Jedan slučaj iz sudske prakse

Trebalo je da Užičanin Dušan Kostić postane drugi čovek filijale Vojvođanske banke u Požegi. Zorica Rogić, šefica, predlagala ga je za svog zamenika, a na osnovu rezultata rada, stručnosti, ponašanja… I bila bi to jedna sasvim obična priča, nezanimljiva za medije. Ali da ne bude tako postaraće se regionalni rukovodilac „Vojvođanske banke“ koji se nalazi u Kraljevu. I umesto da inženjer Kostić napreduje desiće se potpuno drugačiji rasplet, dobiće otkaz. Reći će neko, uf, pa šta, koliko je otkaza bilo u Srbiji. I to je tačno, ali u proglašavanju Dušana Kostića tehnološkim viškom učinjeno je više spornih postupaka koji liče na pravno nasilje. I da stvar bude gora, iza svega je na kraju svojim odlukama stao i sud.
Ovako je to bilo u praksi: predlog da Dušan Kostić napreduje vremenski je blizak odluci banke da, zbog smanjenog obima posla i racionalizacije poslovanja, otpusti jedan broj ljudi. Na zvaničnom sajtu banke objavljen je 24. juna 2011. godine program rešavanja viška zaposlenih. U okviru programa pojavila se i lista viška zaposlenih, gde se našlo i ime Dušana Kostića. A kako se došlo do ove liste? Pa na osnovu ocenjivanja zaposlenih. A kada je bilo to ocenjivanje? E, odgovor na ovo pitanje već vređa zdrav razum. Ocenjivanje je bilo kasnije! Znači prvo je izašla nezvanična lista viška zaposlenih pa su zaposleni ocenjivani.
Zamislite da profesor prvo podeli ocene učenicima, a potom im da zadatke da rade pismeni. Nelogično i besmisleno, sem ako nije kakav eksperiment u pitanju. Tresla bi se zbog toga i fotelja ministra prosvete.
Da se ne bi tresle fotelje u Vojvođanskoj banci, lista sa 300 ljudi koji su tehnološki višak ozvaničena je 27. jula. Do tada je završeno i „ocenjivanje“ zaposlenih. I gle čuda, ta zvanična lista od 27. jula i ona nezvanična od 24. juna su identične. Znači li to da su u banci već bili sačinili listu tehnološkog viška i onda je samo naknadnim, pro forme ocenjivanjem i „argumentovali“?
Ostao bi Dušan Kostić na svom radnom mestu i na osnovu tog pro forme ocenjivanja da se u evaluaciju nije umešala Milka Karapandžić, napred pomenuti regionalna menadžerka.
– Moj rad je ocenjivala direktora filijale – i zbirna ocena je iznosila 46.
U regionu Zapadna Srbija ocene su prepravljane od strane regionalne menadžerke Milke Karapandžić iz Kraljeva, tako da one nisu odraz znanja i rezultata rada, već godina starosti, fizičkog izgleda, ličnih simpatija… Posle prepravljanja ocena – zbir je iznosio 40. Gospođa Karapandžić na to nije imala pravo jer prema važećim aktima ocenjivanje zaposlenog vrši nadležni rukovodilac, odnosno direktor filijale. Celokupna hronologija prepravljanja ocena je predata sudu – kaže za „Danas“ inženjer Kostić, koji se nakon otkaza nadao da će pravdu naći na sudu.
Na sudu će Zorica Rogić, neposredni Kostićev rukovodilac, potvrditi njegove navode o mešanju regionalne menadžerke i prepravljanju ocena. Zorica Rogić je, na primer, izjavila da je „bivšem kolegi dala ocenu tri (najvišu) za uspostavljanje skladnih odnosa sa svojim kolegama i pretpostavljenim. Nakon toga je razgovarala sa regionalnom menadžerkom i ona (menadžerka Karapandžić) „se nije složila sa tim i ocena je smanjena na dva“. Kostić tvrdi da su i druge ocene smanjivane na isti način dok se nije došlo do zbira koji znači otkaz.
Opštinski sud u Požegi u prvostepenoj presudi potpuno je uvažio navode tužioca Kostića i presudio u njegovu korist.
I obrazloženje koje je potpisao sudija Ljubinko Petrović je logično i čini se jedino moguće. U obrazloženju između ostalog piše da „neposredni rukovodilac nije dao ocene u skladu sa rezultatima rada“, da je „nepravilnom ocenom pogrešno utvrđena lista viška zaposlenih od 20. 07. 2011. godine na kojoj se našao i tužilac“.
Sud je mudro postupio pa je pre donošenja presude angažovao i veštaka Dobrivoja Popovića, a potom je na osnovu svih iskaza, dokumenata i veštačenja mogao da zaključi da je tužilac Dušan Kostić „svojim radom do sada doprinosio većem profitu banke od drugih zaposlenih koje je tuženi ocenjivao“. A interes banke je veći profit.
Sve do ovog momenta ovo je bio slučaj koji se tiče samo Kostića i Vojvođanske banke. Ali od ove presude pa do danas ostaje nejasno, nelogično i zabrinjavajuće za sve, čime se to sud rukovodio u nastavku spora. Apelacioni sud u Kragujevcu (predsednik veća Zoran Hadžić) poništava prvostepenu presudu, a deo obrazloženja je da je prvostepeni sud nepravilno postupio kada se upustio u „ocenu pravilnosti izvršenog ocenjivanja prema rezultatima rada“.
Neobično objašnjenje, jer inženjer Kostić je tražio od suda da ga zaštiti od pogrešnog ocenjivanja i prepravljanja ocena, a sud zaključuje da to nije važno. Ova konstatacija mora da zbuni i da zabrine.
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, stručnjak za radno pravo, kaže da ne bi ukinuo prvostepenu presudu, već bi je i potvrdio.
– Ako ove ocene nisu istinite, ako su prepravljane, to je dovoljan razlog da se poništi rešenje o tehnološkom višku. Još kako je važno, kako je zaposleni ocenjivan, pa to je suština stvari. Tu čak ima i elemenata mobinga, jer ako se konstruišu razlozi da se nekome da otkaz, to je takođe mobing. To su ozbiljni razlozi za reviziju čitavog postupka, objašnjava Zoran Ivošević.
Posle ovakve odluke Apelacionog suda i Osnovni sud u Požegi u ponovljenom postupku duva u istu sviralu i odbija tužbu Dušana Kostića. Onako logično obrazloženje prve presude, koje napred navedosmo, isti sudija sad kao da je zaboravio i kuca i drugačiju presudu i drugačije obrazloženje. I sad sudija Petrović navodi da „nije na sudu da utvrđuje racionalnost i pravilnost donetih ocena, odnosno da li su ocene tužiocu date u skladu sa rezultatima rada, te da u tom smislu utvrđuje i poredi rezultate rada tužioca sa rezultatima drugih zaposlenih, jer je to dispozicija poslodavca“. Eto, sud ne treba da se bavi baš onim što je suština i na šta je otpušteni inženjer ukazao.
Zamislite da neko tuži vozača što ga je udario na pešačkom prelazu, a sud konstatuje da to nema veze jer je auto registrovan, a vozač ima uredno izdatu dozvolu.
E ovakva presuda se sada dopala i sudijama Apelacionog suda u Kragujevcu i oni naravno potvrđuju novu presudu Osnovnog suda u Požegi. I opet ima „briljantni“ deo u obrazloženju, pa se, između ostalog, tvrdi da i „ukoliko je eventualno bilo prepravljanja ocena na način na koji to tvrdi tužilac, takva okolnost ne može biti od uticaja na drugačiju odluku“.
A Dušan je, da ne zaboravimo, podneo tužbu zato što je pogrešno ocenjen, zato što su ocene prepravljane i umanjene na njegovu štetu i zbog toga je on dobio otkaz a ne neko drugi. Za sud to sve nema veze.
Ovakvim ponašanjem ljudi iz banke i stavom suda stvara se haotično stanje. Generalno, mali je to problem za Dušana Kostića – on je dovoljno sposoban da se stara o sebi i porodici, ali veliki je problem za državu Srbiju i sve njene građane. Pa ko će da nas zaštiti ako sud neće.
Stiče se utisak da su sudovi tu da bi zaštitili jače, bez obzira na to na čijoj je strani pravo i pravda. Pravna nesigurnost dalje generiše samovolju moćnika i u takvoj situaciji građani samo mogu da se nadaju legalizovanju nepravde.
Šta je ovde prevagnulo da se sud stavi na stranu onih koji ne poštuju norme, neka čitalac sam zaključi. Da je trebalo i moglo drugačije, najbolje potvrđuje odluka Apelacionog suda u Novom Sadu (Gž1.579/11) koji je u sličnom sporu stao bez rezerve na stranu oštećene radnice. I u ovom slučaju je bilo u pitanju ocenjivanje.
Gotovo identični slučajevi sa dve različite presude, i potpuno drugačiji pristup suštini spora. To može samo u Srbiji.
Karapandžićeva: U ocenjivanju učestvovalo više rukovodilaca
Za menadžment Vojvođanske banke u ovom slučaju nema ničeg spornog. Pa ni za Milku Karapandžić, koja ovako komentariše slučaj:
„ Kao dugogodišnji regionalni menadžer bila sam samo jedan od učesnika sprovođenja Programa viška zaposlenih. U ocenjivanju zaposlenih upravo je učestvovalo više rukovodilaca da bi se postigla objektivnost ocena. Način sprovođenja programa, pa i definisanje radnih mesta koja su se gasila, ili učinka zaposlenih u slučajevima smanjenja broja izvršilaca, vršeni su po preciznim kriterijumima i na način koji je to utvrdio poslodavac. Još jednom napominjem, kao što je potvrdila i presuda suda, sve navedene aktivnosti izvršene su na zakonit način“.
Izvor:Danas.