz Ministarstva prosvete demantuju saznanja Danasa da je oduzimanje nadležnosti Nacionalnom savetu da odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije, izazvalo burno nezadovoljstvo na univerzitetima.
– Nema previše primedbi na taj predlog. Nacionalni savet za visoko obrazovanje jeste nezadovoljan, ali ima i mišljenja da je predlog dobar – kaže za Danas Miodrag Popović, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu i član radne grupe za izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Izmene predviđaju da visokoškolske ustanove i ubuduće imaju pravo da podnesu prigovor Nacionalnom savetu na odluku KAPK-a, koji može da je potvrdi ili uz obrazloženje poništi i vrati Komisiji na ponovno odlučivanje. Novina je i što KAPK mora da donese odluku o akreditaciji u roku od 15 meseci od dana prijema kompletne dokumentacije, a Nacionalni savet ima najviše tri meseca da odluči o žalbi. Ukoliko KAPK ne donese odluku u predviđenom roku, Savet može da smeni pojedine članove ili celu Komisiju.
Miodrag Popović objašnjava da su izmene u načinu odlučivanja o akreditaciji predložene na osnovu negativnog utiska u javnosti.
– Otvaranjem teme spornih doktorata u javnosti je izbilo na videlo da je Nacionalni savet doneo izvestan broj odluka o akreditaciji preinačivši mišljenje Komisije za akreditaciju. Savet je na to imao pravo, a da li je to uradio ispravno ili ne, ja u to ne mogu da ulazim. Ali s obzirom da su neke od tih odluka izazvale loše mišljenje u javnosti, ovo je jedna od ideja kako da se ubuduće postupak akreditacije normalizuje – objašnjava Popović.
Nesporno je, dodaje prorektor, da Komisija za akreditaciju ima veći kapacitet od Nacionalnog saveta da procenjuje valjanost studijskih programa, jer ima stručne službe, recenzente i vrši neposredan uvid, što Savet ne radi.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Aleksandar Belić kaže za Danas da je pomenuti predlog jedna od mera u cilju povećanja autonomije Komisije za akreditaciju. Od dodaje da je „evropska preporuka da takva tela budu što više nezavisna“ i da će „u budućnosti, u novom zakonu o visokom obrazovanju KAPK biti pretvorena u nezavisnu agenciju koja će proveravati kvalitet visokoškolskih ustanova u naučnom, obrazovnom i svakom drugom pogledu“.
– Nacionalni savet za visoko obrazovanje se kategorički protivi da se promene u sistemu kontrole kvaliteta predlažu na osnovu utiska javnosti. Odluke i predlaganje zakonskih rešenja moraju da se zasnivaju na sveobuhvatnoj i detaljnoj analizi – odgovara Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i dodaje da je „elementarni red da Savet bude informisan o promenama koje se spremaju u sistemu obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju“.
U primedbama upućenim Ministarstvu prosvete povodom izmena Zakona o visokom obrazovanju, Nacionalni savet navodi da su „predložena ad hok rešenja nekonzistentna i bez jasnog motiva“, te da „mogu proizvesti više štete nego koristi“. To se odnosi na sve članove koji se tiču promena u postupku akreditacije. Savet smatra da „usavršavanju sistema obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju treba prići na sistematičan način polazeći od Strategije razvoja obrazovanja, u skladu sa detaljnim uvidom u postojeće stanje i stečena iskustva“.
Prema Stankovićevim rečima, zakon mora garantovati da će KAPK pri donošenju odluke uzeti u obzir mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Predsednik Komisije za akreditaciju Endre Pap smatra da su promene u odlučivanju u postupku akreditacije samo preciziranje, jer u postojećem zakonu ta procedura nije bila dovoljno razrađena. Međutim, u zakonu jasno piše da je nadležnost Nacionalnog saveta da „odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije“. Pap za Danas ističe da sve odluke nakon podnošenja žalbi KAPK i Nacionalni savet donose zajedno.
Predstavnici pomenutih tela, Univerzitet u Beogradu, Konferencija univerziteta Srbije, ali i Ministarstvo prosvete u jednom su saglasni – neophodno je obezbediti nezavisno finansiranje Komisije za akreditaciju. Međutim, dosad u to nisu uspeli da ubede Ministarstvo finansija, koje insistira da KAPK bude na budžetu. Ukoliko to ne bude promenjeno, Komisiji preti isključenje iz Evropske mreže akreditacionih agencija (ENKVA), a pod znakom pitanja biće i njeno članstvo u Registru evropskih akreditacionih agencija (EKVAR).
Na vladi do 4. avgusta
Javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o visokom obrazovanju završena je u sredu, a prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i nauke Aleksandra Belića, vlada će taj dokument usvojiti najkasnije do 4. avgusta, kada se navršava prvih 100 dana rada Vučićevog kabineta.
Kritike skupštinskog odbora
Na poslednjoj sednici Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije iznet je niz kritika na račun predloženih izmena Zakona o visokom obrazovanju, uz ocenu da je reč o „kozmetičkim promenama“. U Ministarstvu prosvete su iznenađeni takvim stavovima, jer, kako kažu, nisu ni dobili poziv da prisustvuju sednici odbora. Prorektor BU Miodrag Popović kaže da će u parlamentu ubrzo biti organizovano javno slušanje o najavljenim izmenama zakona, koje su, po njegovim rečima, nužne.
Izvor: Danas.