Nezakonitost rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja?

Agencija za borbu protiv podnela je inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje tužbe Upravnom sudu protiv Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti br. 071-01-2548/2018-03 od 03.12.2018. godine.

Navedenim rešenjem Poverenika naloženo je Agenciji da se MŠ, novinarki CINS, omogući uvid u tražene kopije blanko menice, ugovora o jemstvu, zaloge u vidu hipoteke i druge dokumente, koje su politički subjekti koristili kao sredstva obezbeđenja za uzete kredite i zajmove u kampanjama za sve nivoe izbora u 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godini.

Agencija smatra da je s obzirom na to da je prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dovoljno da postoji mogućnost nastupanja teških posledica po interese zaštićene zakonom, očigledno je da je poverenik prilikom donošenja tog rešenja nepravilno primenio navedeni zakon. U čl. 23. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012-OUS i 107/2012) stoji:

“Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako:

1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač. 2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti;

2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju;

3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu s članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešten, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podatka;

4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga;

5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela;

6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države;

7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom;

8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebno život, zdravlje i fizički integritet;

9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje.

Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev.”

Agencija smatra da se pogrešna primena zakona ogleda u zahtevu Poverenika da Agencija dokaže postojanje stvarne, realne štete po interese zaštićene zakonom koja je nastala usled budućeg događaja, uz zanemarivanje zakonske odredbe kojom je regulisana mogućnost nastanka štete, a ne samo nastupanje štete.

Iz okolnosti konkretnog slučaja jasno je da bi usled odavanja podataka koji prema zakonu predstavljaju bankarsku tajnu mogle nastupiti posledice, kako je to opisano u Rešenju Agencije kojim je odbijen zahtev tražioca.

Agencija smatra da je objavljivanjem podataka o sredstvima obezbeđenja po osnovu bankarskih kredita višestruko štetno, naročito sa stanovišta poverenja u bankarski sistem Srbije, ali istovremeno i sa stanovišta povrede prava na neometano uživanje imovine, predviđenog čl. 58. st. 1. Ustava RS i čl. 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ostaje nejasno da li je Poverenik prilikom odlučivanja po žalbi prevideo postojanje drugih ustavnih prava ili smatra da je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja važnije od drugih prava građana.

Iz navedenih razloga Agencija je podnela inicijativu RJT za podnošenje tužbe Upravnom sudu za poništaj navedenog rešenja poverenika, s obzirom na to da takva praksa odlučivanja poverenika ne doprinosi vladavini prava, pravnoj sigurnosti i poverenju u institucije sistema.

Izvor: sajt Agencije za borbu protiv korupcije (www.acas.rs)

Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a