Pokušaj krivičnog dela definisan je odredbom čl.30. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Prema navedenoj odredbi:
(1) Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.
(2) Učinilac će se za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo, ili ublaženom kaznom.
Nepodoban pokušaj propisan je odredbom čl.31. Krivičnog zakonika:
Učinilac koji pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu može se osloboditi od kazne.
Pokušaj krivičnog dela je moguća faza u izvršenju krivičnog dela, koja se nalazi između pripremnih radnji i svrešenog krivičnog dela. Ovakva specifičnost pokušaja u teoriji stvara određene dileme u vezi sa opravdanošću kažnjavanja za pokušaj i dr.
Pokušaj obuhvata onu situaciju koja nastaje kada učinilac pristupi izvršenju krivičnog dela, započnje radnju izvršenja, pa sve do momenta nastupanja posledice.
Proizilaze tri konstitutivna tri elementa pokušaja krivičnog dela : započinjanje, odsustvo posledice i umišljaj učinioca da izvrši započeto krivično delo.
Kada govorimo o nepodobnom pokušaju, to je samo poseban oblik pokušaja krivičnog dela.Dakle, to je umišljajno započinjanje izvršenja krivičnog dela koje nije dovršeno, a specifičnost mu je u tome što se posledica dela u tom slučaju nije mogla ostvariti.
Učinilac želi posledicu, zato preduzima radnju izvršenja dela, ali je ne može ostvariti.
Nemogućnost nastupanja posledice kod nepodobnog pokušaja može da proizilazi iz nepodobnosti sredstva koje je upotrebljeno u izvršenju krivičnog dela i nepodobnosti predmetada se na njemu ostvari posledica koja se htela ili na koju se pristalo.Nepodoban pokušaj postoji kad je učinilac sa umišljajem započeo izvršenje krivičnog dela, ali ga zbog upotrebljenog sredstva (nepodobnog) nije mogao izvšiti, ili kada se pokušano delo nije moglo dovršiti na obejektu prema koje je preduzeta radnja izvšenja.
Postoje u teoriji dva oblika nepodobnog pokušaja:
-apsolutno nepodoban i
-relativno nepodoban.
Apsolutno nepodoban pokušaj postoji kada nastupanje posledice krivičnog dela u konkretnom slučaju nije bilo uopšte moguće. Apsolutna nepodobnost može biti zbog toga što se posledica nije mogla ostvariti upotrebljenim sredstvom ili se ne može ostvariti na objektu radnje, ili su apsolutno nepodobni i upotrebljeno sredstvo i objekt krivičnog dela.Kao primere možemo navesti da se ne može izvršiti nedozvoljen prekid trudnoće nad ženom koja nije bremenita, zatim, apsolutno je nepodoban pokušaj upotrebe falsifikovanje isprave koja nema značaj isprave i dr.
To su situacije u kojima je nastupanje posledice krivičnog dela, zbog upotrebljenog sredstva ili zbog objekta radnje apsolutno nemoguće, što se procenjuje u odnosu na krivično delo čije je izvršenje započeto i na stanje upotrebljenog sredstva ili objekta. Tako, praznom puškom se pucanjem ne može izvršiti ubistvo, ali njenom upotrebom na drugi način, udaranjem kundakom u glavu, može se izvršiti ubistvo.
Relativno nepodoban pokušaj postoji kdaje pokušano delo, s obzirom na upotrebljeno sredstvo ili objekt radnje, opšte uzev moguće izvršiti, ali u konkretnom slučaju zbog neke okolnosti vezane za njih, posledica nije mogla da nastupi. U ovom slučaju, sredstvo i objekat su podobni za izvršenje, ali zbog nepodobnog načina upotrebe sredstva, položaja objekta ili neke druge okolnosti, posledica nije mogla biti ostvarena. Na primer kada se eksploziv stavi u neispravno vozilo koje nije moglo da se pokrene, kada je do eksplozije trebalo doći startoanjem motora, kada je lice koje je trebalo da bude ubijeno napustilo prostoriju u koju je ubačena bomba i dr.
Faktičko je pitanje da li je pokušaj nekog krivičnog dela bio nepodoban, što se procenjuje u svakom konkretnom slučaju.
Treba razlikovati i iracionalne pokušaje izvršenja krivičnog dela, kad je do pokušaja došlo na način ili sredstvom da je očigledno da to ustvari i nije započinjanje izvršenja krivičnog dela. Reč je o slučajevima koji su bliski apsolutno nepodobnom pokušaju, ali koji nemaju onaj strepen društvene opasnosti koji je neophodan i za nepodoban pokušaj. To su slučajevi kada neko pokuša da ubije nekog udarajući ga novinama, pucajući iz dečije igračke. Ovi slučajevi se ne smatraju pokušajima, jer kod njih umišljajno započinjanje izvršenja krivičnog dela nema relnog osnova.
Nepodoban pokušaj je kažnjiv kao i podoban pokušaj, kada je započeto izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, odnosno u slučajevima kada zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj. U slučajevima nepodobnog pokušaja, učinilac se može osloboditi od kazne. Dakle, njemu se sudi za nepodoban pokušaj, oglašava se krivim, ali ga sud može osloboditi od kazne.
Zakonodavcu se zamera što u određivanju pojma nepodobnog pokušaja i njegovog uticaja na kažnjavanje, ne pravi razliku između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja. Međutim, sama sudska praksa uglavnom pravi razliku te se ovo može uzeti kao okolnost bitna prilikom izbora vrste i mere krivične sankcije, ukoliko se učinilac ne oslobodi od kazne.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.