U Narodnoj skupštini je danas započeo zajednički načelni pretres o predlozima Zakona o Zaštitniku građana i o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ministarka državne uprave i lokalne samouprave pozvala je narodne poslanike da, u Danu za glasanje, usvoje predložena zakonska rešenja.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave je istakla da se Predlogom zakona o Zaštitniku građana i o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Narodnoj skupštini, unapređuje odgovornost i transparentost rada državne uprave, ali i jača nezavisnost ove dve važne institucije.
Navela je da se Ministarstvo prilikom izrade oba predloga zakona rukovodilo Venecijanskim principima zaštite i unapređenja institucije ombudsmana, Konvencijom Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima – Tromso konvencijom, Načelima javne uprave Evropske komisije, kao i primedbama i predlozima koji su se pojavili u dosadašnjoj praksi.
„Značajno unapređujemo nezavisnost Zaštitnika građana kroz jačanje njegovih nadležnosti u pogledu samostalnog postavljanja svojih zamenika i uređivanja stručne službe. Posebnu novinu predstavlja i to što će se i Zaštitnik i Poverenik birati nakon javnog poziva, koji raspisuje predsednik Narodne skupštine, uz obavezu nadležnog skupštinskog odbora da sa kandidatima, pre utvrđivanja predloga za izbor, obavi javni razgovor i omogući im iznošenje stavova o ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti obe institucije. Takođe, mandat na koji će se birati i Zaštitnik i Poverenik produžava se novim zakonskim odredbama na period od osam godina, ali bez mogućnosti reizbora“, istakla je ministarka.
Predlogom zakona je predviđeno da će Zaštitinik građana dobiti nova ovlašćenja, kroz poveravanje poslova Nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, poslova Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, uz ranije već poverene poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Takođe, Predlogom zakona omogućava se budžetsko-finansijska nezavisnost Zaštitnika građana, odnosno, uvodi se načelo zabrane smanjenja budžetskih sredstava, osim ako se sredstva smanjuju i drugim budžetskim korisnicima, kako bi se osiguralo delotvorno i efikasno ostvarivanje njegove funkcije, navela je ministarka države uprave i lokalne samouprave. Novinu predstavlja i uređivanje postupka pred Zaštitnikom građana, uvođenjem skraćenog i ispitnog postupka i propisivanjem rokova za postupanje po pritužbama građana.
Podsećamo, trenutno važeći je Zakon o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“, broj 79/2005 i 54/2007) kojim se ustanovljava Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Kako se navodi u Predlogu novog zakona, izmenom trenutno važećeg zakona, juna 2007. godine, izvršeno je usklađivanje pojedinih zakonskih odredaba za novim Ustavom iz 2006. godine, kao što su skupštinska većina potrebna za izbor i razrešenje Zaštitnika građana, pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti. Pored toga, u zakon je unet i nov član 10a, koji je propisao da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja unapređuje transparentnost i povećava broj informacija koje treba da sadrži informator o radu, uspostavlja jedinstveni informacioni sistem koji vodi i održava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i sprečava zloupotrebu prava tražilaca informacija koji pokreću prekršajne postupke bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.
„Izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja promovišemo pristup informacijama na proaktivnoj osnovi, podaci iz informatora o radu ažuriraće se u roku od 30 dana i sadržaće informacije za koje postoji najveće interesovanje javnosti. Proširuje se krug lica i organa vlasti na koje se Predlog zakona odnosi, a koji uključuje nove kategorije kao što su javna preduzeća, javni beležnici i izvršitelji, ustanove i organizacije i druga pravna lica koje osniva Republika Srbija, AP ili jedinice lokalne samouprave, uključujući i gradske opštine, ali i drugi organi vlasti na koje se Zakon do sada nije odnosio. Takođe, Povereniku se sada daje operativnije ovlašćenje da izrekne sankcije zbog neizvršenja njegovih odluka, kao i da podnosi zahteve za pokretanje odgovarajućih prekršajnih postupaka“, zaključila je ministarka.
Naime, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl. glasnik RS”, broj 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Zakon se više puta menjao, što se navodi i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je primena u praksi ukazala na potrebu da se zakon inovira i razvija, budući da se pokazalo da neka pitanja nisu uređena ili su uređena na neadekvatan način. To se pre svega, odnosi na pitanja: proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama, unapređenje i povećanje transparentnosti podataka koje se objavljuju u informatoru o radu, proširenje kruga lica na koja se zakon odnosi, preciziranje postupka izbora i prestanka dužnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upravno izvršenje rešenja Poverenika.
Jedna od ključnih slabosti u primeni zakona je „ćutanje” organa javne vlasti, odnosno ignorisanje dobijenih zahteva za pristup informacijama, što za posledicu ima obraćanje tražilaca informacija Povereniku.
Predložene izmene zakona imaju svrhu uspostavljanja mehanizama, koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama, pre svega, da odgovaraju na primljene zahteve, kao i da tražioci informacija svoja prava iz zakona ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.
Ti mehanizmi su, pre svega, oličeni u odredbama o upravnom izvršenju rešenja Poverenika, ovlašćenju Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.
Izvor: Sajt Ministarstva državne uprava i lokalne samouprave (www.mduls.gov.rs)
Izvor: Izvod iz Predloga zakona i obrazloženja Predloga zakona preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com