Konkretan povod za pisanje ovog komentara je nešto što je prošlo ispod “radara” javnosti, na čemu, neverovatno, nisu insistirali ni oni koji su to osmislili.
Reč je o ustanovljavanju posebne kategorije lica nazvanih “Naši heroji”, i posebnim privilegijama za iste.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim da umanjim značaj i doprinos pojedinih osoba u savladavanju teškoća izazvanih pandemijom zarazne bolesti, njima svakako treba odati počast koju zaslužuju i dati im određene privilegije u vezi s tim. Takođe, ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. O kakvim herojima je reč?
Naime, Vlada RS je 3. decembra 2020. god. svojim Zaključkom 05 broj 33-9862/2020-1 („Sl. glasnik RS“, br. 146/2020), radi omogućavanja odgovarajućih pogodnosti za zaposlene, radno angažovane i volontere u COVID-19 sistemu, uspostavila privremeni projekat – Kartica pogodnosti „Za naše heroje”. I opet ponavljam, ništa sporno, ta lica i treba da imaju neke pogodnosti, da im se na neki način olakša život i rad. Ali, sporno je sve ostalo (po mom mišljenju).
Prvo i osnovno, tehnički problem u donošenju „propisa“. Vlada je nešto ustanovila zaključkom, pozivajući se na član 43. stav 3. Zakona o Vladi („Sl. glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 – US, 72/2012, 7/2014 – US, 44/2014 i 30/2018 – dr. zakon), a u vezi sa tačkom 2. Odluke o obrazovanju radne grupe za izradu nacrta akata neophodnih za stvaranje pravnog okvira za realizaciju projekta – Kartica pogodnosti „Za naše heroje” („Sl. glasnik RS”, broj 129/20), i to na predlog Radne grupe, obrazovane pomenutom odlukom.
Pomenuta odluka je doneta na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Vladi koji predviđa da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća, te na osnovu st. 2. i 3. člana 33. istog zakona, koji predviđaju da Vlada može da obrazuje stalna i povremena radna tela, radi davanja mišljenja i predloga o pitanjima iz nadležnosti Vlade i sl.
Stav 2. pomenute odluke na koji se Vlada poziva, kaže da je zadatak Radne grupe da:
– sagleda potrebe zaposlenih u COVID-19 sistemu, i pripremi nacrte odgovarajućih akata kojima će biti stvoren pravni okvir za pokretanje projekta Kartica pogodnosti „Za naše heroje” (u daljem tekstu: kartica), koje će dostaviti Vladi radi razmatranja i usvajanja;
– pored komercijalnih pogodnosti, sagleda i predloži mere pozitivne diskriminacije za zaposlene u COVID-19 sistemu prilikom ostvarivanja prava i korišćenja usluga koje pružaju državni organi i službe kao i jedinice lokalne samouprave;
– prilikom izrade akata posebno vodi računa da su kao mogući korisnici kartice obuhvaćeni svi zaposleni, radno angažovani kao i volonteri u COVID-19 sistemu.
Stav 3. člana 43. pomenutog zakona kaže da, kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zaključke. Zaključak Vlade inače nije forma akta kojim se donosi propis (akt opšte pavne snage, kao uredbe npr.), niti pojedinačni akt kojim se rešava o nečijem pravu, obavezi i sl. (kao rešenje npr.), već forma u kojoj se daje određena preporuka, neobavezujuće mišljenje i sl. Dakle, u startu imamo nešto što nije obavezujuće. E sad, zadatak je stvoriti pravni okvir za pokretanje projekta a pitanje je kako je to moguće učiniti preporukom?
Dobro, svi znamo da će oni kojima Vlada nešto „preporuči“ a koji su pod njenom ingerencijom to primenjivati bespogovorno, ali…
2. Ko i kako određuje ko je heroj?
Predviđeno je da se kartica izdaje u skladu sa uslovima korišćenja kartice a na osnovu zahteva za dobijanje, koji su sastavni deo zaključka. Deo zaključka je i model protokola o saradnji za partnere projekta.
Generalni sekretarijat Vlade i Privredna komore Srbije su ovlašćeni da, u ime Vlade, zaključuju protokole sa zainteresovanim privrednim društvima, pravnim licima ili preduzetnicima, kao i da sprovede sve potrebne aktivnosti u cilju realizacije ovog zaključka. Generalni sekretarijat Vlade vodi evidenciju u vezi kartica.
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naloženo je da, u okviru svojih nadležnosti preduzimaju sve potrebne mere i aktivnosti u cilju realizacije zaključka, a posebno da izvrše izmene i dopune podzakonskih akta neophodnih za realizaciju ovog zaključka odnosno sačine potrebne instrukcije neophodne za sprovođenje ovog zaključka.
I tu je ono meni zanimljivo, ministarstvima se nalaže da donesu izmene i dopune propisa na osnovu nečega što je u suštini preporuka, što nije obavezujuće?!?! Nalog predstavlja izvršno naređenje, preporuka je nekakva sugestija, to znaju i laici. Čudno je da to ne znaju pisci akata Vlade.
3. Na šta heroji imaju pravo?
Da se vratimo na zaključak Vlade. U istom se najpre konstatuje da zaposleni, radno angažovani i volonteri u COVID-19 sistemu zbog osobenosti posla smeštaja i lečenja obolelih lica od trenutno čine grupu lica koja su suštinski u nepovoljnom položaju. I zbog navedenog se predlažu posebne mere, kao mere kojima im se obezbeđuje nesmetano ostvarivanje životnih potreba u postojećoj situaciji u kojoj je izvršavanje njihovih radnih zadataka posebno otežano, što se u postojećim okolnostima negativno odražava na ostvarivanje njihovih životnih potreba. I to nikako nije sporno.
Važno je napomenuti da su mere i aktivnosti za projekat kartice privremene i oročene trajanjem pandemije bolesti COVID-19. Te mere su u stvari preporuke:
1) privrednim društvima, pravnim licima ili preduzetnicima da nosiocu kartice omoguće popuste, odnosno pogodnosti prilikom plaćanja roba i usluga;
2) državnim organima, ustanovama, javnim preduzećima, kao i privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, čiji osnivač je RS, a koji u sklopu pružanja javne usluge rade sa strankama putem neposrednog kontakta (šalter i sl.), da nosiocu karticedaju prednost prilikom pružanja usluge, gde je to zakonski i proceduralno moguće;
3) autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da, u skladu sa nadležnostima, svojim odlukama, gde je to u skladu sa propisima neophodno i proceduralno moguće, podrže nosioca kartice, bilo da su oni direktni pružaoci usluge ili usluge pružaju ustanove, javna preduzeća i privredna društva čiji su oni osnivači, i to za:
(1) efikasnije rešavanje prava građana pred lokalnom samoupravom,
(2) dostupnost predškolskih ustanova;
4) ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač RS, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koje obavljaju delatnost od opšteg interesa u sistemu socijalne zaštite da, u skladu sa nadležnostima, svojim odlukama, gde je to u skladu sa propisima i proceduralno moguće i u najboljem interesu korisnika podrže nosioce kartice;
5) osnivačima javnih osnovnih škola (RS, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave) da deci čiji je roditelj ili staratelj nosilac karticeomoguće dostupnost produženog boravka za učenike u osnovnoj školi.
Neću komentarisati sve pogodnosti (neke su zaista primerene, recimo dostupnost produženog boravka i predškolskih ustanova), samo ću reći, da je meni kao nekome ko se pomalo razume u propise i tumačenje istih, zaista nejasno šta znači podržati nosioca kartice tako što će mu lokalna samouprava efikasnije rešavati prava?!?
4. Ko su heroji?
Po Vladi, naši heroji su oni koje se trenutno bore sa zaraznom bolešću COVID-19 ili pomažu u toj borbi. U uslovima korišćenja kartice stoji da korisnik kartice može biti zaposleni, lice angažovano po drugom osnovu ili volonter u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite u javnoj svojini RS i objektima koji su posebno određeni i pripremljeni za izolaciju i lečenje obolelih, odnosno zaraženih, koji neposredno pruža zdravstvenu zaštitu, odnosno sprovodi mere i aktivnosti za lečenje, zdravstvenu negu i rehabilitaciju pacijenata obolelih, odnosno zaraženih virusom i sprovodi druge mere i aktivnosti radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19. Znači, samo oni koji su proglašeni da su u tom sistemu. A šta sa drugim zdravstvenim radnicima u drugim ustanovama (recimo domovima zdravlja)? Oni nemaju dodir sa COVID-19? Ko upućuje zaražene i obolele u ustanove koje su u sistemu? Ko prevozi obolele? A ko prevozi ostale, uključujući i te zdravstvene radnike? Ko im pravi hleb, ko čisti ulice, ko kontroliše sprovođenje mera…? Da li je tačno da niko drugi osim zaposlenih u objektima koji su posebno određeni za izolaciju i lečenje obolelih nema dodir sa ovom pošasti i problem u životu zbog toga?
I još nešto, izraz heroj ima značenje, i ne upotrebljava se olako, čisto da se ne bi umanjio značaj onih koji se tako nazovu.
U redu, možda nije baš najbolje promišljeno, nije se imalo vremena, ali šta je sa ostalima koji su ovu državu zadužili? Recimo, kakva prava imaju oni koji su za ovu državu ratovali, „zabavljali“ se logorovanjem (po šumama, u blatu…), pretrpeli stres, ali eto imali sreću da ne poginu ili ostali invalidi? Da, mislim na nas nevoljnike koji smo eto imali tu „sreću“ da nas jedan rat zatekne na odsluženju vojnog roka, a “čast” da nas za drugi uredno pozovu (štaviše, da nas pozivaju i za treći rat u kome zvanično nismo ni učestvovali). I ne govorim o sebi, meni ništa nije potrebno. U glavi mi je primer čoveka koji je zajedno sa mnom bio mobilisan 1999. god. (inače podoficir, pripadnik nacionalne manjine), koji je rat prošao nepovređen, ali poslednja vest koju sam čuo o njemu je da je oboleo od tuberkuloze (koju zovu bolešću gladnih i siromašnih), i da prosi jer ne može da radi i izdržava sebe i porodicu. A zbog čega je oboleo? Od dobrog života ili možda zato što je spavao u šumi? I nije jedini takav.
Jer kao i zakjučak koji analiziram ispod „radara“ javnosti prošao je i Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, broj 18/2020) koji počinje da se primenjuje od 1. januara 2021. god., a kada prestaju da važe prethodni mnogobrojni propisi o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica iz raznoraznih ratova (od Španskog građanskog, preko Drugog svetskog do ratova 90-tih). Oni koji su učestvovali u ranijim oslobodilačkim ratovima Srbije i Prvom svetskom ratu nisu pomenuti. Valjda zato što ih više nema živih, ali da li ima živih članova njihovih porodica – potomaka?
I ono što jeste dobro, porodicama poginulih i onima koji su ostali invalidi jesu priznata prava i povlastice. Da li su dovoljna i primerena ne razmatram ovde. Zato neću analizirati sve odredbe zakona (to ostavljam za drugi put), pomenuću samo ono što mi je zanimljivo u kontekstu priče o herojima.
Pomenuću kao zanimljivo da sepravo na mesečno novčano primanje uslovljava (kumulativno postavljenim uslovima) i vojnim i civilnim invalidima rata, korisnicima porodične invalidnine, članovima porodica umrlog civilnog invalida rata i civilne žrtve rata, odnosno time da su materijalno neobezbeđeni (nezaposleni, nisu članovi privrednog društva ili preduzetnici, ne obavljaju samostalnu delatnost, ne ostvaruju novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti ni novčanu pomoć u vezi sa profesionalnom rehabilitacijom itd.), potpuno nesposobni za rad, da ne ostvaruju invalidski dodatak niti druga primanja ostvarena po zakonima iz oblasti boračko-invalidske zaštite.
A za borce (oni koji su učestvovali u oružanim akcijama odnosno u nekom od priznatih ratova) predviđeno je nešto što se zove borački dodatak, u odgovarajućem mesečnom iznosusa procentulanim umanjenjem po kategorijama. Ali, samo ako je borac stariji od 60 godina života i ukoliko on ili član njegove uže porodice koji živi u zajedničkom domaćinstvu ne ostvaruje nikakve prihode i nema poljoprivredno zemljište u zakupu ili vlasništvu (isto kao i za gore navedene invalide).
Utešno je da lice sa statusom borca ima pravo da mu se vreme provedeno u oružanim akcijama, odnosno ratu od strane nadležnih organa prizna u poseban penzijski staž po propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ali, kako taj staž ne podrazumeva i uplatu doprinosa, to zbog metodologije obračuna praktično znači da će možda ranije otići u penziju, ali će time umanjiti osnovicu, odnosno iznos penzije tom licu kada je konačno ostvari.
Utešno je da preživeli borci koji nisu invalidi imaju pravo na boračku spomenicu, da nose „uniformu veterana”, kao i troškove sahrane poput korisnika penzija, ali ne i pravo na besplatnu vožnju javnim prevozom. To je valjda ostavljeno lokalanim samoupravama da ustanove kao posebne pogodnosti.
Kako reče Laza Lazarević u svojoj priči, sve će to narod pozlatiti ili bog (ko u njega veruje) platiti. Strašno je što se ništa suštinski nije promenilo više od veka kasnije.
A ono što mi je najspornije je odredba člana 5. navedenog zakona (prvi osnov, stav 1. tačka 1.), da se status borca pored onih koji su učestvovali u tačno pobrojanim ratovima sa preciznim datumima i opisom aktivnosti, priznaje i onom ko je „kao pripadnik oružanih snaga RS vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u ratu ili oružanim akcijama preduzetim za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalne celokupnosti i ustavnog uređenja RS“. Šta se sve podvodi pod to, zaista ne znam. Da li to znači da će status borca moći da dobiju i oni koji nisu bili vojni obveznici, koji su izbegli učešće u pravom ratu ili ratovali protiv nekakvih „nevidljivih“ neprijatelja??! Znači, onima koji su se malo „igrali rata“, o čemu sam svoj stav, uključujući i stav o nošenju kojekakvih uniformi, izneo u tekstu „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“ u delu „1. Ratovanje oko punog astala“ (tekst se može pročitati na Pravnom portalu).
5. Umesto zaključka
Neka svako donese sopstvene zaključke. Izneću samo lični utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju pomenutog teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
A čitajući ono šta piše u uslovima korišćenja kartice i modelu protokola o saradnji sa partnerima projekta, ova cela akcija koja uključuje predstavljanje partnera i specijalnih pogodnosti i popusta za korisnike kartice, deluje mi kao “Loyalty program“ na državnom nivou za podobne kupce i privredne subjekte kojima se pogoduje.
Kao zanimljivost navešću i da u uslovima korišćenja kartice piše da je izrađena internet prezentacija www.nasheroj.gov.rs, na kojoj su predstavljeni partneri i njihova delatnost. Ali, avaj, na dan pisanja ovog komentara ta stranica je i dalje neaktivna (ne postoji u stvari).
A najveći „biser“ mi je da u tekstu uslova korišćenja kartice stoji da će Generalni sekretarijat Vlade korisnicima omogućiti korišćenje kartice počev od 1. decembra 2020. god. A zaključak je donet 3. decembra (a objavljen 4. decembra). Znači, kartica može da se koristi pre nego što je uspostavljena?!?! Da li je potrebno još nešto reći?