Nepravilna primena i obračun minulog rada za zaposlene od strane Ministarstva

Ministarstvo kulture i informisanja, ni nakon 3 godine od dana stupanja na snagu Zakona o kulturi, nije donelo pravilnik kojim bi propisalo jedinstven sistem mreža ustanova kulture, a što je bilo obavezno da učini u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, na koji način je onemogućilo pravilnu primenu i obračun minulog rada za zaposlene na koje se ovi propisi primenjuju, a koji su bili u radnom odnosu u više ustanova.

Na osnovu utvrđenog nedostataka u radu, Zaštitnik građana upućuje Ministarstvu kulture i informisanja sledeće preporuke:

Ministarstvo kulture i informisanja, bez odlaganja, preduzeće mere u cilju donošenja odgovarajućeg podzakonskog akta kojim će propisati jedinstven sistem mreža ustanova kulture, kako bi bili stvoreni uslovi za davanje pravno valjanog mišljenje u vezi priznavanja minulog rada P. Ć. i ostalim zaposlenim  u Arhivu Srbije, i pravilnu primenu i obračun minulog rada za zaposlene koji su bili u radnom odnosu u više ustanova kulture.

Ministarstvo kulture i informisanja obavestiće Zaštitnika građana o postupanju po ovoj preporuci u roku od 60 dana od dana njenog dostavljanja.

Ceneći da se pritužbom ukazuje na posebno nekorektan postupak i kršenje principa dobre uprave, Zaštitnik građana je primenom člana 25. st. 5. Zakona o Zaštitniku građana pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva kulture i informisanja i zatražio izjašnjenje o svim činjenicama i okolnostima značajnim za donošenje stava ovog organa o opravdanosti pritužbi. Nakon sprovedenog postupka, a na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja Ministarstva i dostavljene dokumentacije, Zaštitnik građana utvrdio je sledeće činjenično stanje.

Pritužilja P. Ć., zaposlena u navedenoj ustanovi obraćala se od 2015. godine Ministarstvu kulture i informisanja, ukazujući Ministarstvu da joj je od oktobra meseca 2014. godine, od kada su stupile na snagu izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, zarada umanjena za visinu dodatka na platu po osnovu minulog rada koji je ostvarila u Istorijskom arhivu u Užicu i pedagoškom muzeju u Beogradu. Pritužilja je podsetila da je članom 25. Posebnog kolektivnog ugovora čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisano da zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu: vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca – 0,4% od osnovice, te da je  stavom 2. ovog člana propisano da je poslodavac u smislu stava 1. ovog člana je ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom. Pritužilja je iznela stav da smatra da na osnovu napred navedenog ima pravo na dodatak na platu po osnovu minulog rada ostvarenog u Istorijskom arhivu u Užicu, kao i u Pedagoškom muzeju u Beogradu. Predmetne dopise Ministarstvo je dostavilo Komisiji za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba Ugovora. Komisija je na prvoj sednici zaključila da ne može dati traženo mišljenje dok se od Ministra kulture i informisanja ne dobije odgovor na pitanje – šta se smatra planom mreža ustanova u oblasti kulture, odnosno osnovanih od istog nivoa vlasti i koje se mogu smatrati istim poslodavcem, a radi pravilne primene i obračuna minulog rada zaposlenima u ustanovama kulture koji su bili zaposleni u više ustanova kulture. Tek nakon što ministar donese akt kojim se propisuje sistem mreža ustanova Komisija će biti u mogućnosti da da pravno valjano mišljenje u vezi priznavanja minulog rada P. Ć. i ostalim zaposlenim  u Arhivu.

Ministarstvo kulture i informisanja je u svom izjašnjenju od 5. 2. 2019. godine obavestilo Zaštitnika građana da ministar nije doneo Pravilnik o jedinstvenom sistemu mreža ustanova kulture, te da Komisija nije dala mišljenje o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo je Zaštitniku građana ukazalo da će stupanjem na snagu Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji trebao da počne sa primenom 01. 01. 2019. godine, a čija je primena odložena do 1. 1. 2020. godine, biti stvoreni uslovi da Komisija da pozitivno pravno valjano mišljenje u vezi priznavanja minulog rada P. Ć. i ostalih zaposlenih u Arhivu, koji su ranije radili u drugim arhivima i ustanovama zaštite kulturnog nasleđa. Zaštitniku građana je takođe ukazano, kao i u nekoliko prethodnih izjašnjenja, da je u toku izrada zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, koji će dati pravni osnov za ustanovljavanje mreža ustanova kulture po oblastima.

Članom 25. Zakona o kulturi koji je stupio na snagu 27. 02. 2016. godine stvoren je pravni osnov za obrazovanje jedinstvenog sistema mreža ustanova, jer je propisano da se ustanove u oblasti zaštite kulturnog nasleđa osnivaju u skladu sa utvrđenim sistemom mreža ustanova koje propisuje ministar. Takođe, Zakonom propisan rok za donošenje svih podzakonskih akata za sprovođenje Zakona o kulturi, pa i navedenog Pravilnika, je 6 meseci.

Bez odgovarajućeg podzakonskog akta koji treba da uredi jedinstven sistem mreža ustanova kulture, nije moguće dati pravno valjano mišljenje o priznavanju minulog rada, odnosno pravilno primeniti zakonske odredbe koje regulišu obračun minulog rada za zaposlene koji su bili u radnom odnosu u više ustanova kulture.

Zaposleni u Arhivu Srbije ni nakon više od 4 godine od obraćanja Ministarstvu nisu dobili mišljenje koje su to ustanove kulture za koje se može smatrati da su u okviru jedinstvenog sistema i koje su obuhvaćene istim planom mreža ustanova, a radi pravilne primene i obračuna minulog rada za zaposlene na koje se ovi propisi primenjuju, a koji su bili u radnom odnosu u više ustanova  

Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovan stav organa prema obavljanju poslova iz svog delokruga, i zakonito vršenje tih poslova, radi ostvarivanja cilja zbog koga su organu data javna ovlašćenja. Rok za postupanje određen zakonom je krajnji rok, što znači da je organ uprave dužan da postupi i ranije, ako je to objektivno moguće. Organi javne vlasti i javni službenici dužni su da se staraju o tome da se svaka odluka donese, i radnja izvrši bez odlaganja, u razumnom roku koji zavisi od okolnosti slučaja, a u svakom slučaju najkasnije u zakonom propisanom roku. Neblagovremeno postupanje dovodi do povrede načela vladavine prava i gubitka poverenja građana u institucije sistema.

Na osnovu svih utvrđenih činjenica i okolnosti, Zaštitnik građana je, primenom čl. 31. st. 2. Zakona, uputio preporuku Ministarstvu kulture i informisanja u cilju otklanjanja uočenih propusta, unapređenja rada organa uprave i sprečavanja istih ili sličnih propusta u budućnosti.

Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)

Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a