Komentar novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

U „Sl. glasniku RS“, br. 113/2017 objavljen je novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Zakon) koji počinje da se primenjuje od 1. jula 2018. godine.

Novine koje donosi pomenuti Zakon su brojne, tako da ovaj komentar ima za cilj pružanje celovitog prikaza najznačajnijih odredaba i prava utvrđenih ovim Zakonom, kako bi se šira javnost informisala i upoznala sa sadržinom istih.

I UVODNE ODREDBE

Finansijska podrška porodici sa decom, u smislu ovog zakona, dodeljuje se radi: poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; usklađivanja rada i roditeljstva; posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece; poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.

Novim Zakonom preciziran je pojam porodice, koji se sadržinski dosta razlikuje u odnosu na prethodno zakonsko rešenje:

Kada su u pitanju prihodi koji su od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, članom 5. Zakona utvrđeni su sledeći prihodi:

„1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;

2) prihodi ostvareni od:

(1) penzija i invalidnina ostvarenih u zemlji i inostranstvu;

(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;

(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;

(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i naknada po osnovu socijalnih programa ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva;

(5) ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta;

(6) naknada za vreme nezaposlenosti;

(7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva;

(8) primanja od rada kod stranog poslodavca u inostranstvu;

(9) ostalih aktivnosti.

Kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obračunavanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi).

Prihodi koji se iskazuju kao godišnji uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa.

Isplatilac prihoda, propisanih stavom 1. ovog člana, u obavezi je da izda potvrdu o ostvarenim prihodima, ukoliko se do ovog podatka ne može doći uvidom u dostupne službene evidencije elektronskim upitom.

U prihode porodice računaju se i prihodi od poljoprivredne delatnosti sa imovine na kojoj članovi zajedničkog domaćinstva žive, koju su stekli ili je koriste na osnovu ugovora ili dogovora, bez obzira da li je izvršena njena uknjižba odnosno zaključen odgovarajući pravni posao.“

U navedene prihode ne uračunavaju se naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegovog domaćinstva, kao i primanja i prihodi koji se prema zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć; iznosi isplaćenih izdržavanja za dete iz prethodne zajednice koje ne živi u zajedničkom domaćinstvu davaoca izdržavanja; potraživanja po osnovu pravnosnažne i izvršne sudske presude kojom je dosuđeno izdržavanje, ukoliko dužnik izdržavanja ne plaća izdržavanje, a izvršenje presude nije moguće obezbediti korišćenjem dostupnih pravnih sredstava i postupaka.

Novinu predstavlja i odredba člana 7. Zakona koja propisuje da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa po članu porodice, a prema poslednjem poznatom podatku u momentu podnošenja zahteva. U suprotnom podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom zaradom po zaposlenom u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa. Prethodnim zakonskim rešenjem bilo je propisano da utvrđena vrednost nije smela biti veća od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.

Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije ni u inostranstvu, osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu. Ovim je preciziran pojam stambenog prostora koji je od uticaja na ostvarivanje prava, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja koje je glasilo: „…osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice“. Izuzetno, pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije ni u inostranstvu, osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu i drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do dva hektara po članu porodice.

Novinu predstavljaju novododati stavovi 3. i 4. u članu 8. kojima se propisuje, da se izuzetno od stavova 1. i 2. člana 8., pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i drugu nepokretnost na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u idealnom delu, ne većem od 20 kvadratnih metara, stečenu poklonom i u skladu sa propisima o nasleđivanju; kao i da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i garažu i iznajmljeni poslovni prostor (zakup) ne veći od 20 kvadratnih metara.

Prava iz ovog zakona jesu lična prava i ne mogu se prenositi na druga fizička i pravna lica niti se mogu nasleđivati, ali se iznosi prava koji su dospeli za isplatu, a ostali su neisplaćeni usled smrti korisnika, mogu nasleđivati, što je novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje. Novčana primanja po osnovu ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeđivanja ili prinudnog izvršenja.

II PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM

Članom 11. Zakona definišu se prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona, među kojima su neka potpuno nova u odnosu na prethodno zakonsko rešenje (istaknuta su boldiranim fontom):

U nastavku komentara nećemo se baviti detaljnom analizom svih gorepomenutih prava već ćemo ukazati na njihovu sadržinsku razliku u odnosu na prethodno zakonsko rešenje i prikazati sadržinu novouvedenih prava.

1. Naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (čl. 12.-16.)

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jeste klasična mera finansijske podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva.

Ovu naknadu ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (zaposleni kod poslodavca). Izuzetno, zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, može ostvariti pravo na naknadu zarade odnosno naknadu plate tokom odsustva čija se dužina trajanja računa od dana rođenja deteta, što predstavlja novinu uvedenu Zakonom. Ostvaruje je i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Novinu u odnosu na prethodno zakonsko rešenje predstavlja i različit način utvrđivanja osnovice ove naknade, koja se sada utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 1. i 2. člana 13. sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose. Prilikom isplate iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate njen pripadajući iznos ne umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade odnosno naknade plate dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu. Prilikom obračuna poreza neoporezivi iznos koristi se srazmerno radnom vremenu primaoca naknade zarade, odnosno naknade plate u odnosu na puno radno vreme u mesecu za koje je priznato pravo, a u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana.

Bitna novina koju donosi Zakon jeste isplata mesečnih iznosa ove naknade na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način. Isplatu vrši Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Poslodavac, nadležni organ, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate, a izuzetno dužni su da to učine ako postoji zahtev korisnika prava za to.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

2. Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta (čl. 17.-21.)

Zakonom se uvodi novo pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta. Ovo pravo omogućiće velikom broju žena da po prvi put steknu mogućnost ostvarivanja prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva, ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava. Pored toga ovo pravo moći će da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici.

Na ovaj način pružiće se posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada neće morati da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same će odlučivati da li će, i u kom obliku će ih redukovati, a država će im obezbediti naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po nekom gorepomenutom osnovu; majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik; kao i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta. Ovo pravo majka ostvaruje u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije. Pravo može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka nije živa, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje. Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta, a osnovica za majku koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta.

Prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju se osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu podnošenja zahteva nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade.

Isplatu mesečnih iznosa ostalih naknada po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije. Izuzetno, za lice koje nema tekući račun, isplatu vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

O pravu na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, odnosno pravu na ostale naknade odlučuje se po osnovu podnetog zahteva. O zahtevu za naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, podnetom po otpočinjanju porodiljskog odsustva, odlučuje se privremenim rešenjem u trajanju do tri meseca. Nakon pribavljanja potrebnih dokaza po službenoj dužnosti koji su potrebni za kompletiranje zahteva nadležni organ odlučuje rešenjem. Žalba izjavljena na ova rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.

3. Roditeljski dodatak (čl. 22.-25.)

Roditeljski dodatak predstavlja neophodnu meru podrške porodici, jer predstavlja u sadržinskom i u materijalnom smislu glavni instrument populacione politike.

Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji. Ovo pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije. Majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak. Pravo ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Pravo na roditeljski dodatak, pod određenim uslovima, može da ostvari i otac deteta ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava, ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva, a novinu predstavlja to da se roditeljski dodatak uvećava za paušal za nabavku opreme za dete. Ovaj paušal isplaćuje se jednokratno umesto dosadašnjeg prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, propisane članom 56 b Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Kada je u pitanju visina, način usklađivanja i isplate roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, navedeno propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja i utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta. Prethodnim zakonskim rešenjem bili su tačno utvrđeni iznosi roditeljskog dodatka i način njihove isplate, dok sada navedeno propisuje Vlada.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta. Ako se zahtev podnese u zdravstvenoj ustanovi, ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove prosleđuje ga nadležnom organu sa svojim elektronskim potpisom overenim kvalifikovanim digitalnim sertifikatom.

Isplata ovog prava obustavlja se do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, ukoliko u toku njegove isplate korisnik prava napusti dete ili umre, kao i ukoliko u toku isplate prava dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, što i nije najlogičnije zakonsko rešenje jer se ovo pravo ne vezuje za bračnu/vanbračnu zajednicu a uzimajući u obzir suštinu i cilj ovog prava.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako majka ili članovi zajedničkog domaćinstva plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 30.000.000 dinara ili godišnji porez na dohodak građana (stari zakon je propisivao poresku osnovicu veću od 12.000.000 din.); zatim ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu ili ako je majka koja je strani državljanin u zemlji, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev.

4. Dečiji dodatak (čl. 26.-33.)

Dečiji dodatak definisan je kao mera socijalne politike. Prilagođavanje ove mere zahtevima socijalne politike uslovljava sledeće:

1) zadržava se finansijski cenzus, kako bi se obezbedilo da pravo na dečiji dodatak imaju samo porodice sa nižim primanjima;

2) visina dečijeg dodatka vezuje se za ostvarivanje egzistencijalnih potreba deteta i ne diferencira se prema redu rođenja deteta;

3) pravo na dečiji dodatak sticalo bi se kao i do sada za prva četiri deteta po redu rođenja u porodici, a izuzetno i za naredno dete po redu rođenja, u situaciji kada jedno od prvo četvoro dece izađe iz prava po osnovu starosne granice propisane Zakonom;

4) visina dečijeg dodatka uvećava se za iznos još jednog dečijeg dodatka za decu srednjoškolskog uzrasta (dečiji dodatak pripada detetu ako ima svojstvo učenika osnovne škole, odnosno svojstvo redovnog učenika srednje škole do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života).

Visinu i način usklađivanja dečijeg dodatka i nominalne iznose i način usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u skladu sa čl. 30. i 31. Zakona, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja.

Novina je to da navedenim zakonskim rešenjem nije obuhvaćena kategorija hranitelja, imajući u vidu da je za decu u hraniteljskim porodicama obezbeđena podrška koju propisuje Zakon o socijalnoj zaštiti, i koja obuhvataju izdvajanja namenjena za izdržavanje deteta i rad hranitelja.

Za decu bez roditeljskog staranja obuhvaćenu starateljskom zaštitom i decu u jednoroditeljskim porodicama (članom 28. definiše se pojam jednoroditeljske porodice) ostvaruje se pravo na dečiji dodatak pod povoljnijim uslovima u pogledu 20% većeg cenzusa i 30% većeg iznosa dečijeg dodatka, a za decu u jednoroditeljskim porodicama kada je drugi roditelj nepoznat, preminuo je a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju ili je postao potpuno i trajno nesposoban za rad a nije stekao pravo na penziju, cenzus se uvećava za 30% kao i iznos dečijeg dodatka.

Kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, za njih se ovo pravo ostvaruje takođe pod povoljnijim uslovima, koji obuhvataju 20% veći cenzus za ostvarivanje prava i 50% veći iznos dečijeg dodatka. U slučaju ispunjenja uslova za uvećanje iznosa dečijeg dodatka po više osnova, Zakonom je propisano ograničenje uvećanja do 80% redovnog iznosa dečijeg dodatka.

Zakon dozvoljava mogućnost uvođenja u pravo na dečiji dodatak korisnika novčane socijalne pomoći bez ponovne ocene materijalnog stanja porodice, uz dokaz da dete redovno pohađa školu. Nezavisno od materijalnih uslova pravo na dečiji dodatak ostvariće porodica koja ima dete sa smetnjama za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, prema uslovima propisanim Zakonom o socijalnoj zaštiti. Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Dužina trajanja prava korisnika dečijeg dodatka produžava se do završetka redovnog srednjeg obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života, a za decu koja su iz opravdanih razloga kasnije započela školovanje, do navršene 21 godine života.

5. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica (čl. 34.-37.)

U delu prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi, pored postojećih naknada za decu bez roditeljskog staranja i za decu sa smetnjama u razvoju, proširuje se krug ovog prava i na decu sa invaliditetom i na decu korisnika novčane socijalne pomoći.

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja definisana je kao dodatna mera zaštite dece bez roditeljskog staranja predškolskog uzrasta. Ovo pravo mogu ostvariti i staraoci, pod uslovom da je ostvareno pravo na dečiji dodatak, a hranitelji, pod uslovom da su ispunjeni uslovi propisani za ostvarivanje prava na dečiji dodatak. Deca bez roditeljskog staranja koja su na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite ostvaruju ovo pravo bez postavljanja uslova. Naknada troškova koju obezbeđuje država je u visini učešća roditelja/staratelja u ceni usluge.

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom takođe je dodatna mera zaštite posebno osetljive grupe dece. Njom se podstiče uključivanje ove dece u redovne predškolske grupe, i predstavlja podršku roditeljima da dete ostane u porodici i da se razvija u skladu sa svojim mogućnostima, a pri tom ostvarivanje ovog prava nije uslovljeno ostvarenim pravom na dečiji dodatak. Ovo pravo ne može se ostvariti ukoliko je za to dete ostvareno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu za decu korisnika novčane socijalne pomoći takođe je dodatna mera zaštite posebno osetljive grupe dece. Njom se podstiče uključivanje ove dece u redovne predškolske grupe, čime se omogućava detetu da se razvija u skladu sa svojim mogućnostima. Deca predškolskog uzrasta korisnika novčane socijalne pomoći imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o verifikaciji, u visini učešća korisnika u ceni usluge koja se propisuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica je mera podrške porodicama koje imaju teškoće u obezbeđivanju materijalnih uslova za funkcionisanje porodice, posebno u delu ostvarivanja roditeljstva. Istovremeno, znači i otvaranje mogućnosti za organizovan vaspitni i obrazovni rad, koji je posebno značajan za decu iz ovih porodica. Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja, deca sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom koja nisu ostvarila pravo u skladu sa čl. 34, 35. i 36. Zakona imaju, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja ima rešenje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o verifikaciji. U ovom zakonu definisan je princip, odnosno pravo na regresiranje troškova a način, visinu i uslove regresiranja utvrđuje nadležni pokrajinski, gradski odnosno opštinski organ, koji i finansira ovo pravo.

III POSTUPAK I NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA (čl. 38.-45.)

Bliže uslove i način ostvarivanja prava utvrđenih ovim Zakonom propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

O stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje čiji sastav, nadležnost i način rada utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja u skladu sa zakonom, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta Republike Srbije. Navedeno predstavlja novinu u odnosu na prethodno zakonsko rešenje prema kome je o stepenu psihofizičke ometenosti deteta odlučivala opštinska odnosno gradska komisija nadležna za pregled dece sa smetnjama u razvoju, a troškovi njenog rada finansirali su se iz budžeta opštine odnosno grada.

Smatramo da ovo izmeštanje komisije i promena nadležnosti nije najbolje, niti najlogičnije rešenje, a o čemu je pisano još 30. januara 2015. godine u tekstu pod nazivom „Odsustvo radi posebne nege deteta – nova nadležnost Fonda PIO?“, objavljenom na Pravnom Portalu.

Razlozi i motivi ovog izmeštanja nisu poznati, niti je poznato na osnovu kog činjeničnog stanja je zaključeno da će ista komisija efikasnije, stručnije i ispravnije obavljati svoje nadležnosti u okrilju i pod nadzorom Fonda PIO, posebno ako se uzme u obzir činjenica da su i sektor za rad, i sektor za PIO i sektor za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti, pod direktnim nadzorom jednog istog ministarstva. Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta nije izvorno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja da bi se kao takvo prenosilo u nadležnost organa koji, po svojoj stvarnoj i funkcionalnoj nadležnosti i kadrovskoj strukturi, nema dodirnih tačaka sa negom deteta tako da je ovo zakonsko rešenje, da se ocena potrebe za produženo porodiljsko odsustvo radi posebne nege deteta iz zdravstvenog osiguranja, radnog zakonodavstva ili socijalne zaštite, gde po svojoj prirodi pripada izmesti u sistem PIO gde svakako ni po jednom osnovu ne pripada, u najmanju ruku čudno i besmisleno.

Prava utvrđena ovim zakonom ostvaruju se po propisima o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. O pravima iz člana 11. stav 1. tač. 1) do 7) zakona rešava i odlučuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podnetog zahteva.

O pravima iz ovog zakona u prvom stepenu rešava nadležni organ u mestu prebivališta podnosioca zahteva, osim o pravu na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pravu na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, o kojem rešava nadležni organ u mestu sedišta poslodavca zaposlenog odnosno sedištu lica koje samostalno obavlja delatnost. Ukoliko prebivalište podnosioca zahteva i sedište poslodavca prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pravu na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta nije u istom mestu, zahtev za ostvarivanje prava može se podneti i nadležnom organu u mestu prebivališta podnosioca zahteva, koji je u obavezi da ga prosledi nadležnom organu u mestu sedišta poslodavca, kao i da po potrebi posreduje u postupku ostvarivanja prava.

Po žalbama na prvostepena rešenja u drugom stepenu rešava ministar nadležan za socijalna pitanja, a na teritoriji AP Vojvodine poverava se odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine.

Sredstva za ostvarivanje prava od opšteg interesa utvrđenih ovim zakonom obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom, pri čemu se posebno vode sredstva za naknade za porodiljsko odsustvo, a posebno sredstva za decu i porodicu.

UMESTO ZAKLJUČKA

Novinu u Zakonu predstavljaju i odredbe koje se odnose na informacioni sistem za isplatu prava (IS), ažuriranje i čuvanje podataka, i zaštitu njihovog korišćenja (čl. 46.-49.).

Zakonom se uvodi i pravni osnov za sprovođenje aktivnosti u toku trajanja Dečije nedelje (čl. 50-52.), čije su odredbe do sada bile sadržane u Zakonu o društvenoj brizi o deci. Ove odredbe pretrpele su odgovarajuća terminološka usklađivanja sa promenama uzrokovanim tehničkim i tehnološkim razvojem društva, a finansiranje aktivnosti za vreme trajanja Dečije nedelje ostaje i dalje u nadležnosti ministarstva zaduženog za socijalna pitanja.

Predviđene su i kaznene odredbe u slučaju nepostupanja na način koji je propisan Zakonom (član 53.).

Prelaznim i završnim odredbama je propisano da će se postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta koji su započeti pre početka primene ovog zakona okončati u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva. Kada je u pitanju pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, isti će se ostvariti u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta. Isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.

Danom početka primene ovog Zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09) i odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Sl. glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).

 

Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com

Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga Zakona preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)