Nasilničko ponašanje kao krivično delo ili prekršaj

U trideset prvoj glavi Krivičnog zakonika  (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)–Krivična dela protiv javnog reda i mira, članom 344. propisano je krivično delo Nasilničko ponašanje.

Prema navedenoj odredbi Krivičnog zakonika, ovo krivično delo čini onaj:

(1) Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir,
kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Radnja ovog krivičnog dela je alternativno određena i obuhvata pojedine oblike nasilničkog-siledžijskog ponašanja. Delo se može izvršiti grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugoga, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem.

Grubo vređanje podrazumeva kada se čast i ugled drugog teško, bezobzirno povređuje, što se procenjuje prema načinu vređanja, mestu na kome se vrši, sadržini uvrede i okolnostima pod kojima se vrši.

Grubo zlostavljanje je ono koje prelazi okvire fizičkog maltretiranja drugog lica, ali ne predstavlja nanošenje telesnih povreda (čupanje kose, vučenje za nos i dr.).

Vršenje nasilja prema drugom znači primenu psihičke ili fizičke prinude koja još nije imala za posledicu laku telesnu povredu. Primer ovakvkog ponašanja bi bio kada neko upotrebom sile sprečava drugog da napusti neko mesto, da obavlja neku delatnost.

Izazivanje tuče, kao radnja ovog krivičnog dela, je izazivanje fizičkog obračuna između dva ili više lica. Učinilac dela može lično da učestvuje u tuči ili da podstrekava tuču, da pomaže učesnicima u tuči, ali je neophodno da on izaziva tuču.

Pored navedenih radnji, zakonik propisuje i drsko i bezobzirno ponašanje kao radnje izvršenja krivičnog dela Nasilničko ponašanje.Ne radi se o svakom nepristojnom ponašanju, već samo o onim ponašanjima koja su u gruboj suprotnosti sa prihvaćenim pravilima ponašanja. Takvo ponašanje može biti prema ljudima ili objektima.

Krivično delo je učinjeno kada je preduzimanjem navedenih radnji, jedne ili više, značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je poremećen javni red i mir.

Spokojstvo građana je ugroženo kad je kod njih izazvano osećanje lične ili imovinske nesigurnosti, kada nemaju više mira, kada se plaše. Potrebno je da se to spokojstvo značajnije ugrožava, što se procenjuje prema broju lica koja su navedenim radnjama obuhvaćena, intenzitetu nespokojstva koje je izazvano.

Remećenje javnog reda i mira može biti različito, tako npr. Oštećenje javnih objekata, oštećenje parkiranih vozila, razbijanje izloga i sl. Remećenje javnog reda mira znači i uznemiravanje građana u njihovom noćnom odmoru. To remećenje treba da bude teže, što se procenjuje prema prirodi nasilničkog ponašanja, prostoru koji je ono obuhvaćeno i okolnosti pod kojima se vrši.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umišljaj koji obuhvata svest o sadržini nasilničkog ponašanja I da se time ugrožava ili može ugroziti spokojstvo građana, odnosno remetiti javni red i mir.

Teži oblici nasilničkog ponašanja postoje:

-ako je delo izvršeno u grupi,

-ako je pri njegovom izvršenju nekom licu nanesena laka telesna povreda,

-ako je došlo do teškog ponižavanja građana.

Prvi teži oblik postoji ako je u nasilničkom ponašanju učestvovalo najmanje tri ili više lica.

Laka telesna povreda može biti naneta kako licu prema kome se vrši nasilje, tako i nekom drugom licu, ali je neophodno da je to učinjeno pri nasilničkom ponašanju, za vreme dok se nasilje vrši.

Teško ponižavanje građana postoji kad se pri nasilničkom ponašanju prema drugom postupa na krajnje nehuman I ponižavajući način. Takvim postupcima se ispoljava bezobzirno nepoštovanje dostojanstva drugog lica. U praksi takvim se smatra prinuđivanje drugo da puzi, da laje i sl.

Kvalifikatorna okolnost kod ovog krivičnog dela je način izvršenja dela I ona mora biti obuhvaćenja umišljajem učinioca.

Pored krivične inkriminacije, navedene radnje inkriminisane su i kao prekšaji.

Tako, odredbama čl.7-9. Zakona o javnom redu i miru (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 24/2018), propisani su sledeći prekršaji:

Svađa, vika i buka na javnom mestu

Ko svađom ili vikom narušava javni red i mir ili stvara uznemirenje građana – kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

Ko narušava javni red i mir ili stvara uznemirenje građana, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala (motora, sirena i sl.) – kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje

Ko nepristojnim, drskim ili bezobzirnim ponašanjem narušava javni red i mir ili ugrožava imovinu ili vređa moral građana – kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara ili radom u javnom interesu od 80 do 360 časova.

Ko prekršaj iz stava 1. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se radom u javnom interesu od 240 do 360 časova ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča

Ko vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim ili pretnjom narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora od 10 do 30 dana.

Ko izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj narušava javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. do 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Za pokušaj dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, kazniće se.

Naravno, kada se pravno kvalifikuje određeni događaj gde su preduzete neke od navedenih nasilničkih radnji, mora se voditi računa da li taj događaj ima obeležja krivičnog dela ili obeležja nekih od navedenih prekršaja. Posledica nasilničkog ponašanja je ta koja treba da bude razlika između krivičnog dela i prekršaja. Naime, kod krivičnog dela posledica se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Dok kod prekršaja posledice se sastoje u narušavanju javnnog reda i mira, stvaranju uznemirenja građana, ugrožavanju imovine.Dakle, posledice su lakše. Prekršaji takođe mogu imati teže oblike. Ono što je bitno, ne treba za isti događaj voditi dva sudska postupka, prekršajni i krivični, s obzirom na zabranu ne bis in idem , odnosno zabranu „ne dvaput o istom“.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava utvrđeno je da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je: da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena (člana 6. stav 1.); da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar već pravnosnažno presuđena (član 369. stav 1. tačka 2)); da drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon (član 369) (član 380. stav 1. tačka 2)).

U pogledu kriterijuma identičnosti zaštićenih objekata i težine posledice dela, Ustavni sud ukazuje da se, da odredbom člana 6. stav 3. ZJRM štite pojedinci od nepristojnog i drskog vređanja, ali i od fizičkih nasrtaja od strane drugih lica. Dakle, Ustavni sud smatra da se navedenim zakonom telesni integritet štiti samo do stepena njegove ugroženosti, dok se zaštita od narušavanja telesnog integriteta (lakšeg i težeg) obezbeđuje krivičnim zakonodavstvom.

Stalo se na stanovištu da se u slučajevima pravnosnažne osude za prekršaje koji su po svojoj težini na samoj granici sa krivičnim delima, za koje prekršajno zakonodavstvo predviđa i kaznu zatvora ili visoke novčane kazne, isključuje mogućnost naknadnog vođenja krivičnog postupka za tzv. „lakša” krivična dela za koja se krivičnim zakonodavstvom propisuje kao glavna novčana kazna ili se u krivičnom postupku po pravilu izriču uslovne osude.

Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.