Kontratužba Srbije

Zastupnici Hrvatske zatražili su juče da sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu odbace kontratužbu Srbije, ocenjujući je kao „neosnovanu u činjenicama i pravu“.
Na ključnu tezu Srbije o postojanju genocidne namere, koja se vidi u transkriptima sa Brionskog sastanka, zastupnik Hrvatske Kir Starmer odgovorio je da ni transkripti razgovora tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa Antom Gotovinom i drugim hrvatskim generalima uoči Oluje, kao ni događaji koji su usledili tokom operacije, ne dokazuju postojanje genocidne namere hrvatskih vlasti da unište Srbe u Krajini.
Starmer je negirao da je granatiranje Knina i drugih gradova, 4. i 5. avgusta 1995, bilo genocidna kampanja, potkrepljujući svoju tezu oslobađajućom presudom generalu Gotovini u Haškom tribunalu, po „kojoj artiljerijski napadi na gradove nisu bili ni neselektivni ni nezakoniti“.
Hrvatski zastupnik negirao je i da su nakon Oluje hrvatske snage pobile sve Srbe koji nisu pobegli iz Kninske krajine, navodeći da je oko 4.000 Srba bilo prebačeno u prihvatne centre gde im je bila pružena pomoć.
Šefica pravnog tima Hrvatske Vesna Crnić Grotić ponovila je tezu koja se više puta čula u sudnici tokom procesa u proteklih mesec dana, pozivajući se na presude Haškog tribunala, da Hrvatska nije imala zločinačkih namera prema svojim srpskim građanima. Ona je odbacila tvrdnju Srbije da je Tuđman želeo i izazvao rat, navodeći da je krivicu za to snosio predsednik Srbije Slobodan Milošević.
„Srbija je u okviru vladine politike počinila genocid nad hrvatskim civilima“, istakla je Crnić Grotić pred sudom.
Zastupnici Hrvatske ponovili su zahtev da najviši sud Ujedinjenih nacija naloži Srbiji da sudi svima koji su počinili „genocidne“ zločine u Hrvatskoj, da pruži informacije o 865 osoba koje se još vode kao nestale i da vrati oko 25.000 kulturnih i istorijskih predmeta oduzetih tokom ratnih sukoba.
Izlaganjem hrvatskog pravnog tima juče je i zvanično završena usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde, koja je počela 3. marta.
Šef pravnog tima Srbije Saša Obradović izrazio je juče očekivanje da će sud utvrditi da je Hrvatska, u leto 1995, operacijom Oluja počinila genocid nad srpskim stanovništvom Kninske krajine.
– Ostajemo čvrsto pri stavu da je u operaciji Oluja počinjen genocid i očekujemo takvu presudu od suda. Međutim, bez obzira na ishod, mi smo već ostvarili veliki cilj, a to je da je istina o stradanju Srba u operaciji Oluja ovde prikazana, istakao je Obradović. On je dodao da je tokom završnog odgovora Hrvatske na kontratužbu Srbije, „bilo pomaka ka tom cilju“.
– Prvi put nismo slušali od hrvatskog pravnog tima da Srbi nisu ubijali Srbe, da je bilo pet napada na izbegličke kolone… Danas je bilo najmanje negiranja zločina koji su se tamo dogodili u masovnom obimu, rekao je Obradović. On je dodao da se u sudnici, ipak, nije čulo ono što je srpska strana tražila.
– Ništa juče nismo čuli od onog što sve vreme tražimo – koliko je zaista ljudi osuđeno za ubijanje u Oluji, a ne za paljenje i uništavanje imovine, ocenio je Obradović.
Iako ne postoji rok za donošenje presude, očekuje se da će Međunarodni sud pravde odluku doneti do kraja ove ili početkom iduće godine.
Glavna teza Hrvatske tokom proteklih mesec dana bila je da je Srbija počinila genocid nad Hrvatima na jednoj trećini hrvatske teritorije, u okviru plana za stvaranje Velike Srbije. Protagonisti genocida, prema zastupnicima Hrvatske, bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom.
S druge strane, ključni argument po kontratužbi Srbije jesu Brionski transkripti sa sastanka Franje Tuđmana i vojnog vrha Hrvatske, na kojoj je planiran genocid nad Srbima iz Kninske krajine, kasnije ostvaren u operaciji Oluja.
Miljenić: Istorijske lamentacije Srbije
Split – Ministar pravosuđa Hrvatske Orsat Miljenić izjavio je juče da je zadovoljan nastupom hrvatskog pravnog tima. „Druga strana, Srbija, otišla je, nažalost, u neke istorijske lamentacije koje ne vode ničemu i ne doprinose ničemu“, rekao je juče Miljenić novinarima u Splitu.
Biserko: Srbija je shvatala Jugoslaviju kao Veliku Srbiju
Hag – Direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko posvedočila je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je Vlada Srbije deceniju uoči rata 1991. vodila „krstaški rat“ protiv Jugoslavije, uništavajući sve institucije savezne države.
Biserko je to izjavila 4. marta kao veštak Hrvatske za raspad bivše Jugoslavije tokom glavne rasprave po tužbi zvaničnog Zagreba protiv Srbije zbog genocida navodno počinjenog nad hrvatskim civilima tokom rata u toj republici 1991. Novinarima je najviši sud UN zabranio da iskaze svedoka objave pre kraja rasprave.
Dok ju je ispitivao zastupnik Hrvatske Kir Starmer, Biserko je izjavila da je Srbija, „krajem 20. stoleća“, počela da sprovodi devetnaestovekovni „projekat jedinstva i ujedinjenja svih Srba“, što nije odgovaralo „duhu vremena“, naročito posle pada Berlinskog zida.
„Logika iza toga je da je Srbija oduvek shvatala Jugoslaviju kao Veliku Srbiju… Srbija je uvek negirala prava i identitete Makedoncima, Hrvatima i drugima… Nije razumela da su se ti narodi emancipovali i stvorili svoje identitete tokom 20. veka… To je bilo ključno za razumevanje negiranja i nepriznavanja postojanja tih naroda… koje je bilo vrlo prisutno u kampanji uoči rata – ‘Hrvati su Srbi, Muslimani su Srbi’ i tako dalje. To je zaista devetnaestovekovna teorija nacija“, ocenila je Biserko. Ona je naglasila da je taj „srpski nacionalni program“ odigrao „ključnu ulogu u tragičnom raspadu Jugoslavije“. Od smrti Josipa Broza Tita, kako je rekla, „nijedna druga republika nije razmišljala o odvajanju i odlasku iz Jugoslavije“.
Biserko je izjavila da su vlasti Slobodana Miloševića, posle pada Berlinskog zida, nastavile „krstaški rat protiv Jugoslavije, uništavajući sve federalne institucije i stvarajući svršen čin“, na koji je međunarodna zajednica zakasnila da reaguje. Amandmane na Ustav Srbije iz 1990 Biserko je nazvala „prvim secesionističkim dokumentom“ u bivšoj Jugoslaviji.
„Miloševiću je bio raščišćen put da nastavi svoju kampanju…
Haška konferencija (1991) bila je poslednja šansa da Jugoslavija opstane u tadašnjem okviru, ali je, nažalost, Srbija odbila tu ponudu zato što je JNA već bila na njenoj strani“, kazala je Biserko pred najvišim sudom UN. Prema njenim rečima, JNA je čitavu deceniju pre toga bila podvrgnuta promenama da bi „Srbi mogli da je kontrolišu“.
Tokom unakrsnog ispitivanja, zastupnik Srbije Novak Lukić pitao je svedokinju na čemu je zasnovala tvrdnje iz pisane izjave da su vlasti Srbije scenario za raspad Jugoslavije „pripremile unapred“. Biserko je odgovorila da je tu tvrdnju utemeljila na „brojnim javnim dokumentima i medijskim najavama rata i pripremama srpskog naroda za ono što će doći“. Precizirala je da je „taj pogled na krizu u bivšoj Jugoslaviji zaokružio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti“, a da su ga zastupali „brojni akademici“, kao i Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka u svojim programima.

Izvor:Danas.