Novi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

U „Sl. glasniku RS“, br. 34/2019 objavljen je Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kojim se utvrđuju način, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje učenika i odraslih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a koji stupa na snagu od 25. maja 2019. god.,a primenjuje se počev od školske 2019/2020. godine.

U skladu sa Pravilnikom ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća učenika, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođenih ciljeva, sadržaja i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana. Ocenjivanje je kontinuirana pedagoška aktivnost koja pozitivno utvrđuje odnos prema učenju i znanju i podstiče motivaciju za učenje.

Ocenjivanjem se učenik osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignuća i postignuća drugih učenika, za postavljanje ličnih ciljeva tokom procesa učenja, razvija se sistem vrednosti i obezbeđuje se poštovanje opštih principa sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđenih zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.

Principi ocenjivanja, u smislu ovog pravilnika, jesu:

1) objektivnost u ocenjivanju prema utvrđenim kriterijumima;

2) relevantnost ocenjivanja;

3) korišćenje raznovrsnih tehnika i metoda ocenjivanja;

4) pravičnost u ocenjivanju;

5) redovnost i blagovremenost u ocenjivanju;

6) ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu;

7) uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija.

Učenik se ocenjuje iz obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) sa i bez modula i vladanja, u skladu sa Zakonom, posebnim zakonom i ovim pravilnikom.

Praćenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignuća učenika u toku školske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Formativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste redovno praćenje i procena napredovanja u ostvarivanju propisanih ishoda, standarda postignuća i angažovanja u okviru obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) sa i bez modula, kao i praćenje vladanja učenika. Formativno ocenjivanje sadrži povratnu informaciju o ostvarenosti propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta, izbornih programa, aktivnosti sa i bez modula, preduzete aktivnosti od strane nastavnika za unapređivanje postignuća učenika, procena njihove delotvornosti i jasne i konkretne preporuke za dalje napredovanje.

Formativne ocene se po pravilu evidentiraju u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika, u skladu sa ovim pravilnikom i najčešće se odnose na redovno praćenje napretka postignuća učenika, način kako uči, stepen samostalnosti u radu, način ostvarivanja saradnje u procesu učenja sa drugim učenicima i drugi podaci o učeniku bitni za praćenje.

Sumativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednovanje postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta iz obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja.

Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u prvom razredu su opisne i na kraju polugodišta, odnosno školske godine iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u ostalim razredima su po pravilu brojčane.

Sumativne ocene se evidentiraju u propisanoj evidenciji o obrazovno-vaspitnom radu, a mogu biti unete i u pedagošku dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom.

Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja učenika, kao i angažovanja učenika i njegove samostalnosti u radu i ona je je opisna i brojčana.

Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, sa obrazloženjem. Obrazloženje ocene sadrži preporuku koje aktivnosti učenik treba da preduzme u daljem radu.

Kada je u pitanju ocenjivanje iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti u prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisnom ocenom iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave).

U okviru predmeta, u prvom razredu, u toku školske godine, opisnom ocenom izražava se napredovanje u ostvarivanju propisanih ishoda.

Od drugog do osmog razreda, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisno i brojčano iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) i vladanja.

Brojčana ocena iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik je: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.

Uspeh učenika iz izbornih programa i to: verska nastava i građansko vaspitanje, maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar, zadovoljava.

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas najmanje dva puta u polugodištu.

Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik u toku polugodišta, odnosno najmanje dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena.

Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.

Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.

Ocenjivanje iz obaveznog predmeta: muzička kultura, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, obavlja se polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti. Ukoliko učenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignuća i mogućnosti, a naročito se uzima u obzir angažovanje učenika u nastavnom procesu.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Učenik se ocenjuje brojčano iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

Brojčana ocena iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u toku školske godine, utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: ostvarenost ishoda, samostalnost i angažovanje učenika.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta, na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine, a u skladu sa zakonom.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.

U prvom razredu zaključne ocene iz obaveznih predmeta i iz izbornih programa i aktivnosti (projektna nastava) unose se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika od drugog do osmog razreda je brojčana.

Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti i projektna nastava) je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika, osim iz izbornog programa drugi strani jezik koji se ocenjuje brojčano i zaključna ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Učenika od prvog do četvrtog razreda u toku obrazovno-vaspitnog rada, ocenjuje nastavnik koji izvodi nastavu, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog nastavnika.

Učenika od petog do osmog razreda ocenjuje predmetni nastavnik u toku obrazovno-vaspitnog rada, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika.

Kada predmet sadrži module, zaključna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, ne može da bude manja od:

1) odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;

2) vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;

3) dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;

4) dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

Zaključna ocena na polugodištu ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja aritmetičke sredine, na kraju drugog polugodišta.

Ako odeljenjsko veće ne prihvati obrazloženi predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika, novu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće glasanjem. Tako utvrđena ocena evidentira se u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog veća šire se obrazlaže.

Zaključna ocena utvrđena na odeljenjskom veću upisuje se u dnevnik u predviđenu rubriku.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Novim Pravilnikom propisan je i raspored pismenih zadataka i pismenih vežbi.

Naime, raspored pismenih zadataka i pismenih provera dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole i na zvaničnoj internet strani škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.

Rasporedom može da se planira najviše jedna provera u danu, a dve u nastavnoj nedelji.

Raspored utvrđuje direktor na predlog odeljenjskog veća.

Raspored može da se menja na predlog nastavnika, uz saglasnost odeljenjskog veća. Promenu rasporeda utvrđuje direktor. Izmenjeni raspored objavljuje se na isti način kao i raspored.

Odeljenjski starešina dužan je da prati da se pismeni zadaci i pismene provere, duže od 15 minuta, ostvaruju u skladu sa rasporedom i da blagovremeno ukazuje direktoru i nastavnicima na obavezu poštovanja rasporeda i propisani broj provera.

Nastavnik je dužan da obavesti učenike o sadržajima programa nastave i učenja koji će se pismeno proveravati prema rasporedu najkasnije pet dana pre provere.

Kada je u pitanju ocenjivanje vladanja učenika ono se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodišta.

Vladanje učenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodišta. Zaključna ocena iz vladanja ovih učenika jeste: primerno, vrlo dobro, dobro, zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće, i ne utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje učenika od šestog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju polugodišta. Zaključna ocena iz vladanja ovih učenika na kraju prvog i drugog polugodišta jeste: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i svaka od navedenih ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje odraslih se ne ocenjuje.

Na ocenu iz vladanja ne utiču ocene iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti i projektna nastava).

Ocena iz vladanja smanjuje se zbog izrečene vaspitno-disciplinske mere, a može da se smanji zbog ponašanja za koje je izrečena vaspitna mera.

Ocena iz vladanja popravlja se na predlog odeljenjskog starešine najkasnije na kraju polugodišta kada se utvrdi da učenik pokazuje pozitivne promene u svom ponašanju i prihvata odgovornost za svoje postupke nakon pojačanog vaspitnog rada, ostvarenog društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada, nakon izrečene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Kada je u pitanju ocena na ispitu, ona se u skladu sa Pravilnikom utvrđuje većinom glasova ukupnog broja članova komisije, u skladu sa zakonom. Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor na ocenu na ispitu, u skladu sa Zakonom.

Obaveštavanje roditelja o ocenjivanju učenika Pravilnik reguliše tako što propisuje da na početku školske godine učenici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici obaveštavaju se o kriterijumima, načinu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinačnih ocena zaključnoj oceni iz svih obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti.

Odeljenjski starešina je obavezan da blagovremeno, a najmanje četiri puta u toku školske godine, na primeren način obaveštava roditelje o postignućima učenika, napredovanju, motivaciji za učenje i napredovanje, vladanju i drugim pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, odeljenjski starešina je dužan da ga blagovremeno, zvanično, u pismenoj formi obavesti o uspehu i ocenama, eventualnim teškoćama i izostancima učenika i posledicama izostajanja učenika.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, broj 67/13), osim za učenike koji su školske 2019/2020. godine treći, četvrti, sedmi i osmi razred. za te učenike primenjuje se Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, broj 67/13) do završetka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.

Celokupan tekst Pravilnika možete pogledati u našoj pravnoj bazi „Propis Soft“.

Izvor: Izvod iz pravilnika preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a