Sve značajnije obeležje krivičnog prava jeste njegov međunarodni karakter, a sve zbog izraženijeg internacionalnog karaktera kriminaliteta uopšte.
Sam pojam međunarodne krivičnopravne pomoći možemo definisati kao preduzimanje pojedinih radnji krivičnog postupka od strane domaćih sudova ili drugih državnih organa po molbi stranih procesnih organa, odnosno preduzimanje procesnih radnji stranih procesnih organa po molbi domaćih sudova.
Dakle, razlikujemo aktivnu i pasivnu međunarodnu krivičnopravnu pomoć.
Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima u našem zakonodavstvu regulisana je Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009).
Navedenim zakonom je na jednom mestu normirana problematika međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, što ranije nije bio slučaj.
Ovim zakonom uređuje se postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima (u daljem tekstu: međunarodna pravna pomoć), u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.
Dakle, međunarodna pravna pomoć, bez obzira na njen oblik, prvenstveno se realizuje na osnovu međunarodnog ugovora. Ukoliko međunarodni ugovor ne postoji ili ako međunarodnim ugovorom nije rešeno određeno pitanje, međunarodna krivičnopravna pomoć se ukazuje po odredbama domaćeg-nacionalnog zakonodavstva, po odredbama navenog zakona.
Oblici međunarodne pravne pomoći
Međunarodna pravna pomoć obuhvata:
1) izručenje okrivljenog ili osuđenog;
2) preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja;
3) izvršenje krivične presude;
4) ostale oblike međunarodne pravne pomoći.
Vršenje međunarodne pravne pomoći
Međunarodna pravna pomoć pruža se u postupku koji se odnosi na krivično delo koje u trenutku kada je zatražena pomoć spada u nadležnost suda države molilje.
Međunarodna pravna pomoć pruža se i u postupku koji je pokrenut pred organima uprave za delo koje je kažnjivo prema zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države, u slučaju kada odluka upravnog organa može da predstavlja osnov za pokretanje krivičnog postupka.
Međunarodna pravna pomoć pruža se i po zahtevu Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i drugih međunarodnih institucija koje su osnovane međunarodnim ugovorom koji je potvrdila Republika Srbija.
Nadležni organi
Organi nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći su domaći sudovi i javna tužilaštva (u daljem tekstu: domaći pravosudni organi) određeni zakonom.
Pojedine radnje u postupku međunarodne pravne pomoći vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, ministarstvo nadležno za spoljne poslove i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Zahtev za međunarodnu pravnu pomoć dostavljen nenadležnom organu biće bez odlaganja upućen organu nadležnom za postupanje, o čemu će biti obavešten organ koji je dostavio zahtev.
Zamolnica
Zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći podnosi se u vidu zamolnice.
Zamolnica sadrži:
1) naziv organa koji je sačinio zamolnicu;
2) naziv organa kome se zamolnica upućuje, a ukoliko nije poznat njegov tačan naziv, oznaku “nadležni državni organ”, uz naziv zamoljene države;
3) pravni osnov za pružanje međunarodne pravne pomoći;
4) oznaku krivičnog predmeta, zakonski naziv krivičnog dela, tekst odgovarajuće odredbe zakona i sažet opis činjeničnog stanja;
5) opis radnje međunarodne pravne pomoći koja se traži i razlog za podnošenje zamolnice;
6) podatke o državljanstvu i druge lične podatke lica, odnosno naziv i sedište pravnog lica u odnosu na koje se traži međunarodna pravna pomoć, kao i njegovo svojstvo u postupku;
7) druge podatke koji mogu da budu od značaja za postupanje po zamolnici.
Zamolnica, kao i pismena koje dostavljaju pravosudni i drugi nadležni organi moraju da budu potpisani i overeni od strane nadležnog organa.
Zamolnica i pismena dostavljaju se sa prevodom na jezik zamoljene države ili prevodom na engleski jezik. Prevod mora da bude overen od strane sudskog tumača.
Zahtev za međunarodnu pravnu pomoć koji nije podnet u skladu sa odredbama ovog zakona vratiće se radi ispravke ili dopune, uz određivanje roka koji ne može biti duži od dva meseca.
Dostavljanje zamolnice i drugih pismena
Zamolnica i druga pismena domaćeg pravosudnog organa dostavljaju se inostranom organu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. Na zahtev zamoljene države zamolnica i druga pismena dostavljaju se diplomatskim putem.
Zamolnica i pismena iz stava 1. ovog člana se pod uslovom uzajamnosti:
1) dostavljaju neposredno inostranom pravosudnom organu;
2) mogu u hitnim slučajevima dostaviti posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
Zamolnica i druga pismena inostranog organa dostavljaju se domaćem pravosudnom organu u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.
U slučajevima iz stava 2. ovog člana domaći pravosudni organ dostavlja kopiju zamolnice ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći
Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći su:
1) da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije;
2) da za isto krivično delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena;
3) da krivično gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja;
4) da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivično delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
5) da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.
Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, međunarodna pravna pomoć će biti pružena povodom krivičnog dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost.
O ispunjenosti pretpostavki iz tač. 1. do 3. stava 1. ovog člana odlučuje nadležni pravosudni organ, a o ispunjenosti pretpostavki iz tač. 4) i 5) stava 1. ovog člana odlučuje odnosno daje mišljenje ministar nadležan za pravosuđe.
Uzajamnost
Domaći pravosudni organi pružaju međunarodnu pravnu pomoć pod uslovom uzajamnosti. Na zahtev domaćeg pravosudnog organa, ministarstvo nadležno za pravosuđe daje obaveštenje o postojanju uzajamnosti.
Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji.
Tajnost podataka
Državni organi dužni su da čuvaju tajnost podataka dobijenih u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći.
Podaci o ličnosti mogu da se koriste isključivo u krivičnom ili upravnom postupku u vezi sa kojim je podneta zamolnica.
Jezik
Postupak pružanja međunarodne pravne pomoći vodi se na srpskom jeziku.
Pred domaćim pravosudnim organom na čijem području su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina postupak iz stava 1. ovog člana vodi se i na njihovom jeziku, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Troškovi
Troškove pružanja međunarodne pravne pomoći snosi zamoljena država, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Shodna primena zakona
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.
U daljem tekstu zakona sadržana je detaljna regulativa svih oblika međunarodne pravne pomoći.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.