Krivično delo Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i krivično delo Prenošenje zarazne bolesti

U novonastalim okolnostima proglašenja vanrednog stanja zbog Korona virusa i najave krivične odgovornosti onih koji se ne budu pridržavali preporuka i odluka Vlade Republike Srbije i drugih nadležnih organa, javila se potreba da se bliže pojasne inkriminacije koje su usko vezane za ovu situaciju:

Navedena krivična dela propisana su odredbama čl.248. i čl.249. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), u glavi X-Krivična dela protiv zdravlja ljudi.

Krivično deleo Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije vrši onaj:

Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Krivično delo Prenošenje zarazne bolesti vrši onaj:

Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti,
kazniće se zatvorom do tri godine.

Prvim citiranim krivičnim delom, Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije inkriminisano je nepostupanje po propisima, odlukama i naredbama koje se odnos na suzbijanje ili sprečavanje epidemije.

Radnja krivičnog dela može se sastojati u činjenju, odnosno u preduzimanju delatnosti koje su zabranjene ovim propisima, naredbama ili odlukama, ili nečinjenju, propuštanju da se postupi po obavezama koje iz njih proizilaze.

Dakle, radi se o krivčnom delu blanketne prirode, tako da se njegova sadržina uvek mora određivati s obzirom na odgovarajuće zdravstvene propise, naredbe koju je izdao državni organ ili kakve odluke nadležnog organa.

Da bi postojalo krivično delo, ono mora da se vrši za vreme trajanja epidemije kakve opasne zarazne bolesti. Epidemijom se smatra porast obolelih od zarazne bolesti, neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, mestu i zahvaćenom stanovništvu, kao i neuobičajenom povećanju broja oboljenja s komplikacijama ili smrtnim ishodom.

Krivično delo svršeno je samim nepostupanjem po propisima, odlukama ili naredbama, a posledica dela je apstraktna opasnost za život ili zdravlje ljudi.

Međutim, ukoliko je usled nepostupanja po propisima, odlukama ili naredbama došlo do prenošenja opasne bolesti na jedno ili više lica, tada neće postojati ovo, već krivično delo prenošenje zarazne bolesti iz čl.249. KZ, a okolnost da je učinjeno za vreme epidemije može se ceniti kao otežavajuća okolnost.

Za krivicu potreban je umišljaj, odnosno učinilac treba da je svestan postojanja epidemije i da postupa suprotno određenim merama za njeno suzbijanje ili sprečavanje, a da to hoće ili da na to pristaje.

Krivično delo prenošenje zarazne bolesti čini onaj ko nepostupa po propisima, odlukama ili naredbama donetim , izdatim od strane ovlašćenih organa ili organizacija.

Kao i kod prethodnog krivičnog dela, radnja izvršenja se može sastojati u činjenu ili nečinjenju.

Kao i kod prethodnog krivičnog dela, iz ovako određene radnje proizilazi blanketni karakter ovog krivičnog dela, odnosno njegova sadržina može se odrediti samo sa odgovarajućim propisima ili naredbama i odlukama.

Navedeni propisi, odluke i naredbe treba da se odnose na suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti.

Odgovarajućim propisima određeno je koje se bolesti smatraju zaraznim. To su bolesti koje se mogu telesnim dodirom, preko namirnica ili vode, putem insekata ili kapljicama, preneti sa bolesnog čoveka ili životinje na čoveka.

Da bi postojalo ovo krivično delo potrebno je da je usled nepostupanja po propima, odlukama ili naredbama došlo do prenošenja zarazne bolesti. Dakle, između radnje i prenošenja zarazne bolesti treba da postoji uzročna veza. Nema krivičnog dela ako je do prenošenja zarazne bolesti došlo usled nekog drugog uzroka, bez obzira što određeno lice nije postupalo po naredbama, odlukama ili propisima, niti u slučaju kad ovakvo ponašanje nije bilo praćeno i prenošenjem zarazne bolesti.

Posledica ovog krivčnog dela je prenošenje zarazne bolesti, koja je element krivičnog dela, koji mora biti obuhvaćen umišljajem ili svesnim nehatom. Dakle, ne radi se o objektivnom uslovu inkriminacije koji ne mora biti obuhvaćen umišljajem.

Praktično izvršilac ovog dela je najčešće lice obolelo od zarazne bolesti, zatim lekar, veterinary, ostalo medicinsko osoblje i dr.

Učinilac treba da je svestan postojanja zarazne bolesti i da postupa suprotno propisima o njenom suzbijanju, usled čega može doći do njenog prenošenja, pa to hoće ili na to pristaje.

Teži oblici ovog krivičnog dela propisani su odredbom čl.259. Krivičnog zakonika.

Prema navedenoj odredbi:

Teška dela protiv zdravlja ljudi

(1) Ako usled dela iz čl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256 st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je usled dela iz čl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako usled dela iz čl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno,

učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

(4) Ako je usled dela iz čl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.