Nedavanje izdržavanja kao krivično delo propisano je u odredbama člana 195. Krivičnog zakonika Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), u grupi krivičnih dela protiv braka i porodice.
U navedenim odredbama KZ, ovo krivično delo definisano je na sledeći način:
(1) Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Neće se kazniti učinilac dela iz stava 1. ovog člana, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje.
(3) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za izdržavano lice,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje.
Značaj prava na izdržavanje nije samo u imovinskom interesu, već postoji društveni interes da se krivičnopravnom zaštitom pojedina lica, pre svega deca ili drugi članovi porodice koji nisu sposobni da se samostalno izdržavaju, ostvari ovo pravo.
Krivični zakonik propisuje osnovni i teži oblik ovog krivičnog dela.
Radnja krivičnog dela je nedavanje izdržavanja.
Pravo na izdržavanje imaju lica navedena u bračnom i porodičnom zakonodavstvu. Dakle, bračni i vanbračni drugovi, deca, roditelji i drugi srodnici.
Uslov za postojanje ovog krivičnog dela je postojanje izvršne sudskom odluke ili izvršnog poravnanja pred sudom ili drugim nadležnim organom, kojima je ta dužnost utvrđena.
Krivično delo se smatra izvšenim kada učinilac ne daje izdržavanje u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno. Za krivicu je potreban umišljaj, odnosno svest učinioca da ne daje izdržavanje potpuno ili delimično.
U drugom stavu isključuje se postojanje krivičnog dela, ako učinilac iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. Kao opravdan razlog najčešće se u praksi javlja zdravstveno stanje učinioca, odnosno ukoliko nije sposoban da privređuje.
Takođe, ne može se na primer očekivati od obveznika dopronosa za izdržavanje da isto plaća za vreme izdržavanja kazne zatvora po nekoj ranijoj osudi.
Ne retko, u praksi se javljaju slučajevi da deca koja nisu poverena jednom od roditelja, provode više vremena kod tog roditelja, na osnovu saglasnosti oba roditelja, mimo prava na viđanje deteta u kraćem vremenskom periodu, za koji period taj drugi roditelj, kome deca nisu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, nije dužan da plaća izdržavanje s obzirom da onu tom periodu tada zadovoljava sve njihove osnovne životne potrebe.
Osnovno delo dobija teži oblik ukoliko su usled nedavanja izdržavanja nastupile teške posledice za izdržavano lice. Teške posledice treba shvatiti kao zapadanje u tešku materijalnu situaciju , pogoršanje zdravstvenog stanja, napuštanje školovanje, što treba utvrditi, dokazati u svakom konkretnom slučaju.
Kada se krivični postupak okonča presudom, sud najčešće učiniocu izriče uslovnu osudu, što je i logično, jer je i svrha propisivanja ovog krivičnog dela da onaj koji je obavezan plaća doprinose za izdržavanje. U vezi sa ovim, sam zakonik propisuje u četvrtom stavu ovog člana da, ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje.
Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza
U vezi sa navedenim, u odredbi člana 69. Krivičnog zakonika propisano je:
Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, odnosno ako osuđeni u određenom roku ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.
Ovo je još jedan od načina pritiska na lice koje ima utvrđenu obavezu da plaća izdržavanje, da izdržavanje redovno plaća u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno.
Treba istaći da učinilac čini onoliko krivičnih dela koliko ima oštećenih lica, pri čemu nije značajno da li njegova obaveza davanja izdržavanja proizilazi iz jedne ili više navedenih odluka.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.
Izvor: Redakcija Profi Sistema Com-a.