Profesionalni izvršitelji u Srbiji potraživanja naplaćuju na isti način i od države i privrednih društava, kao i od građana i ni za koga nema privilegija, poručuju iz Komore izvršitelja. Najniža cena izvršiteljske usluge je 2.500 dinara, koliko košta samo dostavljanje zaključka da je postupak počeo, a krajnje mere su administrativna zabrana plate i plenidba imovine.
Izvršilac Dragana Stojkov rekla je da su dosadašnjoj praksi njena iskustva u radu sa građanima pozitivna, da većina vrlo savesno reaguje na njihove zaključke tako što se javlja izvršitelju i u dogovoru sa njim pokušava da nađe način da se obaveze izmire.
– Međutim, često se dešava da bude revolta i pitanja \”zašto smo baš ažurni kad su u pitanju naplate komunalnih potraživanja od građana, a ne u odnosu na dugove koje ima država ima po osnovu presuda – navela je Stojkov.
• U Srbiji trenutno ima 110 profesionalnih izvršitelja, a po zakonu je predviđeno da na 25.000 stanovnika treba da postoji jedan izvršitelj odnosno ukupno 334. Konkrurs za nove izvršitelje je u toku.
• Nadzor njihovog rada vrši Ministarstvo pravde i državne uprave i Komora izvršitelja, a svaki izvršitelj kontroliše svoje zaposlene i pomoćnike, a za eventualnu štetu nanetu stranci odgovara svojom imovinom.
– Postupak izvršenja je potpuno isti i nema nikavih pogodnosti ili privilegija ako je dužnik država ili neko drugo privredno društvo – tvrdi Stojkov.
Pored neizmirenih dugova za infostan, struju, grejanje… veliki broj predmeta stiže i od mobilnih operatera i parking servisa.
Predsednik Komore izvršitelja Mihajlo Dragović rekao je da je u kancelarijama izvršitelja najviše predmeta za naplatu komunalnih potraživanja kao što je info stan, jer su ona sada u isljučivo u njihovoj nadležnosti, odnosno sud se više njima ne bavi.
– Ti predmeti se broje desetinama hiljada, a njihov broj se menja iz dana u dan, kako poveriocima dođe na red da podnose predloge za izvršenje – naveo je on.
Pored toga, sve je veći broj predmeta gde poverioci mogu da biraju da li će da sprovode postupak preko izršitelja ili preko suda, ukazao je Dragović.
Izvršitelji: Nema potrebe za podrgnim imenima
Dragana Stojkov je poručila građanima da svi sporovi mogu da se reše na lep i na miran način i da nema potrebe da se ta profesija naziva pogrdnim imenima kao što su \”uterivači dugova\” ili \”produžena ruka države\”.
– Mi smo lica sa javnim ovlašćenjima, kao što je sud, koji sprovode sudske odluke i pokušavaju da naprave uređeni pravni sistem u kom se poštuje država i izmiruju obaveze. Nema razloga da na teren izlazimo sa policijom koja nam definitivno pruža veliku podršku, a ni sa ostalim službama kao što su centar za socijalni rad , veterina ili prateće službe – navela je ona.
To su, kako je naveo, potraživanja banaka kod nevraćenih kredita pa se pristupa prodaji bilo pokretnih bilo nepokretnih stvari, od kojih se neke procenjuju i na milionske iznose u evrima.
Kao poverioci izvršiteljima se obraćaju i razna privredna društva, preduzetnici, građani koji imaju ili presude u svoju korist ili obezbeđenje u smislu hipoteka ili ručnih zaloga, navela je Stojkov.
Postoje dva koraka u tom procesu, kaže ona – poverioci moraju da se najpre obrate sudu koji dozvoljava izvršenje, a izvršitelji rešenje sprovode.
Stojkov je istakla da građani dolaskom u kancelariju izvršitelja mogu da reše najveći broj svojih problema dogovorom sa izvršiteljem.
Dragović je napomenuo da je u nekoliko navrata bilo asistencija policije prilikom ulaženja u posed, ali da je to situacija sa kojom se susretao ranije i sud.
– Nije bilo većih problema, mada je naravno bilo otpora. Oni su rešeni uz asistenciju policije – rekao je predsednik Komore izvršitelja, koji postupaju 14 meseci.
On nije mogao da govori o statističkim podacima broja rešenih predmeta, navodeći da će oni biti poznati na kraju kalendarske godine, ali je ukazao da je efikasnost sigurno prepoznatljiva.
– Sud nije koristio sva sredstva koja je mogao u postupku izvršenja što govori da je efikasnost sada na većem nivou. Izršitelji se trude i motivisani su da na što brži način dođe do naplate potraživanja – rekao je Dragović.
Pomoćnik ministra pravde i državne uprave Ljiljana Blagojević kaže da za sada nijedna nepravilnost nije utvrđena na terenu, što ne znači da ih možda neće biti.
On je ukazala da državni službenici iz Odeljenja pravosudnih profesija tog ministarstva kontrolu vrše tako što izlaskom na teren proveravaju dokumentaciju koju privatrni izvršitelji vode, kakvim uslovima rade, na koji način čuvaju poverene im predmete i sve drugo što je vezano za zakonitost rada izvršitelja.
Do sada su zaposleni u mininistarstvu išli u Vranje, Leskovac, Niš a uskoro će ići u Novi SAd, kao i Beograd.
Veliki je broj pritužbi građana, priznaje ona, ali to ne mora da znači da je i veliki broj propusta u radu, jer će se to tek ustanovit na terenu.
Blagojević je ukazala da inicijativu za pokretanje postupka nadzora može podneti stranka koja je nezadovoljna isto tako i sud, ministarsrstvo…a ukoliko se utvrde nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja moguće je protiv njih pokrenuti disciplinski postupak ili čak krivični.
Žalbe u roku od osam dana
Privatni izvršitelji isključivo su nadležni za naplatu dugova iz komunalnih potraživanja, dok u ostalim slučajevima dele nadležnost sa sudskim izvršiteljima.
Sud je nadležan isključivo samo za izvršenja iz radnih i porodičnih sporova.
Građani koji dobiju zaključak o izvršenju, kojim se pozivaju da svoju obavezu ispune u roku od osam dana, imaju pravo da na njega u roku od osam dana ulože prigovor.
O prigovoru odlučuje sud. Ako dužnik ne primi zaključak ili ne reaguje, posle dve nedelje ponovo se šalje zaključak, a ako ni to ne uspe, stavlja se na oglasnu tablu suda.
Ako ni posle ovoga ne plate dug, izvršitelji će od firmi gde su dužnici zaposleni tražiti administrativnu zabranu na platu dok se potraživanje ne namiri. Kao krajnja mera na raspolaganju im je plenidba pokretnih i nepokretnih stvari, uz asistenciju policije.
Izvor: www.blic.rs