Ovaj tekst treba da posluži pre svega ponuđačima kako bi uvideli moguće propuste i eventualne zloupotrebe koje naručilac može izvršiti, te kako bi odreagovali pravovremeno i zaštitili svoja prava. Takođe i naručiocima kako bi ih odvratio od pokušaja favorizovanja određenih ponuđača, te ih upoznao sa mogućim posledicama. Ovde ćemo izložiti samo najznačajnije i najčešće načine zloupotrebe u postupcima javnih nabavki:
I Nabavke na koje se ZJN ne primenjuje
Potpuno isključenje od primena odredaba ZJN-a (čl. 7.), predstavlja već veliku opasnost za zloupotrebu. Svakako da će naručioci želeti da iskoriste ovakvu mogućnost , posebno imajući u vidu da im je na ovaj način omogućeno sprovođenje nabavki bez ikakve procedure, pri čemu je i konkurencija isključena, te je i rizik od neopravdane upotrebe ovih odredaba veliki.
Najčešće se kao neopravdani izuzetak koristilo isključivo pravo. Opštine su u tim situacijama dodeljivale isključivo pravo različitim javnim preduzećima (za komunalne usluge, održavanje vodovoda itd.), ističući javni interes kao obrazloženje. Ovakvo rasprostranjeno postupanje naručilaca je neustavno, a i u suprotnosti sa samim pojmom isključivog prava. Nosilac isključivog prava može biti samo lice koje nema konkurenciju na određenom tržištu, sve drugo bi bilo neopravdano isključenje konkurencije i suprotno načelu jednakosti ponuđača (čl. 12. ZJN-a).
| Pregled svih nabavki u Republici Srbiji u 2014. godini | ||||
| Vrsta nabavki | Ukupan broj ugovora | Ukupna ugovorena vrednost* | Zastupljenost u svim nabavkama | |
| Po broju u % | Po vrednosti u % | |||
| Velike nabavke | 49.910 | 275.067.034 | 13 | 64 |
| Male nabavke | 37.802 | 23.307.329 | 10 | 6 |
| Izuzete nabavke | 307.803 | 128.577.453 | 77 | 30 |
| Ukupno | 395.515 | 426.951.816 | 100 | 100 |
Izvor: Sajt Uprave za javne nabavke
Izuzetak iz tačke 3. člana 7. koji glasi:
3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko – tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda;
Često je korišćena u dužem periodu od realnog, tj. kada su več nabavljeni potrebni predmeti i obezbeđeni osnovni životni uslovi, što u konkretnom slučaju opet otvara mogućnost za zloupotrebu, neopravdanim izbegavanjem konkurencije.
Novim izmenama dodati su i novi izuzeci. Tako od sada nabavke više neće biti sprovođene za usluge kredita. Dakle misli se na sve vrste kredita, te je ovako preširoko postavljen izuzetak potencijalno velika mogućnost za zloupotrebu. Isključene su i pravne usluge – što je delom opravdano jer se sami krtiterijumi za vrednovanje ponuda npr. advokata teško odredivi, jer je cena usluga propisana advokatskom tarifom, a sama uspešnost u sporovima je relativna i zavisi od mnogo okolnosti (teško je merljiva). Zato se nabavka advokatskih usluga često završavala ugovorom sa advokatom koji nije najbolji za naručioca što proističe iz prethodnog.
Napominjemo da je zakonom prediveđen prekršaj u članu 168:
„Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac, ako:
1) nabavi dobra, usluge ili radove bez primene ovog zakona kada nisu postojali razlozi za izuzeće od primene ovog zakona (čl. 7, 7a 122 i 128);…“
II Pregovarački postupci
Pregovarčki postupci su bili jako često primenjivani od strane naručioca u prethodnom zakonu, te je donošenjem novog zakona kao jedna od glavnih obaveza bila smanjenje učestalosti istih, što pokazuje i zvanična statistika. Najčešće sprovođeni postupci (kao i oni u kojima se pojavljuju koruptivni efekti) jesu oni koji isključuju konkurenciju (pojavljuje se jedan ponuđač) član 36. – zbog tehničkih i umetičkih razloga, zaštite istovrsnih prava kao i oni sprovedeni iz razloga hitnosti. Ukoliko zаistа ne postoje objektivne i dokаzive okolnosti koje potvrđuju dа nаbаvku može dа reаlizuje sаmo jedаn ponuđаč nа određenom, relevаntnom tržištu, ondа primenа pomenutog pregovаrаčkog postupkа ukаzuje nа težnju nаručiocа dа fаvorizuje jednog ponuđаčа, te dа istovremeno, onemogući svimа ostаlimа dа učestvuju.
Uprava za javne nabavke je u svojim mišljenjima za ovakve postupke (koje naručilac ima obavezu da traži), od 2014. godine znatno pooštrila kriterijume, te su data većinom negativna mišljenja a u slučaju neobrazloženog zahteva i nedostatka dokaza. Obaveza dokazivanja svojih tvrdnji je upravo način kojim se pokušaji zloupotrebe, ako ne potpuno eliminišu onda smanjuju na neznatnu vrednost.
Dokazivanje zahteva, vrši se za svaki konkretan predmet nabavke:
Obrazloženje za nabavku:
Obično se obrazlaže (zavisno od konkretnog predmeta) nabavljanjem dobara u prethodnim godinama i potrebom za daljom nabavkom , jedini izdavači, distributeri, proizvođači navedenih dobara, jedini kvalifikovani da izvrše nabavku predmetnih dobara, poseduju isključivo pravo isporuke itd.
Dokazivanje (se proverava u konkretnom slučaju zavisno od predmeta):
Ukoliko je predemet jedinstven – potreban je dokaz da postoji autorsko pravo (kao dokaz može da posluži npr. akt Zavoda za intelektualnu svojinu).
Kada je reč npr. o časopisima, pretpostavka je da treba da se dostavi dokaz o tome da je dodeljen ISSN (International Standard Serial Number) – Međunarodni standardni broj za serijske publikacije, ili neki drugi dokaz.
Ili ukoliko ne poseduju adekvatne dokaze:
Pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuju da su jedini i isključivi izdavači i distributeri predmeta javne nabavke.
Upoređivanjem nabavki lekova pre i posle novog zakona (restriktivne primene pregovaračkih postupaka) u pregovaračkom postupku sa samo jednim ponuđačem, nabavna cena mu je bila 220 dinara po tableti, međutim kada je u 2014. godini nabavljan u otvorenom postupku gde je omogućena konkurencija jer je proširena lista lekova, isti ponuđač je taj lek ponudio po ceni od 55 dinara po tableti, odnosno 4 puta jeftinije. Ovde se jasno vidi kolike su mogućnosti ušteda od uvođenja konkurencije u javne nabavke i sprečavanja neposrednih dogovora.
III Procena vrednosti nabavke
Odredbe koje su uređivale ovo pitanje nisu dovoljno jasno određivale obaveze naručioca. Nije postojao referentni sistem u odnosu na koji bi predmeti nabavke bili podeljeni i bila određena istovrsnost. Zbog svega ovoga, iako je cepanje nabavki odnosno izbegavanje primene ZJN-a bilo propisano kao prekršaj, ZJN nije na pravi način sprečio naručioce u ovoj nameri. Ovo pokazuju i podaci Državne revizorske institucije (DRI).
Ova institucija je, kontrolom poslovnih knjiga 135 budžetskih korisnika, kod 73 utvrdila da obavljene nabavke dobara, usluga i radova nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Reč je o konkretno 363 slučaja, a nabavke odrađene mimo zakona bile su u vrednosti od 7,56 milijardi dinara, a što je skoro pet pet puta više od uštede koja se planirala izmenom Zakona o javnim nabavkama. Ako se posmatraju ukupne nabavke obuhvaćene revizijom – vredne 16,5 milijardi dinara – proizilazi da ih je 45,1 odsto mimoišlo zakonsku proceduru. U čak 216 slučajeva ugovori su bili zaključeni (2,8 milijardi dinara), a da postupak javne nabavke nije uopšte bio ni sproveden.
Ono što predstavlja naročit problem jeste da i kaznene odredbe koje su propisane, nisu primenjivane – broj npr. pokrenutih krivičnih postupaka zbog korupcije u javnim nabavkama, bilo da je reč o krivičnom delu primanja mita (član 367. KZ-a), zloupotrebe službenog položaja (član 359. KZ-a), ili o novom krivičnom delu koje se odnosi upravo na kršenje pravila o javnim nabavkama (zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom čl. 234a KZ-a), sigurno mnogo puta manji od broja slučajeva koji se dogode. Napominjemo da je do sada zbog kršenja istih, osuđeno samo jedno lice (presuda još nije pravnosnažna), a sentencu iz ove presude možete je pročitati na kraju teksta.
U izmenjenom članu 64. stoji:
Procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora biti validna u vreme pokretanja postupka.
Naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Istovrsna javna nabavka je nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.
Svakako opet ne postoji neki referentni sistem kod određivanja istovrsnosti, čime je naručiocima prepuštena sva odgovornost.
Kako je i postupak JNMV sada potpuno transparentan (kao i otvoren postupak), razlika je samo u dužini rokova. Zato je i sama definicija istovrsnosti dosta opšta, iako se u odredbama kojima se definišu prekršaji nije ništa menjalo te u članu 169. stoji:
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac, ako:
4) sprovede postupak javne nabavke koji nije otvoren ili restriktivni postupak, a da za to nisu postojali uslovi (čl. 34 – 39);
I ovde se gleda vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou. Dakle ukoliko predmeti nabavke imaju istu ili sličnu namenu oni su istovrsni a kao pomoćni kriterijum je mogućnost ponuđača da je ispune.
Izmenama zakona smanjena je mogućnost zloupotrebe, uvođenjem maksimalne transparentnosti i za postupke male vrednosti, a koje su do sada mogle biti izvor koruptivnih radnji jer su bila pozivana samo 3 ponđača.
Ostaje problem nabavki ispod granice od 500.000 dinara za koje naručilac nema obavezu sprovođenja postupka nabavki, jer je ostavljena sloboda naručiocima u određivanju istovrsnosti.
Ostaje da se vidi da li će nadležni organi podzakonskim aktima ovu oblast detaljnije urediti, u protivnom ovo ostaje način na samovoljno postupanje naručioca i trošenje novca bez nadzora. Ako uporedimo rezultate do kojih su došla DRI, i ogroman procenat naručioca koji izbegava redovne postuke javnih nabavki, sasvim sigurno da će ovo biti mogućnost koja može biti glavni izvor korupcije, tj. neekonomičnog i samovoljnog trošenja budžetskog novca.
| Učešće javnih nabavki u bruto-domaćem proizvodu | ||||||||
| Godina | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | ||
| Ugovorena vrednost bez PDV-a | 190.655 | 273.055 | 293.325 | 303.694 | 262.939 | 298.374 | ||
| Vrednost BDP-a[1] | 2.880.059,0 | 3.067.210,2 | 3.407.536,2 | 3.584.235,8 | 3.876.403,4 | 3.878.024,3[2] | ||
| % | 6,62 | 8,90 | 8,61 | 8,47 | 6,78 | 7,69 | ||
Izvor: Sajt Uprave za javne nabavke
IV Konkursna dokumentacija
Kako je konkursna dokumentacija u stvari najuža specifikacija predmeta nabavke (opis, količine), ona predstavlja direktni dokument na osnovu koga se sastavlja ponuda te su i mogućnosti naručioca da zloupotrebi svoja ovlašćenja najveća. Mogućnost sužavanja konkurencije ogleda se pre svega u mogućnosti naručioca da nabavku postavi kao složenu po pozicijama sa više različitih predmeta nabavke (a ne podeljenu po partijama) – u kom slučaju se isključuje veliki broj ponuđača koji ne može podneti ponudu (nema sve tražene predmete). Ovo je dodatno usloženo izmenom definicije istovrsne nabavke, gde je uz osnovnu definiciju dodato (isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune), gde je sada mogućnost suženja konkurencije ipak ograničena. Ostaje nedoumica da li „isti ponuđači“ znači i obuhvata sve ponuđače obzirom na prirodu delatnosti.
Takođe, često se dešava da u ovakvim složenim nabavkama za pojedine pozicije za predmete koje naručilac retko nabavlja, ili mu uopšte nisu potrebne (favorizovani) ponuđač ponudi 1 dinar, te na taj način a u dogovoru sa naručiocem direktno utiče da njegova cena bude dosta niža (potencijalno najniža). Ovako je moguće da cena za pozicije koje se često nabavljaju bude i najviša mereći druge ponude, dok za one koje naručiocu nisu potrebne se dobije 1 dinar i na taj način se izvrši zloupotreba i iskoristi mogućnost za korupciju u smislu odabira ponude koje su nepovoljnije za naručioca.
Diskriminatorski uslovi za učešće u postupcima javnih nabavki – kao dokazi iz dodatnih ili obaveznog uslova – dozvola nadležnog organa, nisu jasno određeni ili je određen organ koji nije izričito određen zakonom kao nadležan npr. tako da se uslovi prilagođavaju određenom ponuđaču.
Zatim se zahtevaju dodatni uslovi vezani za kadrovski (zahteva se njihovo angažovanje u konkretnoj nabavci) ili drugi kapacitet bez obrazloženja tj. i kada to nije u logičkoj vezi sa predmetom konkretne nabavke (traži se npr. 20 zaposlenih el. inžinjera kod nabavke računara).
Način određivanja uslova je izuzetno važan za ponuđače jer je ponuda ne prihvatljiva u slučaju neispunjavanja istih.
Elemente kriterijuma za stručnu ocenu ponuda koji nisu sasvim u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke (ili su prilagođeni određenom ponuđaču) – dodeljivanje većeg broja pondera za određene sertifikate koje imaju samo određeni ponuđači, nedovoljno određeni kriterijumi gde je moguća subjektivnost članova komisije pri stručnoj oceni ponuda…
Kako je najnovijim izmenama zakona znatno veći broj oglasa kao i odluka naručioca koje se objavljuju na Portalu javnih nabavki, zbog povećane transparentnosti svakako se očekuje i manji broj ovakvih zloupotreba. Međutim napominjemo da se uglavnom za sve ove propuste naručioca ponuđači mogu žaliti i podneti zahtev za zaštitu prava RK.
Zaključak
Donošenjem novog Zakona (124/2012, 14/2015 i 68/2015), kao i potonjim izmenama u velikoj meri su se propusti i mogućnosti zloupotrebe smanjile, ali ne u potpunosti. Cilj Zakona upravo jeste nadzor i efikasno i ekonomično trošenje sredstava, međutim u praksi još uvek postoje propusti. Najnovijim izmenama ne pominje se izveštaj o izvršenju plana nabavki, pa ostaje da se vidi kako će se nadzirati osnovanost izmene planova nabavki ili je sama obaveza objavljivanja plana nabavki dovoljan (povećana transparentnost). Moguće da je smanjenje nadziranja zakona (poslove sprovodi UJN), posledica nemogućnosti istog organa da izvrši sve svoje obaveze (preširoka nadležnost), međutim to ne rešava problem. Jedna od mogućnosti bolje kontrole jeste uvođenje posebnog organa ili podele poslova (inspekcijski nadzor) kako je to uređeno u susednim državama, kao i inspektora za javne nabavke. Takođe jako korisno bi bilo uvođenje dežurnog telefona sa besplatnim pozivom za prijavu nepravilnosti u javnim nabavkama i ili e-mail adrese. Na ovaj način bi se u velikoj meri ako ne i potpuno sprečila korupcija i nameštanje ponuda, i u onom procentu i delu koji je bio nevidljiv za ponuđače ili RK. Kao poslednji način možda bi moglo povećati kazne, pre svega za direktno odgovorna lica i vršioce javnih funkcija.
Ono što je bitno napomenuti da je ipak za najveći broj ovde opisanih slučajeva moguće uložiti zahtev za zaštitu prava, i dokazati propuste naručioca. Spoznaju toga kao i povećanje poverenja u RK dokazuje i sve veći broj podnetih zahteva, koji progresivno raste iz godine u godinu. To pokazuje i povecanje svesti ponuđača i veru u mogućnost zaštite i ostvarivanja svojih prava pred RK. Međutim ponuđaču na raspolaganju stoje i druge mogućnosti za ostvarenje svojih prava i sprečavanje korupcije.
Zaštitu svojih prava ponuđači i naručioci mogu ostvariti :
- Postupak zaštite prava – osnovni postupak kojim se ostvaruje zaštita prava u postupcima JN. Može se pokrenuti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, sem ako nije nešto drugo određeno Zakonom.
- Komisija za zaštitu konkurencije – pred ovim organom se mogu osporavati nameštene ponude. Ovde je žrtva obično naručilac jer se radi o ponudama u kojoj je cena veća nego inače a zbog tajnog dogovora ponuđača i ograničenja konkurencije. Obično se sumnja u istinitost izjave o nazavisnosti ponuda. Već je podneto više desetina prijava pred ovim organom koji se tiču javnih nabavki.
- Agencija za borbu protiv korupcije – Postupak može pokrenuti bili koje lice predajom predstavke Agenciji neposredno, poštom pismeno kao i elektronskim putem (putem elektronske pošte). Sama forma predstavke je slobodna (obično se navodi: lice protiv koga se podnosi predstavka, dokazi, kratak opis slučaja, organ u kojem je došlo do korupcije, oblasti u kojoj je došlo do korupcije – sudski postupak, javne nabavke, privatizacija itd.
- Upravni spor – Ponuđač,odnosno aktivno legitimisano lice može osporavati odluku RK pokretanjem spora pred upravnim sudom. Protiv odluke Republičke komisije se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti tužbom upravni spor.
- Krivični postupak – moguće je pokrenuti postupak u smislu krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, primanja mita ili krivičnog dela zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom čl. 234a Krivičnog zakonika. Ovim članom detaljno su odeređena dva oblika: zloupotreba od strane ponuđača i zloupotreba od strane naručioca.
- Prekršajni postupak – u prvom stepenu vodi RK. Utvrđivanje da li postoji prekršajna odgovornost naručioca može biti razmatrano isključivo u posebnom prekršajnom postupku, pokrenutom na način predviđen odredbama ZJN i drugim pozitivnim zakonskim propisima.
Propisi iako imaju propuste i ne prižaju idealnu žaštitu protiv korupcje ipak ne predstavljaju glavni problem. To svakako predstavlja ustaljenost „burazerskog“ poslovanja i odnosa u poslovanju koja se smatra normalnim ponašanjem (usled ne kažnjavanja ovakvih prestupa), i kolektivne svesti gde je svačije/ničije samo ako se ne dira u moj džep – ne tiče me se. Načelo ja tebi ti meni, je stavljeno iznad finasijskog interesa, i ekonomičnog trošenja novca – predstavlja jedinu mogućnost za dolaženje do veće svote novca za pojedince koji odlučuju. Zbog toga i sve zakonske mogućnosti zaštite često ostaju neiskorišćene. Iz ovih razloga postoji sumnja da će i zaposleni koji rade kod ponuđača ili naručioca prijavljivati bilo koje vidove kršenja zakona bojeći se posledica. I sam Zakon o zaštiti uzbunjivača koje je već počeo da se primenjuje, iako donosi brojne mogućnosti koje bi trebalo da donesu dodatnu žaštitu od kršenja zakona i zlopotreba ostaje pod znakom pitanja iz gore navedenih razloga. Ovde je glavni problem nedostatk zaštite uzbunjivača ali i stimulativnih mera za prijavljivanje nepravilnosti, kao što bi bile na primer: nagrade u vidu dela naplaćene kazne ili sprečene štete (jer bi otkrivanje informacije dovelo do pribavljanja javnih prihoda ili prihoda pravnog lica i preduzetnika).
Literatura:
“Korupcijska mapa javnih nabavki u Srbiji”, Saša Varinac, OEBS, 2012.
Statistički podaci UJN, DRI I RK.
Pogledajte primer iz sudske prakse u vezi sa kršenjem osnovnih načela javnih nabavki, a pre svega načela konkurencije, prilagođavanjem konkursne dokumentacije konkretnom ponuđaču, neracionalnim trošenjem javnih sredstava, nameštanjem procenjene vrednosti nabavke i izbegavanjem redovnih postupaka.
PRIBAVLJANJE IMOVINSKE KORISTI ZLOUPOTREBOM SLUŽBENOG POLOŽAJA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE (ČL. 34, 112. I 359. KZ I ČL. 10, 11, 12. I 64. ZJN)
NEZAKONITIM IZBEGAVANJEM SPROVOĐENJA OTVORENOG POSTUPKA (KAO NAJTRANSPARENTNIJEG), DELJENJEM NABAVKI NA VIŠE MANJIH (IAKO SU BILE ISTOVRSNE), OKRIVLJENI SU PROTIVPRAVNO PRIBAVILI IMOVINSKU KORIST ZLOUPOTREBOM SLUŽBENOG POLOŽAJA.
Iz obrazloženja:
Iz utvrđenog činjeničnog stalja proizilaze sva pravna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. l KZ u odnosu na okr. M.A.i podstrekavanje na izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. 1 KZ u vezi čl. 34 st. 1 KZ, u odnosu na okr. A.M..
Okr. M.A., kao predsednik opštine, sa svojstvom službenog lica u smislu čl. 112 st. 3 tač. 2 KZ iskoristio je svoj službeni položaj i prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja i pribavio imovinsku korist PD “Prob.” d.o.o. Prok..
Kako su budžetom Opštine P.za 2012. godinu i finansijskim planom bila predviđena sredstva za nabavku i montažu tri dečja igrališta na već navedenim lokacijama, okr. M.A., kao predsednik opštine je bio dužan da kao naredbodavac za izvršenje budžeta u smislu čl. 44 tač. 3 Zakona o lokalnoj samoupravi racionalno troši javna sredstva. Ovakav način trošenja javnih sredstava mogao se obezbediti strogim poštovanjem odredaba Zakona o javnim nabavkama čija je primena obavezna kada je naručilac dobara i usluga državni organ, u smislu čl. 3 ovor Zakona. Jedno od osnovnih načela javnih nabavki je načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava iz čl. 8 pomenutog Zakona. Ono obavezuje naručioca da postupak javne nabavke sprovodi i izbor najpovoljnije ponude vrši u rokovima i način propisan ovim zakonom i sa što manje troškova vezanih za realizaciju javne nabavke. Da bi se obezbedilo poštovanje ovog načela neophodno je da naručilac obezbedi konkurenciju među ponuđačima, da postupak javne nabavke bude transparentan i da se svim ponuđačima obezbedi jedak položaj. Izbor najpovoljnije ponude se po pravilu vrši u otvorenom postupku javne nabavke u kome sva zainteresovana lica mogu podneti ponude u skladu sa uslovima utvrđenim konkursnom dokumentacijom.
Umesto toga odlučio je da PD “Prob.” d.o.o. Prok., vlasništvo okr. A.M., bude maksimalno privilegovano u postupku javnenabavke kako bi time ostvarilo imovinsku korist.
Pošto je za okr. M.A.bio imperativ da PD “Prob.u” d.o.o Prok. pribavi imovinsku korist realizacijom finansijskor plana za nabavku tri dečja igrališta, ovu svoju nameru je mogao ostvariti nepoštovanjem odredaba Zakona o javnim nabavkama. Koristeći činjenicu da su finansijskim planom Opštine P.za 2012 . godinu na kontu 511200 bila predviđena sredstva za tri dečja igrališta koja su bila iskazana na tri pozicije, sa predviđenim iznosom sredstava za svako od njih. kao i odredbu čl. 26. Zakona o javnim nabavkama koja predviđa da se javna nabavka male vrednosti sprovodi ako je procenjena vrednost dobara niža od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji buuet Republike Srbije, a koja je za 2012. godinu iznosila) 3.311.000,00 dinara. što predstavlja iznos koji je veći od predviđenih sredstava za svako od tri dečja igrališta, doneo je odluku o pokretanju tri postupka javne nabavke male vrednosti.
Na sugestiju Marine Đelić, šefa službe za javne nabavke i predsednika Komisije za javne nabavke da bi trebalo doneti odluku o javnoj nabavci veće vrednosti za sva tri dečja igrališta, jer se radi o istovrsnim dobrima, ostao je pri stavu da će biti pokrenuta tri postupka javne nabavke male vrednosti. Bio je svestan da u jednom otvorenom postupku javne nabavke veće vrednosti, koji je mnogo transparentniji, neće moći da obezbedi uslove da PD “Prob.” d.o.o. Prok. bude izabrano kao najbolji ponuđač.
Omogućio je okr. M.A. da konkursna dokumentacija bude prilagođena modelima igrališta iz kataloga koji je njemu i Komisiji prezentirao okr. A.M. u kabinetu predsednika opštine pre nego su donete odluke o pokretanju postupka javne nabavke, što je suprotno odredbama čl. 9 st. 2 Zakona o javnim nabavkama, tačnije načelu obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima.
Pokazao je okr. M.A. hitnost u sprovođenju postupka javne nabavke dečjih igrališta, rukovođen namerom da “Prob.” što brže ostvari imovinsku korist iz pokrenutih postupaka. Rokovi za preduzimanje određenih radnji u odlukama o pokrenutim postupcima su bili kratki. Od donošenja odluke o pokretanju postupka javne nabavke do odluke o izboru PD „Prob.” kao najpovoljnijeg ponuđača, proteklo je sedam dana. Takođe, tražio je od Komisije za javnu nabavku da odmah po dostavljanju obaveštenja “Monopolu” i “Aristomu” da njihove ponude nisu izabrane kao najpovoljnije, zatraži od pomenutih firmi izjave da neće tražiti zaštitu prava ponuđača, što su one i učinile.
Postupajući na opisan način okr. M.A. je iskoristio položaj predsednika opštine da kao naručilac javne nabavke u smislu čl. 28 Zakona o javnim nabavkama donese odluke o pokretanju postupka javne nabavke povređujući osnovna načela pomenutog zakona koja garantuju racionalno trošenje javnih sredstava, kako bi pribavio imovinsku korist ,Prob.u” d.o.o. Prok., vlasništvo okr. A.M..
Donošenjem odluka o pokretnju tri postupka javne nabavke male vrednosti okr M.A. je iskoristio svoj službeni položaj kako bi se “Prob.u” pribavila imovinska korist Ovakva vrsta pokrenutih postupaka javne nabavke je upravo bila motivisana ostvarenjem imovinske koristi navedenom privrednom društvu. Postupajući na način da konkursnu dokumentaciju pre donošenja odluka o pokretan,u postupaka javne nabavke prilagodi budućoj ponudi “Prob.a”, povređujući osnovna načela javnih nabavki, nalažući Komisiji za javne nabavke da nikome ne dostavlja poziv za učešće u pokrenutim postupcima, već da će samo okr. A.M. doći i uzeti poziv sa konkursnom dokumentacijom kao i nalog Komisiji da zatraži izjavu od “Aristoma” i “Monopola” da neće tražiti zaštitu prava ponuđača dok im je tekao rok za traženje zaštite, okr. M.A. je prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja.
Iskorišćavanje službenog položaja i prekoračenje granica službenih ovlašćenja okr. Milana Arsovića, kao predsednika opštine kako bi se “Prob.u” pribavila imovinska korist predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.
Inicijativa da okr. M.A. iskoristi svoj službeni položaj i prekorači granice svojih službenih ovlašćenja. kako bi „Prob.u” pribavio imovinsku korist potekla je od okr. A.M..
U jesen 2011. godine okr. A.M. je osnovao firmu PD „Prob.” d.o.o. Prok. koja je registrovana i za uvoz dečjih igračaka i sličnih dobara. Pošto su finansijskim planom Opštine P.za 2012. godinu bila predviđena sredstva za nabavku i montažu tri dečja igrališta, dobro poznavajući okr. M.A.predsednika opštine Prok., otpočeo je sa inicijativom prema njemu da on iskoristi svoj službeni položaj i prekorači granice svojih službenih ovlašćenja kako bi u postupcima javne nabavke dečjih igrališta njegovom privrednom društvu omogućio da bude izabrano kao najbolji ponuđač i da ceo postupak bude prilagođen njemu. Okr. A.M. je bio svestan da samo u postupku javne nabavke koji neće biti publikovan i koji će biti prilagođen njegovoj ponudi, on može biti izabran kao najpovoljniji ponuđač i samo u takvom postupku može ostvariti veću imovinsku korist.
Stvorio je odluku kod okr. M.A.da postupci javnih nabavki dečjih igrališta budu takvi da privredno društvo okr. A.M. bude izabrano kao najpovoljniji ponuđač, da postupak bude njemu prilagođen, da izostane konkurencija pravih ponuđača i time “Prob.” ostvari maksimalnu moguću korist.
Pošto je već početkom 2012. godine okr. A.M. dobio uveravanja od okr. M.A.da će postupci javne nabavke dečjih igrališta biti fingirani kako bi “Prob.” bio izabran kao najbolji ponuđač, okr. A.M. počeo je da preduzima aktivnosti kako bi obezbedio još dve ponude za učešće u postupcima javne nabavke. Zloupotrebom poverenja i prijateljskih odnosa sa direktorima firmi “ Monopol” i “Aristom” dobio je od njih overene podatke njihovih firmi, a zatim je određujući cenu u njihovim rюnudama koje nisu bile konkurentne njegovoj ponudi, predao ponude pomenutih firmi kako bi fingirao konkurenciju. Okr. A.M. je bio svestan pre nego su i formalno donete odluke o pokretanju postupka javne nabavke da je dobio obećanje okr. M.A.da će njegovo privredno društvo biti izabrano kao najbolji ponuđač čime je odluka okr. M.A.da iskoristi svoj službeni položaj i prekorači granice svojih službenih ovlašćenja kako bi pribavio imovinsku koristi “Prob.u”, već bila doneta. Zato je i pre donošenja odluke o pokretanju postupaka javne naabavke okr. A.M.. -znajući da će biti izabran kao najbolji ponuđač preduzeo niz aktivnosti. Obezbedio je još dve ponude “Aristoma” i “Monopola” kako bi fingirali konkurenciju ponuđača, a takođe je ranije i stupio u kontakt sa bugarskom firmom u vezi nabavke dečjih igrališta, da bi dana 20.03.2012. godine kada su postupci pokrenuti zaključio je ugovor o kupoprodaji dečjih igrališta i posle tri dana uplatio avans firmi “Cemer” OOD u iznosu od 10.000 eura.
Ovako postupajući okr. A.M. je takođe ostvario radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju.
Na njegovu inicijativu okr. M.A. je doneo odluku da iskoristi svoj službeni položaj i prekorači granice svojih službenih ovlašćenja i privrednom društvu okr. A.M. pribavi imovinsku korist i time ostvari radnju izvršenja ovog krivičnog dela.
Ostvarujući radnju izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, okr. M.A. kao izvršilac, a okr. A.M. kao podstrekač pribavili su imovinsku korist PD . “Prob.u”, u iznosu od 940.340,70 dinara.Time su u potpunosti ostvarena sva pravna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. 1 KZ, jer pribavljena imovinska korist prelazi 450.000,00 dinara.
Sud nije prihvatio optuženje da imovinska korist predstavlja razliku između ukupne ugovorene cene i nabavke vrednosti dečjih igrališta. Nabavna vrednost dečjih igrališta je samo jedan od parametara koja učestvuje u ceni koštanja. U cenu koštanja ulaze i troškovi ugradnje i montaže kao realni troškovi koji moraju nastati da bi se ispunila ugovorna obaveza, uključujući i razliku u zaradi, odnosno maržu. Samo onaj iznos koji predstavlja razliku između ugovorene cene i vrednosti obavljenog posla može biti imovinska korist. Polazeći od navedenih ekonomskih zakonitosti samo iznos od 1.695.560,70 dinara koji predstavlja razliku između ukupne ugovorene cene i vrednosti nabavke ugradnje i montaže za tri dečja igrališta predstavlja imovinsku korist iz zaključenih ugovora. Da su postupci javnih nabavki sprovedeni u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama samo za ovaj iznos bi se ostvarila ušteda javnih sredstava.
Kako Opštine P.nije “Prob.u” isplatila iznos od 921.000,00 dinara sa PDV-om, odnosno 755.220.00 dinara bs3 PDV-a, to je privrednom društvu “Prob.u” pribavljena imovinska korist u iznosu od 940.340,70 dinara (1.695.560,70 dinara minus 755.220.00 dinara).
Sud takođe nije prihvatio optuženje da i neisplaćeni iznos od strane Opštine P. predstavlja imovinsku korist koja je pribavljena “Prob.u”, sa obrazloženjem da se taj iznos može naplatiti u parnici.
Kvalifikovani i teži oblici krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359 st. 2 i 3 u vezi st. 1 KZ, postoje samo kada je izvršenjem osnovnog dela pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000.00 dinara odnosno 1.500.000,00 dinara. Odredbe Krivičnog zakonika upravo govore da je uslov postojanja ovih oblika krivičnog dela zloupotreba službenog položaja da je imovinska korist pribavljena.
Kako j e “Prob.u” pribavljena imovinska korist u iznosu od 940.340,70 dinara to su okr. M.A. kao izvršilac i okr. A.M. kao podstrekač ostvarili sva pravna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. 1 KZ. odnosno u vezi čl. 34 st. 1 KZ.
Kada je reč o krivici okrivljenih, ona je nesporna i proizilazi iz iznetih objektivnih elemenata konkretnog krivičnog dela. Postojala je sve vreme kod okrivljenih apsolutna svest u njihovom postupanju i htenje da se isto realizuje. To podrazumeva postojanje direktnog umišljaja okrivljenih u izvršenju ovog krivičnog dela.
Odlučujući o vrsti i visini kazne koje izreći okrivljenima sud jepošao od odredaba čl. 54 vodeći računa o granicama kazne koje su zakonom propisane za konkretno krivično delo, imajući pri tom u vidu i svrhu kažnjavanja iz čl. 42 KZ. Takođe sud je vodio računa i o okolnostima koje utiču da kazna bude veća ili manja. Od olakšavajućih okolnosti sud je za obojicu okrivljenih cenio to što do sada nisu osuđivani, što su porodični ljudi. okr. M.A. je otac jednog maloletnog deteta. a okr. A.M. otac troje maloletne dece, kao i zdravstveno stanje okr. A.M. imajući u vidu njegove ozbiljne zdravstvene probleme sa kičmom i operacije kojima je bio podvrgavan.
Od otežavajućih okolnosti sud je cenio okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno) pre svega zbog njihovog odnosa prema javnim sredstvima u situaciji postojanja ekonomske krize i mogućnosti da se racionalnim trošenjem javnih sredstava mogu zadovoljiti i druge potrebe građana koji se finansiraju budžetom lokalne samouprave.
Zbog toga je sud okr. M.A.osudio na kaznu zatvora u trajanjuod jedne godine i šest meseci a okr. A.M. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, isključivo zbor njegovog zdravstvenog stanja imajući u vidu da će se i na taj način prema njemu ostvariti svrha kažnjavanja.
Kako su krivično delo za koje su oglašeni krivim okrivljeni učinili iz koristoljublja u smislu čl. 48 st. 2 KZ sud ih je osudio i na novčane kazne kao sporedne i to okr. M.A.na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara a okr. A.M. u iznosu od 100.000,00 dinaraodmerivši istu shodno čl. 50 st. 1 KZ.
Kako je privrednom društvu „Pob.” d.o.o. Prok. konkretnim krivičnim delom pribavljena imovinska korist u iznosu od 940.340,70 dinara, to je sud u smislu čl. 91-93 KZ odlučio da se ista oduzme od navsdenog privrednog društva.
Sud nije prihvatio predlog optužbe da se okr. M. A. izrekne mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, imajući u vidu da u smislu čl. 85 KZ za to nisu ispunjeni uslovi. s obzirom da je od 25.06.2012. godine okr. M.A. ne nalaazi na funkciji predsednika opštine, pa samim tim ne postoji opasnost za trošenje javnih sredstava na način kako je to učinjeno izvršenjem konkretnog krivičnog dela.
Iz presude Višeg suda u Prokuplju, K 32/2013 od 27. marta 2014. god.
