I Definisanje naručioca
Jedan od najbitnijih pojmova u Zakonu o javnim nabavkama (Sl. glasniku RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/201, u daljem tekstu ZJN) jeste svakako pojam naručioca. Od uređenosti tog pojma direktno zavisi obaveznost primene ZJN, te je od velike važnosti tačno i jasno odrediti krug subjekta koji podpadaju pod isti. Dakle samo naručioci imaju obavezu da sprovode postupke javnih nabavki pri pribavljanju dobara, usluga ili radova.
Pojam naručioca (u ranijim propisima) nikad nije bio detaljno uređen ZJN-om te se uvek naslanjao na druge propise (Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje itd.). Posle poslednje izmene ZJN 68/2015, i sam pojam naručioca pretrpeo je znatnu izmenu i preciziranje u navedenom pravcu.
U članu 2. Zakona o javnim nabavkama stoji:
Naručilac u smislu ovog zakona je:
1) državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave;
2) pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:
(1) da se više od 50 % finansira iz sredstava naručioca;
(2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac;
(3) da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje naručilac.
3) -brisana-.
II Naručilac kao državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave
Izvršena je promena i usklađivanje pojma naručioca sa čl. 2. Direktive 2014/24/EU, a koji je pre izmena Zakona glasio : “korisnik budžetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem”. Ovim je pojam konkretnije određen.
Direktiva pravi razliku između dve glavne kategorije naručilaca: 1) javnih organa – državni, regionalni ili lokalni organi i 2) javnopravnih tela. Javni organi obuhvataju sve državne subjekte, a ne samo izvršnu granu vlasti u državi, tj. državnu upravu i teritorijalne ili lokalne vlasti, a termin „država” obuhvata sva tela koja imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
U „Sl. glasniku RS“ br. 97/2015 od 28. novembra 2015. god. objavljen podzakonski akt kojim se vrši usklađivanje sa novim izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, broj 68/2015):
Odluka o utvrđivanju Spiska naručilaca iz člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama.
Ovom Odlukom se detaljno uređuju i imenuju naručioci, a koji podpadaju pod državne organe, organe autonomne pokrajine i organe lokalne samouprave.
DRŽAVNI ORGANI
- Narodna skupština;
- Predsednik Republike;
III. Vlada, kabineti i službe Vlade;
- Ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva, kao i posebne organizacije, obrazovane u skladu sa zakonom kojim se uređuju ministarstva;
- Posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom (javne agencije, zavodi, direkcije, fondovi i druge organizacije).
- Pravosudni državni organi, i to:
- Sudstvo:
1) sudovi opšte nadležnosti;
2) sudovi posebne nadležnosti;
3) Visoki savet sudstva;
4) Ustavni sud;
- Tužilaštva:
1) Republičko javno tužilaštvo;
2) apelaciona javna tužilaštva;
3) viša javna tužilaštva;
4) osnovna javna tužilaštva;
5) Tužilaštvo za ratne zločine;
6) Tužilaštvo za organizovani kriminal;
7) Državno veće tužilaca;
- Državno pravobranilaštvo.
VII. Samostalni i nezavisni državni organi, odnosno organizacije:
1) Zaštitnik građana;
2) Državna revizorska institucija;
3) Republička izborna komisija;
4) Agencija za borbu protiv korupcije;
5) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
6) Poverenik za zaštitu ravnopravnosti;
7) Komisija za zaštitu konkurencije;
8) Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava;
9) Komisija za sprovođenje Programa zaštite;
10) Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki;
11) Komisija za hartije od vrednosti;
12) Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije;
13) Nacionalni savet za visoko obrazovanje;
14) Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge;
15) Regulatorno telo za elektronske medije;
16) Narodna banka Srbije;
17) Fiskalni savet.
ORGANI AUTONOMNE POKRAJINE
- organi autonomne pokrajine:
1) skupština autonomne pokrajine;
2) izvršni organ autonomne pokrajine;
3) pokrajinska uprava;
4) pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman;
- organizacije autonomne pokrajine.
ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE
- organi i organizacije opštine: skupština opštine; predsednik opštine; opštinsko veće i opštinska uprava;
- organi i organizacije grada: skupština grada; gradonačelnik; gradsko veće i gradska uprava.
Na ovaj način se detaljno propisani i imenovani svi naručioci u ovoj oblasti.
III Naručilac kao pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter
Kako smo već napomenuli usklađivanje je izvršeno sa Direktivom 2014/24/EU, gde je drugi deo pojma naručioca određen kao “javno pravna tela”, dok se naš zakonodavac odlučio za naziv „Pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter”, koji u stvari ima isto značenje.
Pojam „naručioci” te posebno pojam „javnopravna tela” više su puta razmatrani u okviru sudske prakse Suda Evropske unije. Kako bi se pojasnilo da se područje primene Direktive, ratione personae ne bi trebalo menjati, prikladno je zadržati definiciju na kojoj se temelji Sud, te uvrstiti određeni broj pojašnjenja dobijenih sudskom praksom kao ključni činilac za razumevanje samih definicija bez namere menjanja značenja koncepata u skladu s objašnjenjem sudske prakse. U tu svrhu trebalo bi pojasniti da se telo koje posluje pod uobičajenim tržišnim uslovima, čija je namera ostvarenje prihoda, te koje snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti ne bi trebalo smatrati „telom koje se uređuje javnim pravom” jer se za potrebe u opštem interesu, koje su za njega određene ili koje treba ispuniti, mogu smatrati da su industrijskog ili trgovačkog karaktera.
Slično tome, uslov vezan uz poreklo finansiranja dotičnog tela takođe je preispitan u sudskoj praksi u sklopu koje je pojašnjeno, između ostalog, da finansiranje „većim delom” podrazumeva više od polovine te da takvo finansiranje može obuhvatati plaćanja od strane korisnika koja se primjenjuju, izračunavaju i prikupljaju u skladu s propisima javnog prava.
U našem Zakonu osim osnovne definicije, određena je i obaveza ispunjavanja jednog od alternativno tri postavavljena uslova(da se više od 50 % finansira iz sredstava naručioca, da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac, da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje naručilac), pa tek ispunjenošću ovih uslova pravna lica postaju naručioci u slmislu ZJN-a.
Dakle, nije samo dovoljno da budu pravna lica osnovana da vrše delatnost u opštem interesu već ona moraju biti kontrolisana od strane naručioca, da bi bila naručioci.
Novim izmena Zakona brisana je odredba koja je izričito određivala javna preduzeća kao naručioce. To ne znači da javna preduzeća više nisu naručioci već da je takva odredba suvišna obzirom da su ona već obuhvaćena gore navedenim odredbama.
Posle izvršenih izmena ZJN, donošenja podazakonskog akta, te usklađivanjem sa Direktivom i razvojem javnih nabavki, zakonodavac je dosta jasnije odredio pojam naručioca što u mnogome olakšava i samim naručiocima da zakonito sprovode postupke javnih nabavki, i adekvatno odgovore svojim obavezama.
