Opšte je poznato da kriminal ne poznaje državne granice. Međutim, veliki broj krivičnih dela koja u sebi sadrže element inostranosti predstavljaju prepreku i ograničenje u nadležnosti organa jedne države zaduženih za gonjenje i procesuiranje učinilaca krivičnih dela.
Imajući u vidu navedeno, pojavila se potreba stvaranja mehanizma koji bi otklonio prepreke nadležnosti i omogućio adekvatna odgovor na različite oblike kriminala. Taj mehanizam je upravo Međunarodna pravna pomoć koja predstavlja pomoć koju pravosudni i drugi organi jedne države pružaju pravosudnim i drugim nadležnim organima druge države u vezi sa izvršenim krivičnim delima.
Izvori koji regulišu Međunaradnu pravnu pomoć su brojni. Treba pomenuti:
-multilateralne ugovore-Konvencije Ujedinjenih nacija predstavlja primer multilateralnih ugovora međunarodnog karaktera, dok konvencije Saveta Evrope pripadaju grupi regionalnih multilateralnih ugovora.
-bilateralne ugovore-sporazum dve strane kojim ugovornice regulišu međusobne odnose u određenoj materiji.
-memorandume o sporazumevanju i saradnji između pravosudnih i drugih organa država nadležnih da postupaju u ovoj oblasti.
-nacionalna zakonodavstva-države mogu urediti ovu materiju posebnim zakonom, kao i zasebnim odredbama kojim se reguliše krivični postupak.
Od Konvencija o opštoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima treba navesti:
-Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20.04.1959.godine,
-Dopunski protokol uz Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 17.03.1978.godine.
Pored navedenih, postoji još Konvencija, Protokola, Rezolucija i Ugovora kojima je regulisana ova materija.
Takođe, postoji niz međunarodnih dokumenata kojima su regulisane uže oblasti, npr. ekstradicija, transfer postupka, osuđenih lica i izvršenje krivičnih presuda, međunarodna pravna saradnja u borbi protiv korupcije i pranja novca, saradnja u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala i ratno pravo i bezbednost.
Bez dalje potrebe da prezentiram sve izvore Međunarodne pravne pomoći, nadalje ću se usredsrediti na pružanje Međunardne pravne pomoći od strane pravosudnih organa Srbije.
U našoj zemlji ona se vrši na osnovu potpisanih i ratifikovanih međunarodnih ugovora, bilateralnih sporazuma i od skora na osnovu Zakona o pružanju međunardne pravne pomoći u krivičnim stvarima „Službeni glasnik RS“,br.20/2009. Do nedavno ova materija u našem nacionalnom zakonodavstvu bila je regulisana odredbama Zakonika o krivičnom postupku ( čl.530-538.) gde je kao posebna glava bio previđen Postupak za pružanje Međunardne pravne pomoći i izvršenje Međunarodnih ugovora u krivčno pravnim stvarima.
U odnosu na nacionalno zakonodavstvo, ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat.
Republika Srbija, doduše dok je bila u zajednici sa Crnom Gorom, potpisala je veći broj multilateralnih ugovora koji u potpunosti , ili u jednom svom delu, regulišu pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Tu spadaju Konvencije Ujedinjenih nacija i njenih organizacija kao i konvencije Saveta Evrope i njihovi prateći protokoli.
Neke od Konvencija Ujedinjenih Nacija ili njenih organizacija:
-Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala od 15.11.2000.godine, koja je stupila na snagu 19.09.2003.godine, sa Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom od 15.11.2000.godine, koji je stupio na snagu 25.12.2003.godine i dr.
-Konvencija o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima od 14.09.1963.godine, koja je stupila na snagu 1969.godine. i dr.
Od Konvencija Saveta Evrope treba navesti:
-Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima usvojena 1959.godine, koja je stupila na snagu 1962. godine, a Jugoslavija je ovu Konvenciju ratifikovala 2001.godine, a kod nas je stupila na snagu 29.12.2009.godine.
Dodatni prtokol uz Evropsku konvenciju o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima usvojena 1978.godine, stupio na snagu 1982.godine, kod nas je stupio na snagu 21.09.2003.godine, i dr.
Pored navedenog, Republika Srbija je potpisnica brojnih bilateralnih sporazuma-ugovora, npr. sa Austrijom, Belgijom, Bugarskom, Češkom, Danskom, Francuskom, Grčkom, Holandijo, i drugim državama. Srbija je od nedavno proširila svoju saradnju u navedenoj oblasti i sa Crnom Gorom.
Zakon o pružanju međunardne pravne pomoći u krivičnim stvarima
(„Službeni glasnik RS“,br.20/2009)
Ovim Zakonom uređuje se postupak pružanja pravne pomoći u krivičnim stvarima, u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunardni ugovor ili kakda određena pitanja njime nisu uređena.
Međunardna pravna pomoć obuhvata:
1) izručenje okrivljenog ili osuđenog;
2) preuzimanje i ustupanje krivčnog gonjenja;
3) izvršenje krivične presude;
4)ostale oblike međunardne pravne pomoći.
Navedenim Zakonom je dalje propisano da se međunarodna pravna pomoć pruža u postupku koje se odnosi na krivčno delo koje u trenutku kada je zatražena pomoć spada u nadležnost suda države molilje. Ona se pruža i u postupku koji je pokrenut pred organima uprave za delo koje je kažnjivo prema zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države, u slučaju kada odluka upravnog organa može da predstavlja osnov za pokretanje krivičnog postupka. Takođe, međunardna pravna pomoć pruža se i po zahtevu Međunardnog suda pravde, Međunarodnog krivčičnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i drugih međunarodnih institucija koje su osnovane međunarodnim ugovorom koji je potvrdila Republika Srbija.
Organi nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći su domaći sudovi i javna tužilaštva određeni zakonom. Međutim, pojedine radnje u postupku vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, ministarstvo nadležno za spoljne poslove i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Zamolnica je forma u kojoj se podnosi zahtev za pružanje međunardne pravne pomoći, čija sadržina je Zakonom detaljno regulisana i ona, kao i pismena, dostavljaju se sa prevodom na jezik zamoljene države ili prevodom na engleski jezik. Prevod mora da bude overen od strane sudskog tumača.
Zamolnica se dostavlja inostranom organu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. Na zahtev zamoljene države zamolnica i druga pismena dostavljaju se diplomatskim putem.
Pretpostavke za pružanje međunardne pravne pomoći
1) da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivčno delo po zakonu Republike Srbije;
2) da za isto krivčno delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivičan sankcija nije u potpunosti izvršena;
3) da krivčno gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja;
4) da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivčno delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivčno delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
5) da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbedsnot, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.
Izuzetno od stava 1.tačka 4) ovog člna, međunarodna pravna pomoć će biti pružena povodom krivičnog dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost.
O ispunjenosti pretpostavki iz tač.1. do 3. stava 1. ovog člana odlučuje nadležni pravosudni organ, a o ispunjenosti pretpostavki iz tač.4) i 5) stava 1. ovog člana odlučuje odnosno daje mišljenje ministar nadležan za pravosuđe.
Domaći pravosudni organi pružaju međunarodnu pravnu pomoć pod uslovom uzajamnosti. Na zahtev domaćeg pravosudno organa, ministarstvo nadležno za pravosuđe daje obaveštenje o postojanju uzajamnosti. Ako nema podataka o uzajamnsoti, pretpostavlja se da ona postoji.
Tajnost podataka
Državni organi dužni su da čuvaju tajnost podataka dobijenih u postupu pružanja međunarodne pravne pomoći. Podaci o ličnosti mogu da se kroriste isključivo u krivičnom ili upravnom postupku u vezi sa kojim je podneta zamolnica.
Ako predmetnim Zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacijia i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.
U daljem toku Zakon detaljno reguliše sve pomenute oblike međunardne pravne pomoći.
________________________________
Literatura: „Međunardna pravna pomoć u krivčnim stvarima-Priručnik-„ Beograd, 2005.-Američko udruženje pravnika-Pravna inicijativa za srednju i Evropu i Evroaziju.