EPS snabdevanje nas je konačno „obradovalo“ novim računima za utrošenu električnu energiju, koji se zvanično zovu „Račun za električnu energiju i RTV pretplatu“, a koji će po navodima nadležnih rešiti sve nejasnoće. Novi računi imaju čak i nekakve grafičke prikaze, ali sporne stavke u njima su, bojimo se, ostale iste. Iako je već bilo mnogo medijske buke oko „neispravnih“ decembarskih računa za utrošenu električnu energiju, te zahteva za utvrđivanje odgovornosti, ostavke, smene, ništa se nije promenilo jer su to sve bila dnevno-politička prepucavanja i sakupljanje političkih poena. Problem sa računima za utrošenju električnu energiju je sistemski.
Ovde se nećemo baviti time da li naplata pretplate za Javni servis RTS sme i može da ide preko računa za električnu energiju, iako je Zakonom o radiodifuziji („Sl. glasnik RS, br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 62/2006, 85/2006 i 41/2009), predviđeno da vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, a ne kupci električne energije. Jedino je propisano da se naplata mesečne pretplate vrši preko javnog preduzeća koje obavlja delatnost proizvodnje i distribucije električne energije na način utvrđen ugovorom koji republička ustanova javnog radiodifuznog servisa zaključuje sa tim javnim preduzećem. I ništa drugo. Kako je došlo do toga da kupci električne energije plaćaju RTV pretplatu po brojilu, nikome nije jasno.
Nije od velikog značaja za ovu temu ni da li je stanje utrošene električne energije tačno očitano, niti da li su brojila ispravna, to su sve pojedinačni slučajevi (ma koliko ih bilo), koji se isto tako rešavaju. Nije bitno ni što je promenjen softver za obračun, jer svaki softver radi samo ono što mu se zada. Čak ni period očitavanja ako se malo produži (preko mesec dana), nije sporan, postoji metodologija koja bi trebala da spreči da krajnji kupac bude oštećen.
Nećemo komentarisati čak ni stavku u računu „troškovi javnog snabdevača“, pretpostavićemo da ih ima. Tu je jedino sporna činjenica, da niko nije pedvideo, da posle predviđene nabavke novih uređaja koji treba da smanje trošak štampanja računa (tako je objavljeno), stavka „troškovi javnog snabdevača“, koja podrazumeva troškove očitavanja stanja, štampe i slanja računa, trebala biti umanjena zbog toga (koliko god). Takođe ni stavka „obračunska snaga“ (šta god to bilo) nije sporna, postoji i mora se plaćati. Jedino, što nikome, nikada, neće biti potpuno jasno zbog čega. Ograničeni smo u jednovremenom uključenju uređaja (opterećenju mreže) automatskim osiguračima, znači nije to neka kazna ili naknada za prekomerno opterećenje mreže. Plaćamo zato što imamo potencijal iako, realno, jer je tehnički nemoguće, mrežu nikada nećemo opteretiti maksimalno? Čak se nećemo baviti ni „naknadom za OIE – obnovljive izvore energije, koja se plaća po osnovu Uredbe o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2013). Podsećanja radi, navedena uredba je doneta na osnovu člana 59. Zakona o energetici („Sl. glasnik RS“, br. 57/2011, 80/2011-ispravka, 93/2012 i 124/2012), kojim su predviđene podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije, koje obuhvataju obavezu otkupa električne energije od povlašćenog proizvođača po određenim cenama u periodu važenja obaveze otkupa električne energije kao i preuzimanje balansne odgovornosti. Tu je jedino sporno što sredstva za podsticaj (kao i uvek) obezbeđuju krajnji kupci plaćanjem posebne naknade za podsticaj koja se plaća uz račun za pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu i posebno se iskazuje. Tako, mesečni račun za “utrošenu” električnu energiju čak i kada se ne potroši nijedan kW, iznosi par stotina dinara. U redu, neka vrsta fiksnih troškova i pretplate za pristup sistemu mora da postoji, ali ovoliko?
Nećemo se čak obazirati ni na komičnu situaciju, kod uspostavljanja sistema EPS snabdevanja, kada su dugovi potrošača preneti u novi sistem a pretplate nisu, jer se to navodno nije moglo bez posebnog zahteva i saglasnosti potrošača. Da li se ovde možda svesno računalo na odustanak većine potrošača u odnosu na manje (u zbiru velike) iznose zbog gužvi na šalterima EPS? Ali ni to nije tema.
Međutim, ovde se ne bavimo ničim od navedenog. Kod računa za utrošenu električnu energiju već dugo postoji nezakonitost na koju niko ne obraća pažnju. Govorimo o načinu na koji se iskazuje dug u ovim računima i tome šta on prouzrokuje.
I. Zastarelost potraživanja
Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 -OUSJ, 57/1989 i “Sl. list SRJ”, br. 31/1993) – u daljem tekstu: ZOO, poznaje jedan institut koji se naziva „zastarelost“.
Šta je zastarelost? Zastarelost je stari pravni istitut, poznat u svim granama prava. Zastarelost proizlazi iz proteka vremena, kao značajne činjenice, koja, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim činjenicama, proizvodi vrlo značajna pravna dejstva, koja se ogledaju u nastanku ili prestanaku određenih pravnih odnosa, odnosno prava.
U pravnoj nauci se govori o zastarelosti u širem smislu (praescriptio), i pod ovim pojmom se podrazumeva kako gubitna zastarelost, odnosnog zastarelost u užem smislu, ili zastarelost potraživanja (o kojoj će ovde biti reči), tako i dobitna zastarelost, koja se odnosi na održaj, kada se određena prava mogu steći na osnovu proteka vremena, s tim što je u tom slučaju potrebna i savesnost sticaoca. Od zastarelosti potraživanja treba razlikovati prekluziju (prekluzivni rokovi), koja se ogleda u gubitku, odnosno gašenju nekog prava usled proteka vremena. Sama zastarelost izvodi se iz logičke premise, da ako neko lice u dužem vremenskom periodu ne koristi neko svoje pravo, to znači da mu ono nije ni potrebno, a da bi reaktiviranje tog prava moglo izazvati više štete nego koristi, sa stanovišta trećih lica i šire društvene zajednice. Pomenućemo da zastrelost postoji i u materiji krivičnog prava, i to zastarelost krivičnog gonjenja (kada se učinioci dela ne mogu goniti za učinjeno delo posle proteka određenih rokova), zatim zastarelost izvršenja izrečene kazne (kada se izrečena kazna ne može sprovesti nakon proteka određenog vremena), itd.
Materija zastarelosti potraživanja detaljno je uređena ZOO, a neki posebni rokovi zastarelosti potraživanja, osim ovim zakonom, utvrđeni su i u drugim zakonima. U ZOO nije izričito data definicija pojma zastarelosti potraživanja. U pravnoj teoriji postoje različite, više ili manje obuhvatne definicije ovog pojma.
Prema članu 360. stav 1. ZOO, zastarelošću prestaje pravo (misli se na poverioca) zahtevati ispunjenje obaveze od dužnika. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, a sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao (član 360. st. 2. i 3. ZOO). Polazeći od navedenog, zastarelost potraživanja bi se negde mogla definisati kao uslovni način gašenja obligacije (ako se ispune zakonski uslovi: neaktivnost poverioca, protek vremena i prigovor dužnika).
Treba posebno istaći da kod primene ovog instituta ne prestaje samo pravo iz određenog obligacionog odnosa, već samo pravo da se zahteva ispunjenje obaveze, odnosno ostvarenje tog prava, što dovodi do toga da se obaveza ne može izvršiti (naplatiti) prinudnim putem. Nastupanjem zastarelosti, to pravo u stvari, prelazi u domen prirodne (naturalne) obligacije. Član 369. ZOO kaže da kad zastari glavno potraživanje zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, troškova, ugovorne kazne (pravilo da sporedna potraživanja dele sudbinu glavnog potraživanja – accessiorium sequitur principale). Napominjemo, sporedna potraživanja su ovde nabrojana primera radi, a ne taksativno.
U članu 370. ZOO izričito se propisuje da se pravila (odredbe) o zastarelosti ne primenjuju u slučajevima kad su u zakonu određeni rokovi (prekluzivni rokovi) u kojima treba da se podigne tužba ili da se izvrši određena radnja pod pretnjom gubitka prava (gore pomenuta prekluzija).
I.1. Činjenice od značaja za zastarelost potraživanja
Kako se zastarelost vezuje za protek vremena, od presudnog značaja za tok i nastupanje zastarelosti su:
– Početak toka zastareolsti – trenutak u vremenu od koga rokovi potrebni za zastarelost počinju teći. Obično se vezuju za neki događaj (dan dospelosti obaveze, dan nastanka štete, itd) ili za određeni datum ukoliko su određeni propisom;
– Zastoj zastarelosti – vreme kada zastarelost ne teče iz određenih razloga predviđenih propisima (potraživanja prema i između određenih lica, postojanje nesavladivih prepreka itd). Nakon otklanjanja uzroka zastoja vreme počinje teći ponovo, s tim što se do tada proteklo vreme računa. Pravnim poslom se ne može odrediti da zastarelost neće teći neko vreme;
– Prekid zastarelosti – situacija kada se tok zastarelosti prekida iz određenih razloga (recimo u slučaju priznanja duga, podizanja tužbe, prenova i sl.). Nakon prekida rok zastarelosti počinje teći iznova a vreme do tada proteklo se ne računa u zakonom određeni rok za zastarelost. Samo pozivanje dužnika, pismeno ili usmeno, da obavezu ispuni, nije dovoljno za prekid zastarevanja (član 391. ZOO);
– Rok zastarelosti – vremenski period potreban za nastupanje zastarelosti, koji je određen zakonom. Pravnim poslom ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od vremena određenog zakonom;
– Nastupanje zastarelosti – zastarelost nastupa kad protekne poslednji dan zakonom određenog vremena;
– Prigovor zastarelosti – kod zatarelosti potraživanja nije dovoljno da je protekao rok za zatarelost već i da se dužnik na nju pozove. Državni organi ne paze po službenoj dužnosti na zastarelost potraživanja;
– Uračunavanje vremena prethodnika – kod zatarelosti potraživanja u vreme koje je zakonom određeno za zastarelost računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika. U slučaju promene dužnika, koja može nastati kako usled univerzalne (npr. nasleđivanje), tako i singularne sukcesije (npr. preuzimanje duga), obaveza ostaje identična, pa pravni sledbenik ranijeg dužnika može istaći poveriocu sve prigovore koje je mogao istaći i njegov prethodnik, uključujući i prigovor zastarelosti.
Vidimo da je kod glavnih elemenata zastarelosti isključena autonomija volje, i da su oni su strogo određeni zakonom. Dakle, zastarelošću prestaje pravo zahtevanja ispunjenja obaveze a ona nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, i to je mogućnost koju dužnik može iskoristiti, a na koju sud ne pazi po službenoj dužnosti.
I.2. Rokovi i tok zastarelosti
Ovde se nećemo baviti opštim (10 godina) ni drugim posebnim rokovima zastarelosti. Fokusiraćemo se na dva slučaja koja imaju veze sa temom.
Član 374. ZOO kaže da međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora u prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine, te da zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.
ZOO u članu 378. st. 1. tač. 1 predviđa i poseban jednogodišnji rok zastarelosti za potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva. U stavu 2. navedenog člana decidno je navedeno da zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Zakon o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012 i 108/2013) kaže da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti. Promet dobara, u smislu člana 4. ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i toplotna energija. Dalje, prema članu 14. ovog zakona koji definiše vreme prometa dobara, a u slučaju koji nas interesuje, promet dobara nastaje danom očitavanja stanja primljene vode, električne energije, gasa i toplotne energije koje vrši isporučilac, u cilju obračuna potrošnje.
I.3. Dospelost obaveze
Zastarelost za novčane obaveze (koje nas ovde interesuju) prema članu 361. ZOO počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano. Znači, zastarelost počinje teći onda kada obaveza dospe za plaćanje, odnosno narednog dana od dana u kome je potraživanje dospelo. Dospelost potraživanja određuje se na različite načine, pri čemu ne postoji neko opšte pravilo. U našem pozitivnom zakonodavstvu (poreski i drugi fiskalni propisi, obligacije itd.), nije jasno definisan ovaj pojam, čak možemo reći da je to urađeno na prilično konfuzan način i da se vrši poistovećenje pojma “dospeća” i “roka za plaćanje. Recimo, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (”Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007, 20/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012-ispr., 93/2012, 47/2013 i 108/2013), u članu 65. stav 1., definiše dospelost, pa kaže da utvrđeni porez dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom. Prema izloženom, kako je to malo nespretno formulisno, dospevanje obaveze je “proces” koji traje do isteka roka za plaćanje. Nesporno je jedino da dospelost neke obaveze podrazumeva da se može zahtevati njeno plaćanje, i preduzeti prinudna naplata po proteku roka za izmirenje iste.
U starim računima EPS snabdevanja nekada je stajala rečenica, citiramo: “Iznos računa dospeva za plaćanje do datuma navedenog na računu”. U novim računima ne piše tako, već je naveden rok za plaćanje (određeni datum) i dole pojašnjenje: “Ukoliko dug ne izmirite do …, do dana uplate biće obračunata kamata u skladu sa zakonom. Trenutna kamatna stopa je… godišnje”. Malo drugačije rečeno, sa upozorenjem na nalatu zakonske zatezne kamate na dospele a u roku neizmirene obaveze, ali suština je ista. Dakle, da zaključimo, kako je u računima EPS ostavljen rok za plaćanje do određenog datuma, zastarelost kod računa za utrošenu električnu energiju počinje teći prvog sledećeg dana posle roka naznačenog za plaćanje obaveze.
Šta sve gore navedeno ustvari znači? Znači to, da za kategoriju domaćinstava, potraživanje za utrošenu električnu energiju zastareva za godinu dana, a za privredu za tri godine, počev od isteka označenog roka za plaćanje, i da posle tog perioda ne bi moglo biti naplaćeno ako se dužnik pozove na zastarelost.
II. Računi EPS snabdevanja
Kakvi su novi i stari računi EPS snabdevanja i prethodnih firmi isporučilaca električne energije (EDB i ostale u sistemu EPS)? Po ovim računima zastarelost nikada ne može nastupiti, jer isporučilac stalno u dug po računu za prethodni mesec sabira i ukupan prethodni dug (sa kamatama), i izdaje račun na objedinjeni iznos. I tako, nikada nemamo obavezu stariju od mesec dana. To jednostavno nije zakonito. Kod kontinuiranih isporuka dobara, račun se izdaje za određeni period, i svaka obaveza po svakom izdatom računu je samostalna. Računi za utrošenu električnu energiju moraju se izdavati za protekli obračunski period (mesečno a najviše za 3 meseca), pa bi tako trebalo računati i rokove zastarelosti, te primenjivati rok od godinu dana ili tri godine, u zavisnosti od kategorije potrošača. Ali, kako se dugovanja u njhovom sistemu računa prenose u naredni period, do otpočinjanja roka zastarelosti nikad i ne dolazi, jer se stalno ispostavlja uvećani račun i rok obnavlja. Jedino u slučaju trajnog isključenja sa elektromreže, konačnog obračuna i tužbe sudu, može eventualno doći do zastarelosti, ukoliko se utuži celokupan iznos. Tu bi onda teklo zastarevanje za potraživanja utvrđena sudskom odlukom.
Kako izgledaju novi računi EPS snabdevanja za kategoriju domaćinstva? Daćemo prikaz po stvakama.
Na prvoj strani posle generalija isporučioca imamo navedene podatke o kupcu, ED broj, broj računa, obračunski period za koji je račun, datum i mesto izdavanja računa, datum prometa, adresu mernog mesta. Potom sledi obračun potrošnje.
Prvo je navedeno kolika je potrošnja u kWh u obračunskom periodu. Zatim po stavkama imamo (u dinarima):
A – Zaduženje za obračunski period, B – Dug iz prethodnog perioda, V – Za uplatu za električnu energiju (A+B), G – Za uplatu za RTV pretplatu, D – Ukupno za uplatu (V+G). Dalje sledi datum koji označava rok za plaćanje.
Ispod je dato uputstvo sa objašnjenjima u nekoliko stavki koje kaže, da
- Uplatom od …. din do. …. god. ostvarujete popust od 5% za utrošenu električnu energiju u iznosu od … din;
- Uplatom od …. din do. …. god. ostvarujete popust od 5% za utrošenu električnu energiju i RTV pretplatu u iznosu od … din;
- Ukoliko dug ne izmirite do …., do dana uplate biće obračunata kamata u skladu sa zakonom. Trenutna kamatna stopa je … godišnje;
- Račun je punovažan bez potpisa i pečata. Rok za prigovor je 8 dana od prijema računa;
- Prigovor možete podneti na adresi…. Informacije možete dobiri na tel…;
- U obračunu zaduženja za obračunski period (A) sadržani su troškovi prenosa i distribucije energije do kupca koji u ovom mesecu iznose … din;
- Detalji obračuna za električnu energiju i RTV pretplatu su prikazani na sledećoj strain.
Na prvoj strani je i grafički prikaz potrošnje kupca u proteklih godinu dana, sa podatkom o potrošnji u odnosu na isti mesec prošle godine, i podatkom o potrošnji u odnosu na prosečnu potrošnju u domaćinstvima u Srbiji u istom mesecu prošle godine, koji uz svu dobru volju, ipak ne shvatamo čemu služe.
Na drugoj strani računa su dati detalji obračuna iskazanog na prvoj strani.
Prvo je iskazan utrošak u kWh (ukupan i po tarifama), stanje brojila i datum očitavanja. Sa strane, uz navođenje nekih tehničkih objašnjenja (kada se kupcu kome obustavljena isporuka obračun vrši prema tarifama “obračunska snaga” i “trošak javnog snabdevača”, kao i granicama zona potrošnje), dat je pregled uplata i finansijskih promena po obračunu u odnosu ne prethodni račun.
Ono što nas zanima sledi, a to su detalji obračuna za električnu energiju.
Prvo su navedeni troškovi koji ne zavise od potrošnje električne energije (ono što se plaća i kad nema potrošnje), i to: 1. Obračunska snaga i 2. Trošak javnog snabdevača (iskazani su utrošak, cena po jedinici i iznos u dinarima).
Dalje, u stavki 3. Energija, dat je utrošak energije u kWh i dinarima, ukupno i po zonama (zelena, plava, crvena). Na kraju tog dela naveden je potpuno nevažan i neupotrebljiv podatak jer se po njemu ništa ne obračunava -“Ostvarenena prosečna cena električne energije din/kWh”.
U delu 4. dato je Zaduženje za električnu energiju u obračunskom period (1+2+3).
Dalje imamo stavke: 5. Popust 5% za plaćanje prethodnog računa u roku dospeća, 6. Naknada za povlašćene proizvođače iz OIE, 7. Umanjenje za energetski zaštićene kupce, 8. Osnovica za PDV (4+5+6+7), 9. Iznos PDV od 20%.
Onda sledi (u dinarima), A – ZADUŽENJE ZA OBRAČUNSKI PERIOD (8+9), pa stavke: 10. Za uplatu iz prethodnog obračunskog perioda, 11. Uplate i finansijske promene u roku obračunskog perioda (zbirni iznos), i 12. Kamata.
Zatim (u dinarima), B – DUG IZ PRETHODNOG OBRAČUNSKOG PERIODA (10+11+12), V – ZA UPLATU ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU, NAKNADE I POREZE (A+B).
Potom ide (u dinarima) OBRAČUN ZA RTV PRETPLATU, inače nebitan za naše razmatranje, gde je poverlac Javni servis, sa stavkama 13. RTV pretplata za obračunski period, 14. Popust 5% za plaćanje u roku dospeća računa, 15. Uplate i finansijske promene u roku obračunskog perioda (zbirni iznos) i 16. Za uplatu iz prethodnog obračunskog perioda za RTV pretplatu. Zaključeno je sa G – ZA UPLATU ZA RTV PRETPLATU (13+14+15+16).
Na kraju je dato D – UKUPNO ZA UPLATU ZA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU I RTV PRETPLATU (V+G).
Ono što autoru ovog teksta uopšte nije jasno, je, šta znači rečenica: “U obračunu zaduženja za obračunski period (A) sadržani su troškovi prenosa i distribucije energije do kupca koji u ovom mesecu iznose … din.”, odnosno gde je i kako taj iznos obračunat, sabran, uopšte kako je dobijen, čemu služi?
Bez obzira na grafike, irelevantne podatke, iznose za koje niko ne zna šta su i gde ulaze, i, iako se sada stavke malo drugačije zovu i iskazuju, suština je ista. Sporan je i dalje, deo, koji predstavlja dug, odnosno iznos za uplatu, koji sabira novi dug, stari dug, kamatu i oduzima evidentirane uplate. A iznos u uplatici je i dalje ostavljen prazan, odnosno ostavljeno je kupcu da odluči da li će, i koliko da plati. A ako ne plati, svi dugovi do tada će se ponovo sabrati i ispostaviće se novi uvećan račun.
I dalje stoji da treba platiti iznos naveden u D – UKUPNO ZA UPLATU (V+G), a ne kako bi trebalo iznos naveden u A – ZADUŽENJE ZA OBRAČUNSKI PERIOD, jer je to račun za konkretan mesec. Na taj način se potpuno nezanonito vrši neka vrsta kvazi prenova (novacije). Prenov je institut previđen članom 348. ZOO, koji kaže da obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov. Potrošač, ukoliko ne podnese reklamaciju u roku od 8 dana od dana prijema, pristaje na takav obračun, odnosno nečinjenjem faktički priznaje dug onako kako je iskazan a stari dug prestaje da postoji. Automatski to povlači druge posledice, jer kako član 387. ZOO predviđa, zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, a priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način (davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja…). Dalje, član 393. ZOO, kaže kada je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.
Kamata inače može ići samo na obaveze koje nisu plaćene u roku, znači stari dug, za prethodne obračunske periode, ali za svaki račun posebno. A, kao što smo već rekli kad zastari glavni dug za obračunski period automatski zastareva i kamata na njega, jer sporedna potraživanja dele sudbinu glavnog potraživanja.
Ovde, kod kamate, postoji još jedna ozbiljna nezakonitost. ZOO u članu 277. predviđa da se zatezna kamata duguje kada dužnik zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze. Ta kamata se plaća po stopi utvrđenoj zakonom, što je trenutno Zakon o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012). Upravo ova kamata je iskazana u računima za električnu energiju. Mađutim, član 279. ZOO izričito zabranjuje anatocizam, tj. kamatu na kamatu (podsetimo da je to bio jedan od uzroka donošenja novog zakona o zateznoj kamati), jer predviđa da na dospelu, a neisplaćenu zateznu kamatu ne teče zatezna kamata, izuzev u posebnim slučajevima kada je to zakonom određeno. Na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu (znači kada se utuži ceo iznos duga zajedno sa kamatom). I ako logički posmatrate, šta je drugo ako ne kamata na kamatu, slučaj kada se na stari dug obračuna kamata, pa iskaže novi kumulativni iznos, pa na to sve ponovo obračuna kamata i tako u nedogled. Nebitno je čak, ni to što se kamata računa samo na dug (u korist EPS), a ne i na iznos eventulane pretplate (u korist potrošača). Takvo što nije ni predviđeno u računu.
Računi za poslovne korisnike su u biti isti, samo im nedostaje stavka za RTV pretplatu, koja se plaća po posebnom računu koji se posebno i dostavlja. Znači da se poseban račun za to može ispostaviti i da to nije tehnički neizvodljivo.
III. Da li je moguće drugačije?
Opravdanje za ovakvo ponašanje EPS svakako ne može biti, praksa koja se sprovodi decenijama, a koja je bila uslovljena fizičkim očitavanjem koje je vršeno jednom ili dva puta godišnje. Potrošači su tada plaćali pretplatu, pa po izvršenom očitavanju dobijali konačan obračun za određeni period. Sada se očitavanja vrše mesečno. Znači i račun mora biti mesečni. U njemu pored objašnjenja stavki, mora jasno da bude iskazan tačan iznos za obračunski period koji treba da bude plaćen, bez mogućnosti izbora iznosa koji će biti uplaćen od strane potrošača. Šta znači ostavljenje mogućnosti da korisnik izabere iznos koji će da plati? Da li u bilo kojoj prodavnici možete da platite koliko hoćete ili tačno onoliko koliko piše na računu? Opravdanje nije ni pretplata za Javni servis RTS (koja takođe potpada pod jednogodišnji rok zastarelosti) jer se ona, recimo, može ispostaviti na posebnom računu (kao za poslovne korisnike) koji bi bio dostavljan uz račun za električnu energiju. Takođe, ni predviđeni popusti za uplatu u roku nisu problem. Problem ne predstavlja ni slučaj kada EPS sa dužnikom sklopi ugovor o otplati duga na rate, reprogramu duga i sl. Taj dug sa kamatom mora biti jasno iskazan i odvojen od novih mesečnih računa. Nebitno je čak, da li po takvim ugovorima, deo tog duga ulazi u mesečnu obavezu ili je to posebna obaveza, to je stvar metodologije. Inače, ta varijanta je predviđena članom 393. ZOO, pa kada je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost. Problem je što se i takav ukupan dug do tog trenutka obračunava na navedeni sporan način. Naravno, niko ne tvrdi da je ovo rezultat smišljne akcije, već naprosto, dugogodišnjeg nemara i intertnosti, kao i nespremnosti i nedostatka znanja da se problem sagleda sa svoh aspekata i uvede ispravan sistem.
JKP “INFOSTAN” iz Beograda, npr., iako objedinjuje naplatu po više osnova, ima i obračun popusta i iskazivanje duga po prethodnim računima, pa je opet račun potpuno ispravan. U tim računima je jasno označeno za koji mesec je račun, i jasno su iskazane stavke. Postoji stavka T1 – Dug po rešenjima o izvršenju za obaveze (neplaćene) sa kamatom (iznosi koji su u postupku prinudne naplate, a nisu pokrenute parnice ili uloženi prigovori), dalje stavka T2 – Obaveze (neplaćene) za koje nije pokrenut postupak prinudne naplate, stavka T3 – Stanje tekućih obaveza sa uplatama evidentiranim do označenog datuma. Dalje je stavka T4 – Za uplatu, u okviru koje je naveden broj računa, sa mestom i datumom izdavanja i tačno navedenim datumom dospeća, sa jasno iskazanim obračunom po stavkama (neto zaduženje plus PDV sa ostvarenim popustima). Postoje i stavke koje pokazuju zbir obaveza, T5, T6, ali su nebitne, jer su samo kumulativni prikazi a ne obaveza. Račun se plaća priloženom uplatnicom koja glasi na tačan iznos za određeni mesec. Praksa ovog preduzeća je (upravo zbog roka zastarevanja) da utužuju (ustvari sprovode prinudnu naplatu) korisnike kada se ne plati 6 i više računa. Kamata kao i rok zastarelosti potraživanja teče za svaki račun pojedinačno, od dana dospeća.
Takođe, kompanije koje vrše usluge telefonije (Telekom Srbija, Telenor, VIP), takođe izdaju ispravne i jasne mesečne račune, koji su još jednostavniji. Stavke su (sa varijacijama naziva) naknada, saobraćaj, ostale usluge i sl. sa jasno iskazanom osnovicom, PDV kao i ostvarenim popustima. Tu takođe postoji odštampana uplatnica sa tačnim iznosom za određeni mesec.
Račun za utrošenu električnu energiju mora biti isti takav. Zbog čega bi EPS bio izuzetak? Ovakvom praksom se osim nezakonite zamena stare obaveze (duga) novom, te dalje nezakonitog obračuna i naplate iznosa kamate koji iako nominalno mali, u zbiru (u odnosu na svakog potrošača i na ceo sistem) prave enormne cifre, podstiče i neažurnost službi koje vrše naplatu. Kada bi imali rok, više bi se trudli da naplate potraživanje. S druge strane, uredne platiše su uvek u nepovoljnijem položaju i nisu motivisani da plaćaju u roku, jer one koji ne plaćaju niko ne goni, a benefiti za uredno plaćanje su mali. A upravo od tih urednih platiša zavisi opstanak sistema.
Na kraju, reći ćemo i ovo. U praksi se pre nekoliko godina, desio slučaj da je Opštinski sud u unutrašnjosti u velikom broju okončanih sudskih postupaka po tužbama EPS-a protiv građana zbog neplaćenih računa za struju, uvažio prigovor o zastarelosti dugovanja starijih od godinu dana i priznao samo ona za poslednju godinu. Nažalost, to nikoga nije podstaklo da preispita sistem, već je nastavljeno po starom.