Mirovanje radnog odnosa zbog izbora na funkciju

Razlog za pisanje ovog komentara su česte nedoumice koje se javljaju u praksi, kako kod lica koje podnosi zahtev za mirovanje radnog odnosa, tako i kod lica koje takav zahtev (ne)odobrava, a po pitanju pre svega slučajeva u kojima zaposleni ima pravo odn. poslodavac obavezu da mu odobri zahtev za mirovanje, do posledica koje mirovanje radnog odnosa proizvodi.

Istitut mirovanja radnog odnosa nije nov u našem radnom zakonodavstvu, šta više uslovi za ostvarivanje prava na mirovanje radnog odnosa se nisu bitno menjali ni u jednom od zakona koji su regulisali radne odnose u Republici Srbiji poslednjih 25 godina (Zakon o radnim odnosima (“Sl. glasnik RS”, br. 45/91, 18/92, 22/93-odluka SUS-a, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96-ispr. i 39/96), Zakon o radnim odnosima (“Sl. glasnik RS”, broj 55/96 i 28/2001), Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001) i Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)). Razlozi odsustva po osnovu kojih poslodavac ima obavezu odobravanja zahteva za mirovanje radnog odnosa su u svim navedenim propisimagotovo identični, a ticali su se kao i prema pozitivnom zakonskom rešenju: odsluženja vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo, izbora odnodno imenovanja na funkciju, izdržavanja kazne zatvora kao i upućivanja na rad kod drugog poslodavca, te otuda i nije najjasnije otkud toliko nejasnoća u praksi.

I Opšta pravila

Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (u daljem tekstu: Zakon) mirovanje radnog odnosa reguliše u istoimenom članu 79. na sledeći način:

„Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.“

Znači da u propisanim slučajevima poslodavac ne može da ne odobri zaposlenom mirovanje radnog odnosa.

Pravo na mirovanje radnog odnosa se može ostvariti i iz mnogih drugih razloga: neplaćeno odsustvo (čl. 78. Zakona), odsustvovanje sa rada roditelja, usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja dok dete ne navrši tri godine života (čl. 100. Zakona), za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu (čl. 194. Zakona) i sl.), ali ćemo se u ovom tekstu pozabaviti samo slučajevima iz čl. 79. Zakona sa posebnim osvrtom na mirovanje radnog odnosa zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da lice privremeno prestane da radi kod poslodavca.

I.1. Zahtev i dokaz

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa u pravnom licu, te tako i o mirovanju radnog odnosa, odlučuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica, sam preduzetnik ili lice koje on ovlasti.

Da bi zaposleni ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa (bez obzira na razlog) neophodno je da poslodavcu odn. licu ili nadležnom organu kod poslodavca podnese zahtev za mirovanje radnog odnosa. Zahtev je, iako obavezna forma nije propisana Zakonom, najbolje podneti u pismenom obliku. U zahtevu je potrebno precizirati koji je razlog podnošenja zahteva odn. navesti neki od slučajeva iz člana 79. Zakona kao i vremenski period na koji se zahtev odnosi.

Pored zahteva, neophodno je da zaposleni priloži i dokaz o nastupanju jednog od razloga za ostvarivanje prava na mirovanje radnog odnosa (npr. akt nadležnog organa o imenovanju na javnu funkciju)

Kada je razlog za mirovanje radnog odnosa privremeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca umesto zahteva zaposlenog, poslodavac rešenje o mirovanju radnog odnosa može doneti i na osnovu zaključenog aneksa ugovora o radu, odn. ne mora podnositi zahtev.

I.2. (Ne)odobravanje mirovanja radnog odnosa

Po podnetom zahtevu zaposlenog, poslodavac donosi akt kojim odobrava ili neodobrava zaposlenom pravo na mirovanje radnog odnosa, s tim što ovu slobodu nema u slučaju podnetog zahteva iz razloga propisanih čl. 79. Zakona, u kom slučaju ima obavezu da zaposlenom odobri zahtev.

Nije od presudnog značaja kako će se nasloviti akt poslodavca kojim (ne)odobrava mirovanje, ali je on u praksi najčešće u obliku rešenja.

Rešenje o mirovanju radnog odnosa pored dispozitiva (koji se sastoji od odluke o podnetom zahtevu) i obrazloženja sadrži obavezno i pouku o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja zaposleni ima pravo da, u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja, pokrene spor pred nadležnim sudom (shodno čl. 195. Zakona).

I.3. Trajanje mirovanja

U samom zahtevu za morovanje radnog odnosa kao i rešenju kojim se ono odobrava, navodi se period mirovanja, međutim kako su u pitanju uslovi za mirovanje iz čl. 79. Zakona, njihovo trajanje je unapred određeno zakonom ili drugim propisima i aktima, a samo navođenje u zahtevu je deklarativnog karaktera.

– U slučaju odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, zaposlenom radni odnos miruje za sve vreme dok je na odsluženju, odnosno dosluženju.

– U slučaju upućivanja na rad kod drugog poslodavca zaposlenom miruju prava i obaveze za vreme dok radi kod drugog poslodavca.

– U slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva za vreme dok upućivanje traje.

– Zaposlenom koji je izabran, odnosno imenovan na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili na drugu javnu funkciju miruje radni odnos za sve vreme dok obavlja tu funkciju odn. za vreme trajanja mandata.

– Za vreme izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, radni odnos miruje najduže šest meseci, a rok od šest meseci računa se od dana stupanja na izdržavanje kazne zatvora, odnosno primenjivanja mere.

I.4. Sankcije zaposlenog i poslodavca po prestanku mirovanja

Član 79. Zakona  u stavu 2 propisuje obavezu zaposlenog da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Nevraćanje zaposlenog na rad u predviđenom roku od 15 dana predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu propisan čl. 179. stav 1 tač. 3) Zakona.

Sa druge strane poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji uskarti pravo zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa da se vrati na rad zaprećeno je u čl. 275. stav 1 Zakona novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara, a u skladu sa stavovima 2 i 3 navedenog člana novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara.

I.5. Doprinosi u periodu mirovanja

U skladu sa čl. 48. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, broj 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014 i 68/2014-dr. zakon) za vreme mirovanja radnog odnosa koje je zaposlenom odobreno u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Doprinosi u smislu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje su: 1) za penzijsko i invalidsko osiguranje, 2) za zdravstveno osiguranje; i 3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Dakle, zaposleni u periodu mirovanja radnog odnosa nema svojstvo osiguranika u smislu propisa koji uređuju penzijsko i invalidsko osiguranje i propisa koji uređuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, ne postoji zakonski osnov da poslodavac za vreme mirovanja radnog odnosa vrši obračun i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, s obzirom da je odredbom člana 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

U skladu sa čl. 11. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja jedinstvena prijava podnosi se u roku od tri radna dana od dana zaposlenja, odnosno od dana zaključenja ugovora o radu, odnosno drugog ugovora o obavljanju poslova ili od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja.

II Mirovanje radnog odnosa zbog izbora na funkciju

Kao što smo već pomenuli, u ovom tekstu ćemo napraviti poseban osvrt na mirovanje radnog odnosa zaposlenog zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca kao jednim od slučajeva koji izaziva najviše nedoumica u praksi.

U skladu sa članom 79. stav 1. tačka 4) Zakona zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona, proizilazi da se pravo na mirovanje radnog odnosa ostvaruje na zahtev zaposlenog koji je imenovan na funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, što znači da poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa na zahtev zaposlenog, uz koji zaposleni prilaže i odgovarajući akt o imenovanju, odnosno izboru na funkciju. (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 110-00-899/2010-02 od 27. septmbra 2010. god.)

II.1. Javna funkcija

Postavlja se pitanje šta se smatra funkcijom u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji odn. šta se smatra javnom funkcijom, jer shodno navedenoj odredbi da bi se odobrilo mirovanje radnog odnosa u navedenom slučeju neophodno je da je funkcija javna, te je to potrebno utvrditi u svakom konkretnom slučaju o čemu je stav iznelo i Ministarstvo rada i socijalne politike u mišljenju br. 011-00-44/2010-02 od 8. februara 2010. god.:

“U članu 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da zaposleni privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Polazeći od navedene odredbe, pravo na mirovanje radnog odnosa, može da ostvari samo zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada po nekom od napred navedenih osnova. Zakonom nije utvrđeno šta se smatra funkcijom u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugom javnom funkcijom. To znači da pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na mirovanje radnog odnosa po osnovu člana 79. stav 1. tačka 4) Zakona, treba u svakom konkretnom slučaju utvrditi da li sa radi o izboru, odnosno imenovanju na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da zaposleni privremeno prestane da radi kod poslodavca.”

II.2 Radni odnos ≠ funkcija

Druga stvar koja se često u praksi pojavljuje kao problem je praktično sprovođenje u praksi čitavog postupka, kako od strane poslodavca kod koga konkretnom licu miruje radni odnos, tako i državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji koji najčešće ne znaju kako treba postupiti sa licem izabranim/odnosno imenovanim na javnu funkciju.

Razlog za nastanak problema zapravo leži u činjenici nerazlikovanja radnog odnosa i funkcije. Naime, lice se bira ili postavlja na funkciju, te u konkretnom slučaju nema zasnivanja radnog odnosa iz dva razloga: prvi je što to nije moguće zasnivanje radnog odnosa obzirom da je u radnom odnosu kod prvog poslodavca (pod uslovom da se radi o punom radnom vremenu) kod koga mu „samo“ miruje radni odnos, a drugi (sve i da prvog nema) je mogućnost da se prava i obaveze funkcionera (npr. direktora) regulišu ugovorom o međusobnim pravima i obavezama koje bi sa funkcionerom zaključio upravni odbor ili dr. organ koji ga bira odn. imenuje, a što je u praksi najčešći slučaj.

Naravno sve navedeno, osim ukoliko kao uslov za obavljanje određene javne funkcije nije propisana i obaveza zasnivanja radnog odnosa. Naime, kad se stupi na funkciju može da se zasnuje radni odnos na određeno vreme ukoliko je tako predviđeno aktima i konkursom i ako je prethodni radni odnos raskinut ili je lice nezaposleno.

Što se tiče uplate doprinosa za period obavljanja funkcije, lice se od strane državnog organa, sindikata, političke organizacije može prijaviti na osiguranje na osnovu rešenja o imenovanju i/ili ugovora o utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. Dakle, nije neophodno zaključivati ugovor o radu (bilo na određeno ili neodređeno vreme).

III.3. Otkaz

Najčešći razlog zašto se u praksi zaključuje ugovor o radu u pomenutoj situaciji, odn. zasniva radni odnos sa licem izabranim na funkciju je neka vrsta osiguranja, odnosno bojazan da prethodni poslodavac, onaj kod koga mu miruje radni odnos, otkaže konkretnom licu ugovor o radu.

Iako je takvo postupanje poslodavca protivzakonito, pored svega napred navedenog, nije na odmet pomenuti da su brojne odluke sudova, kao i mišljenja ministrstava koja bi trebalo da otklone navedeni strah od otkaza u ovom slučaju, zako npr.:

Za vreme privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, koja su faktički „van upotrebe“ sve dok ne prestanu razlozi za mirovanjem, pa se otkaz dat od strane matičnog poslodavca, u tom periodu smatra nezakonitim. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 2501/2011 od 18. novembra 2011. god.)

III Zaključak

Da rezimiramo, kod mirovanja radnog odnosa zbog izbora na javnu funkciju iz čl. 79. stav 1 tač. 4 Zakona je neophodno:

–kod imenovanja na funkciju

• Da zaposleni podnese poslodavcu zahtev za mirovanje radnog odnosa u pismenom obliku
• Da uz zahtev priloži i dokaz (akt o imenovanju)
• Da poslodavac donese rešenje o mirovanju radnog odnosa
• Da poslodavac izvrši odjavu zaposlenog sa osiguranja u roku od 3 dana
• Da državni organ, sindikat, politička organizacija sa konkretnim licem zaključi ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza
• Da državni organ, sindikat, politička organizacija izvrši prijavu na osiguranje konkretnog lica na osnovu akta o imenovanju ili ugovora o regulisanju prava i obaveza

–kod prestanka funkcije (razrešenje, istek mandata)

• Da, sindikat, politička organizacija izvrši odjavu konkretnog lica sa osiguranja
• Da se zaposleni u roku od 15 dana od prestanka funkcije (razrešenje, istek mandata i dr.) vrati na rad kod poslodavca
• Da poslodavac sa izvrši prijavu zaposlenog na osiguranje

Odredba čl. 79. stav 1. tačka 4) Zakona kojom se regulišu prava i uslovi pod kojim se može primeniti institut mirovanja prava i obaveza iz radnog odnosa kod poslodavca, po svojoj suštini je zaštitnog karaktera, jer se utvrđivanje prava na mirovanje prava i obaveza iz radnog odnosa sa pravom da se zaposleni po prestanku funkcije vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos, obezbeđuje zaštita tog lica.