I dalje pričam o električnim skuterima bez registarskih tablica, koje voze svi, čak i deca. Ja ih zovem „bicikl-skuteri“.
U komentaru „Zašto motorni skuter nije bicikl?“ sam objasnio šta su bicikl-skuteri u smislu propisa, tj. da to nikako nisu i ne mogu biti bicikli.
Ovde ću se pozabaviti time, šta pravilno definisanje i kategorizacija ovih vozila dalje pravi?
1. Gde bicikl-skuteri smeju da se voze?
Ako se složimo da bicikl-skuteri u smislu propisa jesu mopedi (ili motociki), to pravi dalje probleme i otvara nova pitanja.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) – u daljem tekstu: ZOBS, u tački 1) stava 1. člana 7. kaže, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja. Prematački 2) stava 1. člana 7. ZOBS, put je posebno izgrađena površina koju pod propisanim uslovima koriste učesnici u saobraćaju za kretanje. Dakle, put, ulica, kolovoz, trotoar, pešačka zona, staza itd. su saobraćajne površine, a na njima se primenjuju pravila saobraćaja.
Znači,ovde ne pričamo o tome ako neko hoće da vozi bicikl-skuter van puta (po livadama i šumama).A ako su bicikl-skuteri definisani kao mopedi ili motocikli, onda prema odredbama ZOBS, ta vozila smeju da se kreću po svim javnim putevima (osim autoputa i motoputa ako su u klasi mopeda), i to isključivo po kolovozu. Ne smeju da se voze po biciklističkoj i pešačko-biciklističkoj stazi, jer nisu bicikli već motorna vozila. Svakako ne smeju da se voze po trotoaru, pešačkoj stazi, trgovima, pešačkim zonama, stazama u parkovima, trgovima i sl., to ne smeju ni bicikli (mogu da se guraju pored sebe). Ali, ako su u klasi mopeda, mogu u biciklističkoj traci (tamo gde postoje)jer se u njima pored bicikala mogu kretati i mopedi i laki tricikli. S druge strane, ako ih definišemo kao bicikle, onda tamo gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, smeju da koriste samo kolovoz u širini od jednog metra od desne ivice (osim kada skreću).
2. Da li je potreban tehnički pregled i registracija?
Obavezno, ako ih definišemo kao mopede ili motocikle. Jer, u saobraćaju na putu mogu da učestvuju samo motorna vozila za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice (koje moraju biti postavljene na vozilu na propisan način) i registraciona nalepnica (član 268. ZOBS). Postupak registracije vozila detaljno je uređen Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila (“Sl. glasnik RS”, br. 69/2010, 101/2010, 53/2011, 22/2012, 121/2012, 42/2014, 108/2014, 65/2015, 95/2015, 71/2017, 44/2018-dr.zakon, 63/2018, 96/2019, 87/2020, 41/2022, 51/2022, 21/2024, 13/2025 i 31/2025). A uslov da bi motorno vozilo bilo registrovano je tehnički pregled kojim se potvrđuje tehnička ispravnost, i koji se ponavlja periodično. Uz to, vlasnik vozila mora biti osiguran od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima prema Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013-OUS).
Dalje, vozilo koje učestvuje u saobraćaju mora imati ispravne sve uređaje i propisanu opremu (član 246. ZOBS). Vozilo i svi uređaji i oprema na motornom vozilu moraju biti homologovani, odnosno ugrađeni prema jednoobraznim tehničkim uslovima, i u skladu sa propisanim standardom. A kako bicikl-skutere trenutno ne tretiraju kao motorna vozila, ista nisu homologovana, ne podležu poverama pri uvozu itd., tako da ćete pri kupovini najčešće dobiti samo račun (ako i to), bez tehničke dokumentacije. Što će biti problem ako se nekada uvedu ove obaveze. Jedino što je dobro, bicikl-skuteri imaju sve propisane uređaje i opremu (kočnice za svaki točak, farove, poziciona i stop svetla, pokazivače pravca, sirene…), tako da taj standard ispunjavaju.
S druge strane, bicikli nisu motorna vozila i ne moraju da ispune uslove u pogledu tehničke ispravosti i registrovanja, a uslovi u pogledu obavezne opreme i uređaja su daleko blaže propisani.
3. Ko sme da ih vozi?
U smislu tačke 68) stava 1. člana 7. ZOBS, vozač je lice (osoba) koje u saobraćaju na putu upravlja vozilom (znači i biciklista). Smatra se da vozač upravlja vozilom u saobraćaju čim je pokrenuo vozilo sa mesta na putu (stav 8. člana 187. ZOBS). Međutim, orema članu 178. ZOBS, motornim vozilom može samostalno da upravlja samo vozač koji ispunjava propisane uslove (starosne, zdravstvene…) i ima važeću vozačku dozvolu za one kategoriju vozila koje vozi konkretnom prilikom, izdatu od nadležnog organa (MUP).
Vozačke dozvole se izdaju za upravljanje motornim vozilima prema određenim kategorijama. Prema zakonskoj podeli na kategorije iz člana 195. ZOBS, mopedi, spadaju u kategoriju AM a motocikli u kategoriju A (ili A1 i A2, u zavisnosti od snage motora).
Inače, mopede mogu da voze i vozači sa kategorijom B, C i D, koji su prvo na upravljanje vozilom stekli pre kraja 2009. god. Dakle, ako su bicikl-skuteri mopedi potrebna je vozačka dozvola kategorije AM, ili A (A1, A2) ako spadaju motocikle.
Starosni uslovi za upravljanje određenom kategorijom vozila propisani članom 180. ZOBS, pa tako za vozača mopeda (i za vozačku dozvolu kategorije A1) donja granica je 16 godina života. Ali lice koje u vozačkoj dozvoli nema posebno upisanu kategoriju AM, već neku drugu kategoriju koja mu daje pravo da upravlja mopedom mora imati 18 godina za kategoriju A2, odnosno 24 godine za kategoriju A (osim onih koji kategoriju A2 imaju najmanje dve godine). Podrazumeva se da su ostala lica koja su dobila pravo na kategoriju AM zamenom vozačkih dozvola dobijenih po starom zakonu, već poodavno ispunila sve starosne uslove.
Situacija je malo drugačija i sa licima sa probnim vozačkim dozvolama, koje imaju oni koji prvi put polože vozački ispit za kategorije A1, A2, A. Ove dozvole imaju rok važenja od dve godine – onima koji polože ispit sa navršenih 19 godina, odnosno do navršene 21. godine života – onima koji polože ispit ispit pre navršene 19. godine, što su praktično starosne granice za ta lica.
Da zaključimo, bicikl-skuter može da vozi samo onaj ko poseduje vozačku dozvolu kategorije AM, A1, A2 ili A.Još nešto, ZOBS u članu 118. decidno kaže da se dete mlađe od 12 godina ne sme čak ni prevoziti na mopedu, a trenutno ispada da ima pravo da vozi ono što jeste moped?!? Za vožnju onog što se ranije zvalo bicikl sa motorom (što je danas moped) bilo je potrebno imati 14 godina i potvrdu o poznavanju saobraćajnih propisa za koju se polagao ispit, što je bila neka vrsta vozačke dozvole iako se nije tako zvala.
4. Koja pravila važe za vožnju bicikl-skutera?
Praktično sva propisana, jer propisi ne prave razliku između vozila u odnosu na osnovna saobraćajna pravila.
Počećemo od zaštitne opreme.Prema članu 91. ZOBS, vozač i putnik mopeda ili motocikla moraju za vreme vožnje nositi na glavi zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, onako kako je predvideo proizvođač kacige. Dakle, ako su bicikl-skuteri motorna vozila, zaštitna oprema je obavezna. Jer, za bicikl (pa ni električni) ovakva obaveza ne postoji, iako postoji za električni trotinet?!?
Prethodna priča o vozačkim dozvolama otvara drugo važno pitanje. Koja znanja mora da ima vozač bilo čega (čak i bicikla)? Mora da poznaje sva pravila saobraćaja (za skretanje, uključvanje, prestrojavanje, prvenstvo prolaza, polukružno okretanje, preticanje i obilaženje, obaveze prema pešacima…) i značenje saobraćajne signalizacije, jer osnovna pravila su ista bez obzira kojim vozilom se upravlja.
Na stranu to što je upravljanje svakim vozilom veoma zahtevna i komplikovana aktivnost, jer vozač izvodi tehničke radnje upravljanja vozilom (polazak, zaustavljanje, usporavanje, skretanje itd.) istovremeno sa osmatranjem puta i praćenjem ponašanja drugih učesnika, uočavanjem opasnosti, te postupa u skladu sa saobraćajnom signalizacijom.
Tu postoji jedna anomalija u propisima. Naime, prema članu 88. ZOBS, biciklom u saobraćaju na javnim putevima može upravljati i dete sa navršenih 12 godina. A sa navršenih 9 godina u zoni „30”, zoni škole i nekategorisanom putu, te pešačkoj i zoni usporenog saobraćaja (u poslednje dve zove čak i ako je mlađe od 9 godina ako je pod nadzorom osobe starije od 16 godina).
Da li je mudro to dozvoliti nekom ko zvanično ne poznaje pravila saobraćaja (nema vozačku dozvolu, nije prošao nikakvu zvaničnu proveru znanja, a u školi ne uči o tome) i potpuno je neodgovorno u smislu zakona? Inače, u smislu propisa osoba se do 14 godina smatra detetom, i ne odgovora ni za prekršaje ni za krivična dela. Umesto njih odgovaraju roditelji, i to samo ako ne vrše nadzor na odgovarajući način.
Da se našalimo, roditelji ne smeju da zabrane deci da voze bicikl, jer time krše njihova ustavna i prava zagarantovana međunarodnim konvencijama. Kako onda da vrše nadzor i zabrane deci do voze bicikl-skutere ako su to bicikli? Kako god, biciklista koliko god godina imao, mora poznavati sva pravila saobraćaja ako vozi javnim putem. Iako nema potvrdu o tome. Shvatate li koliki je problem ako su vozila o kojima pričamo deklarisana kao bicikli?
A problemi se nastavljaju. Vozač generalno ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju, ako nije sposoban da to bezbedno čini, tj. ako je umoran, bolestan, psihički rastrojen, pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci (član 187. ZOBS). Pod dejstvom alkohola je vozač, kod koga se analizom uzorka krvi ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.) utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,30 mg/ml. Međutim, za vozače nekih kategorija motornih vozila, uključujući motocikle i mopede važi nulta tolerancija na alkohol i narkotike (tačka 4. stava 4. člana 187. ZOBS). Takođe, ne smeju ni da prevoze osobe pod uticajem ovih supstanci ili koje ne mogu da upravljaju svojim postupcima (stav 2. člana 91. ZOBS).
I tu dolazimo do još jedne anomalije u važećem zakonu. Ako su vozila o kojima pričamo nekakvi električni bicikli, šta ćemo sa pijanim biciklistima? Jer, nulta tolerancija nije propisana za bicikliste. Dakle, ako su vozila o kojima pričamo bicikli, onda njihovi vozači mogu da budu malo “pripiti” ili malo “haj”. Pitam, u smislu bezbednosti, u čemu je razlika u vožnji bicikla ili mopeda ili motocikla? Kod svih je vozač izložen u potpunosti.
S druge strane, odredbe o kažnjavanju za vožnju u navedenim stanjima su konfuzne i mogu se tumačiti tako da se odnose samo na vozače motornih vozila o čemu sam pisao u “Da li biciklista sme da bude pod uticajem alkohola?”. Ali, čak i da je moguće kažnjavanje onog ko vozi bicikl-skuter, ako plati kaznu, kako ćete ga sprečiti da ponovi delo? Oduzimanje dozvole, zabrana upravljanja i kazneni poeni mogu se izreći samo onom ko poseduje vozačku dozvolu. Ako je ne poseduje, ako mu za vožnju nije potrebna, šta znači zabrana? Ista je priča sa zabranom polaganja vozačkog ispita. I to važi za bilo koje delo, ne samo za vožnju u stanju alkoholisanosti.
Ako su bicikl-skuteri u stvari električni bicikli, komično, ali ispašće da i dete od npr. 13 godina starosti, može to činiti i u alkoholisanom stanju?!?! I niko mu ništa ne može (eventualno će kaznu platiti roditelji). Maloletnicima nije dozvoljena čak ni kupovina alkohola, a zamislite ovo. Potpuni besmisao.
5. Umesto zaključka
Kontrola vozila i vozača spada u oblast saobraćaja na putevima. A prema ZOBS, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši saobraćajna policija. Komunalna milicija nije nadležna za saobraćaj, o čemu sam pisao u “Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?”, već samo za određene javne površine u smislu kontrolisanja korišćenja istih, ali i ona može da odigra značajnu ulogu u smislu da kontroliše i sprečava vožnju po trotoarima, trgovima, parkovima…
Zato nadležnima upućujem apel, počnite konačno da radite svoj posao kako je propisano pre nego što neko bude ozbiljno povređen ili izgubi život (mediji već javljaju o takvim slučajevima). Učešće vozila u saobraćaju mora biti u okvirima propisanog, a ovde smo pričali o nečemu što po svim karakteristikama jeste motorno vozilo.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.