Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Miodrag Đukanović odbacio je tvrdnje Advokatske komore Srbije ocenivši da su pogrešne.
On je naglasio da notari mogu da sastavljaju ugovore u formi javnobeležničkog zapisa.
Đukanović je u pisanom saopštenju naveo da takvu mogućnost javnim beležnicima pruža Zakon o obligacionim po kojem oni mogu da sastavljaju javnobeležnički zapisi i za ugovore iz Porodičnog zakona, Zakona o nasleđivanju i prometu nepokretnosti.
Na ranije danas održanoj konferenciji za novinare predstavnici Advokatske komore Srbije su naveli da javni beležnici i zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu ne poštuju postignut dogovor i krše odredbe izmenjenog Zakona o javnom beležništvu i pratećih propisa.
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević izjavio je da notari i zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu krše Zakona o javnom beležništvu.
Oni ne poštuju postignut dogovor i krše odredbe izmenjenog Zakona o javnom beležništvu i pratećih propisa, rekao je Đorđević.
“Javni beležnici izlaze iz okvira zakona i zato smo zatražili sastanak sa predstavnicima Ministarstva pravde, Javnobeležničke komore i Geodetske uprave”, rekao je Đorđević novinarima.
Predstavnici advokature najavljuju podnošenje krivičnih prijava protiv beležnika, ali i zaposlenih u Geodetskom zavodu koji ne poštuju zakon.
Prema rečima sekretara Advokatske komore Vojvodine Dejana Ukropine, uočene su brojne zloupotrebe samo dve nedelje od kako su izmenjeni zakoni počeli da se primenjuju i advokati počeli da rade.
On je podsetio da je izmenama zakona notarima onemogućeno da u formi javnobeležničkog zapisa sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti, hipoteci, ugovore iz Porodičnog zakona, zakona o nasleđivanju i naglasio da oni to i dalje čine.
“Direktna posledica sastavljanja ugovora u formi javnobeležničkog zapisa je njegova ništavnost i što može biti pokrenut postupak pred sudom zbog njegove ništavnosti”, rekao je Ukropina i dodao da je stavljanje solemnizovane klauzule uslov za punu važnost ugovora.
On je rekao da su im se javili građani koji su ih obavestili da notari odbijaju da im potvrde ugovore pravdajući se nevaljanošću ugovora, kao i da im ne izdaju rešenje o odbijanju potvrđivanja.
Ukropina je kazao i da još nije promenjena javnobeležnička tarifa, što je trebalo da bude urađeno odmah po donošenju izmena zakona.
“Tarifa mora da se promeni, jer oni sada naplaćuju tarifu za nešto što ne postoji – za ugovore u formi javnobeležničkog zapisa”, kazao je on.
Predstavnici advokature su istakli i da ima problema u definisanju poreza za 2014. i 2015. godinu, što je bio početni uslov za obustavu štrajka.
Zamenik predsednika Advokatske komore Srbije Zoran Jevrić rekao da Poreska uprava još nije postupila po Uredbi koja je doneta za izmene poreze za 2014. godinu, pa sva stara rešenja nisu stavljena van snage.
“Problem je i što područne Poreske uprave neujednačeno tumače Uredbu što stvara problem za paušalno oporeživanje i reprogram”, rekao je on i dodao da je takva situacija dovela i do toga da pojedini advokati ne mogu da overe zdravstvene knjižice.
Jevrić je kazao da o kriterijumima za visinu paušalnog poreza za 2015. godinu još nisu počeli razgovori sa predstavnicima Ministarstva finansija i da je dogovoreno da se kriterijumi donesu do 31. marta.
“Spremni smo za razgovore sa Ministarstvom finansija”, kazao je Jevrić.
Skupština Srbije usvojila je 21. januara izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i prateće zakone, što je bio uslov za prekid štrajka advokata koji su obustavili rad 17. septembra prošle godine.
Prethodno je u decembru 2014. godine Vlada Srbije usvojila izmene Uredbe o paušalnom oporezivanju samostalnih delatnosti, na osnovu koje je smanjen porez advokatima za tu godinu.
Oni su istakli da je izmenama tih zakona notarima onemogućeno da sastavljaju pomenute ugovore u formi javnobeležničkog zapisa i najavili ponošenje krivičnih prijava protiv notara koji to i dalje rade.
Odgovarajuće na tvrdnje predstavnika advokature, Miodrag Đukanović je kazao da je njihovo stanovište osim u Zakonu o obligacionim odnosima, potvrđeno i u domaćoj i međunarodnoj sudskoj praksi.
“Isto pravilo važi i u švajcarskom, nemačkom i austrijskom pravu gde je dozvoljeno da stranke, polazeći od principa slobode izbora ugovorene forme, uslove punovažnost pravnog posla formom koja je stroža od one propisane zakonom”, rekao je Đukanović.
Dodao je da ne postoji i jedan element forme koji se traži kod solemnizacije a koji ne postoji kod javnobeležničkog zapisa.
“Ako je neko zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju u formi javnobeležničkog zapisa, koji predstavlja najstrožu i najdelotvorniju formu notarske isprave, onda je time ispunio sve zakonske uslove koji se traže za solemnizaciju kao blažu notarsku formu”, rekao je predsednik Javnobeležničke komore.
Đukanović je kazao i da je Javnobeležnička komora Srbije o ovom pitanju zatražila mišljenje od svog Stručnog saveta koje će u najskorije vreme saopštiti.
Izvor: B 92.