Uvod
Česta je zabluda da rad van radnog odnosa ne pruža nikakvu zaštitu u slučaju gubitka posla. Međutim, zakonodavni okvir Republike Srbije predviđa obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i za lica na privremenim i povremenim poslovima. Ključ za ostvarivanje ovih prava leži u plaćenim doprinosima, koji omogućavaju angažovanim licima da pod određenim uslovima ostvare novčanu naknadu, slično kao i zaposleni kojima prestane radni odnos na određeno vreme.
Prava za slučaj nezaposlenosti lica angažovanog po privremenim i povremenim poslovima
Privremeni i povremeni poslovi svrstani su u glavu XIII Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017, 95/2018-aut.tumačenje i 109/2025-dr. zakon) koja nosi naziv POSEBNE ODREDBE, u odeljku 1. Rad van radnog odnosa u okviru čl. 197. na sledeći način:
“Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
nezaposlenim licem;
zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.”
Iz navedenog člana jasno je trajanje ugovora, pravna priroda poslova, forma ugovora i koje lice može biti radno angažovano ovim ugovorom.
Ovome dodajemo da je iz odeljka u kom je član svrstan jasno da se radi o radu van radnog odnosa, odnosno radu za koji se ne zasniva radni odnos. Navedeno je vrlo važno zbog činjenice da radno angažovano lice zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne stiče status zaposlenog, a što znači da nema prava i obaveze koje su Zakonom o radu namenjene zaposlenom.
Shodno čl. 9. stav 1 tač 3) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, broj 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr. zakon, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 44/2021, 118/2021, 138/2022, 92/2023, 94/2024 i 109/2025) obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti su osiguranici u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, i to: … 3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru;
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasniku RS”, broj 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017-dr.zakon i 49/2021) propisuje da nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu…. 2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;(čl. 67.)
Dakle, imajući u vidu navedeno za lice angažovano po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima plaćaju se doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti pa samim tim lice po prestanku ovakvog ugovora u skladu sa zakonom propisanim uslovima, ima prava po osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Zaključak
Sistem socijalnog osiguranja prepoznaje lica na privremenim i povremenim poslovima kao obveznike doprinosa za slučaj nezaposlenosti, što im direktno obezbeđuje ekonomsku zaštitu u tranzitnom periodu između dva posla.
Prestanak ovog ugovora, pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi o stažu osiguranja, predstavlja validan osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, čime se delimično ublažava nesigurnost koja prati rad van radnog odnosa.
NAPOMENA: Ovaj i povezani tekstovi predstavljaju ekstarkt iz stručnog komenatara “Privremeni i povremeni poslovi, Sporna pitanja”, objavljenom u časopisu “Rad, prava i obaveze”, februar 2026.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.