Kada okrivljeni mora imati branioca

Odredbe koje regulišu obaveznu odbranu okrivljenog, propisane su članom 74. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014).

Tim odredbama propisano je da:

Okrivljeni mora imati branioca:

1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;

4) ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;

5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;

6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;

7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;

8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;

9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) – od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

Treba naglasiti da je pravilo da okrivljeni slobodno odlučuje da li će imati branioca.

Međutim, citiranim odredbama propisani su slučajevi kada okrivljeni mora imati branioca, dakle, kada je odbrana obavezna.

Radi se o stručnoj odbrani i to u slučajevima određenim zakonom, a važi za okrivljene koji su izloženi procesnim rizicima.

Prema prvom propisanom slučaju, okrivljeni mora imati branioca ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Razlozi za obaveznu odbranu u ovim slučajevima opravdani su fizičkim nedostacima okrivljenog ili uopšte nesposobnošću da se sam uspešno brani.

Prema sudskoj praksi, okrivljeni je nesposoban da se sam uspešno brani ako mu je odlukom nadležnog suda oduzeta poslovna sposobnost i određen staratelj.

Drugi slučaj obavezne odbrane propisan je s obzirom na zaprećenu kaznu zatvora.

Tako, za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Ovom odredbom zakonodavac propisuje od kada i do kada okrivljeni mora imati branioca. To prvo saslušanje može biti u policiji ili u nadležnom javnom tužilaštvu.

Pravnosnažno okončanje krivičnog postupka podrazumeva pravnosnažnost prvostepene sudske odluke, tako da u slučaju obavezne odbrane, ista ne važi za postupak po vanrednim pravnim lekovima.

Treći slučaj obavezne odbrane postoji ako je okrivljeni zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

U ovom slučaju okrivljeni mora imati branioca samo od lišenja slobode do puštanja na slobodu.

Sledeća tri propisana slučaja su slična, s obzirom da obaveznu odbranu pravda odsustvo okrivljenog sa glavnog pretresa iz različitih razloga.

Kako je već navedeno, okrivljeni mora imati branioca ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje; ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu; ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude.

U sva tri slučaja obavezna odbrana traje za sve vreme odsustva okrivljenog.

Kako je već navedeno u citiranim zakonskim odredbama, okrivljeni mora imati branioca ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Naime, prema odredbama Člana 522. Zakonika o krivičnom postupku:

Ako je okrivljeni učinio protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo u stanju neuračunljivosti, javni tužilac će podneti sudu predlog da okrivljenom izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje okrivljenog na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje uslovi predviđeni Krivičnim zakonikom.

Mere bezbednosti iz stava 1. ovog zakonika mogu se izreći i kad javni tužilac na glavnom pretresu izmeni podignutu optužnicu odnosno optužni predlog, podnošenjem predloga za izricanje tih mera.

Posle podnošenja predloga iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca (član 74. tačka 7.).

Takođe, okrivljeni mora imati branioca od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu.

Prema odredbi Člana 313. Zakonika o krivičnom postupku:

Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.

Prilikom zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca (član 74. tačka 8).

Prema odredbama Člana 320. Zakonika o krivičnom postupku:

Sporazum o svedočenju za krivično delo iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog zakonika javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.

Sporazum iz stava 1. ovog člana može se zaključiti sa okrivljenim koji je u potpunosti priznao da je učinio krivično delo, pod uslovom da je značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnog dela iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog zakonika pretežniji od posledica krivičnog dela koje je učinio (okrivljeni saradnik).

Okrivljeni za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe ne može biti predložen za okrivljenog saradnika.

Prilikom zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca (član 74. tačka 8.).

Pored navedenog, Članom 327. ZKP:

Javni tužilac i osuđeni mogu zaključiti sporazum o svedočenju, ako je značaj iskaza osuđenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz člana 162. stav 1. tačka 1. ovog zakonika pretežniji od posledica krivičnog dela za koje je osuđen (osuđeni saradnik).

Za osuđenog saradnika ne može biti predloženo lice koje je osuđeno kao organizator organizovane kriminalne grupe niti lice koje je pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora od četrdeset godina.

Prilikom zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana osuđeni mora imati branioca (član 74. tačka 8).

Zakonik je u suštini sistematizovao većinu odredaba koje regulišu slučajeve obavezne stručne odbrane okrivljenog.

Međutim, u samom Zakoniku imamo i neke posebne slučajeve koji nisu sadržani u gore citiranoj odredbi.

Tako je odredbama čl.246.st.3. i st.4. propisano:

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a dostavljanje se ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi.

Postavljenom braniocu će se odrediti potreban rok za upoznavanje sa spisima koji ne može biti kraći od tri dana, a posle toga će mu se presuda dostaviti i postupak nastaviti.

Takođe, odredbama čl.483. ZKP:

Zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog.

Zahtev se može podneti i nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdržana.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Do donošenja odluke suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti lica iz stava 1. ovog člana mogu odustati od zahteva.

Prema odredbi člana 49. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Sl. Glasnik RS“,br.85/2005):

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Ako u svim navedenim slučajevima okrivljenom nije postavljen branilac, ili ga sam nije angažovao, to može imati različite procesne posledice. Naime, može se raditi o relativno bitnim povredama krivičnog postupka ili o apsolutno bitnim povredam krivičnog postupka, zbog kojih, u slučaju izjavljene žalbe, dolazi do ukidanja presude.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.