Nadležni organi ne obezbeđuju isplatu naknada zarade zbog trudničkog bolovanja i odsustva sa rada zbog porođaja, nege deteta i posebne nege deteta

Organi vlasti prave iste ili slične propuste u radu usled kojih je većem broju pritužilja bilo onemogućeno korišćenje prava u slučaju odsustva sa rada zbog trudnoće, porođaja, nege i posebne nege deteta, dok zakoni i propisi, doneti na osnovu zakona, ne pružaju adekvatnu zaštitu prava iz radnog odnosa i prava nasocijalno osiguranje, utvrdio je Zaštitnik građana:

1. U radu organa, u čijoj je nadležnosti ostvarivanje i zaštita pravana naknadu zarade tokom odsustva sa rada zbog trudnoće, porođaja, nege deteta i posebne nege deteta i ostvarivanje i zaštita prava na socijalno osiguranje, postoje propusti koji onemogućavaju ili otežavaju ostvarivanje ovih prava. Propusti se ogledaju u tome što nadležni organi vlasti:
   
   • ne razmenjuju i nedovoljno razmenjuju informacije od značaja za zaštitu prava
   • ne ostvaruju odgovarajuću međusobnu saradnjui saradnju sa drugim organima u čijoj je nadležnosti kontrola poštovanja zakona i sankcionisanje nezakonitog ponašanja poslodavaca
   • ne preduzimaju ili nedelotvorno i nepravovremeno preduzimaju mere iz okvira svojih nadležnosti i ovlašćenja, a koje im stoje na raspolaganju radi brzog sprečavanja nastale povrede zakona i prava građana i uspostavljanju pravilnog ponašanja poslodavaca
   • ne koriste postojeće, zakonom i podzakonskim propisima uspostavljene, mehanizme u cilju sankcionisanja kršenja zakona i izigravanja zakona i organa vlasti od strane poslodavaca i prevencije takvog ponašanja od strane drugih poslodavaca
   • prilikom odlučivanja o pravu na naknadu zarade tokom odsustva sa rada zbog porođaja, nege deteta i posebne nege deteta od podnosilaca zahteva traže dostavljanje dokumentacije koja zakonom i podzakonskim propisima nije propisana
   • pred podnosioce zahteva, suprotno zakonu, postavljaju zahteve za preduzimanjem radnji koje su u nadležnosti organa vlasti,a koje građani nemaju obavezu, ni mogućnost da sprovedu, čime obaveze organa vlasti prevaljuju na građane koji nemaju na raspolaganju autoritet i sredstva državnog aparata
   • ne rešavaju samostalno ili u međusobnoj saradnji i saradnji sa drugim organima sporna pitanja u vezi svojih nadležnosti,već građane upućuju jedni na druge, pri čemu ni na koji način ne obezbeđuju niti olakšavaju da građani ostvare svoja zajemčena prava
   • neadekvatno postupaju u situaciji kada su građani onemogućeni da blagovremeno podnesu zahtev za ostvarivanje prava usled isključivog propusta drugog organa vlasti.
     
     
2. Zakoni i propisi doneti na osnovu zakona ne pružaju punu adekvatnu zaštitu prava iz radnog odnosa i prava na socijalno osiguranje zato što:
   
   • ne uspostavljaju adekvatne mehanizme koji bi obezbedili da zaposleni ne trpe štetne posledice nesavesnog i nezakonitog ponašanja poslodavca
   • ne uređuju na adekvatan način postupanje organa u situacijama kada poslodavac, svojim ponašanjem i poslovanjem, izigrava zakone koji propisuju njegove obaveze i čini sebe nedostupnim organima koji vrše nadzor nad primenom propisa kojima se uređuju radni odnosi i socijalno osiguranje
   • ne uspostavljaju odgovarajuće mehanizme koji bi obezbedili da, u skladu sa ustavnim jemstvima, zajemčena prava zaposlenih budu ostvarena nezavisno od toga da li organi vlasti preduzimaju zakonom propisane mere u pogledu nesavesnih poslodavaca i da li su te mere efikasne
   • ne obezbeđuju odgovarajuću zaštitu i podršku zaposlenih roditelja dece sa smetnjama u razvoju, neopravdano i neosnovano međusobno suprotstavljajući dva komplementarna prava: prava iz oblasti rada i finansijske podrške porodici sa decom i prava iz oblasti socijalne zaštite
   • ne obezbeđuju da organi nadležni za nadzor nad primenom zakona i podzakonskih propisa kojima se uređuje rad i socijalno osiguranje ovu nadležnost vrše nezavisno od radnopravnog položaja i statusa lica za čije je pravo povređeno ponašanjem poslodavca, u skladu sa činjenicom da je poštovanje ovih prava javni interes Republike Srbije.

Posebne odredbe o zaštiti materinstvakoje se odnose na žene u periodu trudnoće, porođaja i nege deteta, stavljaju pred organe uprave i posebne obaveze, a pre svega dužnost da svojim aktivnostima u najvećoj meri obezbede zaštitu prava žena u periodu trudnoće, porođaja i nege deteta i efikasno sprečavaju kršenje tih prava od strane trećih lica. Organi uprave imaju obavezu da efikasno, pravovremeno i proaktivno preduzimaju mere na koje su ovlašćeni u skladu sa zakonom, kako bi se sprečila povreda prava i/ili štetne posledice koje ona proizvodi. Akt je loše uprave kada organ – znajući za povredu prava koja je u toku – ne preduzme aktivnosti i mere kako bi povredu prava otklonio i sprečio nastupanje štete po titulara prava.

Teret propusta na strani organa izvršne vlasti (administracije) ne treba da snosi građanin. Dužnost je svakog organa i službenoglica u njemu da se angažuje na ostvarivanju zagarantovanih prava građana, čak ikada postoje otežavajuće okolnosti koje taj konkretni organ ili sl. lice nisu skrivili. Odgovornost za obavljanje javnog posla upravo nalaže da svaki organ uprave i službeno lice koje je u prilici uloži poseban napor kako bi šteta po privatni i javni interesusled propusta na strani izvršne vlasti bila sprečena. Državni organ koji je načini opropust u radu dužan je da u svakoj mogućoj meri i na svaki dozvoljen način otkloniili umanji posledice propusta prema građanima, ali tu obavezu, kada okolnosti slučaja ukazuju na takvu potrebu ili mogućnost, imaju i drugi organi javne vlasti s obziromda svi nastupaju u ime Republike Srbije.

U slučaju greške koja se negativno odražava na prava ili interese građana, organi javne vlasti će posledice greške otklonitina najbrži mogući način. Obavezu ispravljanja propusta i otklanjanja posledica uodnosu na građane, kada okolnosti slučaja ukazuju na takvu potrebu ili mogućnost, imaju i drugi organi javne vlasti i javni službenici, iako sami nisu napravili propust. Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovanstav organa uprave prema obavljanju poslova iz svog delokruga i zakonito vršenje tih poslova radi ostvarivanja cilja zbog koga su organu data javna ovlašćenja. Ovakav pristup posebno se očekuje kada postoje okolnosti koje objektivno ometaju efikasnost postupka pa je dužnost organa i postupajućih službenih lica da preduzmu sve štoje u njihovoj moći da pravo građanina i u takvim okolnostima bude što pre ostvareno.

Organi javne vlasti ne treba da stranke izlažu naporu da sami iznađu način kako da pribave i dostave neophodnu dokumentacijuza ostvarivanje zakonom zagarantovanog prava onda kada ni država nije propisala mehanizme kako bi nadležni organi trebalo da postupaju u istovetnim situacijama, a naročito kada se radi o pravima porodilja, koje Republika Srbija zbog posebnog opšteg zdravstvenog i psihofizičkog statusa dodatno nastoji da zaštiti, pre svegada im omogući adekvatnu zaštitu prava na materinstvo. Naročito nedopustivim se smatra uskraćivanje datog prava porodilji zbog toga što organ u konkretnom slučaju nije potpuno utvrdio sve činjenice relevantne za odlučivanje u datoj upravnoj stvari, a kada je evidentno da je do propuštanja roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava nije došlo krivicom stranke. Ovakvo postupanje predstavlja povredu principa dobre uprave  i posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnositeljki pritužbe.

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)