Važeći zakon širom otvara vrata za pravnu nesigurnost. – Kompromis između brzine postupka i zaštite prava dužnika i poverilaca.
Danas će u zgradi Apelacionog suda u Novom Sadu biti održana javna rasprava o nacrtu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Reč je o potpuno novom zakonu, koji će znatno izmeniti postupak izvršenja i preciznije urediti prava dužnika i poverilaca i rad izvršitelja (važeći zakon).
Osim izvršitelja i sudija, o izmenama će govoriti savetnik ministra pravde Zoran Balinovac, koji je predsednik radne grupe za izradu novog zakona, kao i pomoćnica ministra pravde Nela Kuburović.
Važeći zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen je 2011. godine i menjan dva puta. Uveo je bitnu novinu – javne izvršitelje, koji su najpre nazivani privatnim izvršiteljima. Oni su, uz sudske, nadležni za sprovođenje izvršenja sudskih presuda, imaju javna ovlašćenja, a imenuje ih i razrešava ministar pravde.
U obrazloženju nacrta novog zakona navodi se da je ostalo nejasno šta su zapravo izvršitelji i koja su njihova ovlašćenja u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja. Nejasan je i njihov odnos prema sudu, kao i prema poveriocima i dužnicima, a nije dovoljno jasno ni koja pravna sredstva dužnici i poverioci mogu podneti protiv akata koje donose izvršitelji.
Pun praznina u procesnom delu, zakon je omogućio „trku” za nadležnošću u kojoj su se sudovi uglavnom povlačili pred izvršiteljima, a oni zauzimali i one sfere postupka u kome zakonske odredbe nisu davale dovoljno pokrića za to. Protiv rešenja koje donese sud može da se izjavi jedino prigovor, o kome rešava sud koji je doneo rešenje. Pri tome i prigovor može da se izjavi samo kada je to zakonom izričito dozvoljeno. Tako se kontrola sudskih akata donetih u izvršnom postupku okončavala na nivou opštinskih i privrednih sudova, zbog čega nije bilo moguće da se ni na nivou viših sudova –Privrednog apelacionog suda – ujednači praksa sudova i javnih izvršitelja. Širom su otvorena vrata za pravnu nesigurnost, navodi se u obrazloženju razloga za donošenje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Osim toga, važeći zakon je pokušao da znatno ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja, ali su zbog toga uklonjena mnoga pravna sredstva, kao što su žalba, odlaganje izvršnog postupka, vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje… Izostavljeno je sve što bi moglo da uspori postupak, pa sada imamo izvršenja, iseljenja i zaplenu imovine –„po kratkom postupku”.
Takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je jednostavan, ali je više nego problematičan. Njime se, zarad brzine, žrtvuju jasan tok postupka, izaziva opšta nesigurnost, krše prava stranaka i gotovo uvodi zakon prava jačega i beskrupuloznijeg. Važeći zakon o izvršenju i obezbeđenju predstavlja civilizacijsko nazadovanje vladavine prava u Srbiji, navodi se u obrazloženju, koje je objavljeno na sajtu Ministarstva pravde.
Osnovni problem je što građanin nema pravo na žalbu, već je dozvoljen samo prigovor protiv prvostepenog sudskog rešenja. Međutim, o tom prigovoru odlučuje isti sud koji je doneo rešenje, a to su osnovni i privredni sudovi. Protiv zaključka javnog izvršitelja nije moguć ni prigovor, već samo zahtev za uklanjanje nepravilnosti u postupku.
Izvesno je da će rešenja koja nudi nacrt novog zakona znatno usporiti izvršni postupak, jer pravo žalbe podrazumeva odlučivanje više sudske instance, ali će doneti veću sigurnost, kako izvršnim poveriocima, tako i izvršnim dužnicima. Cilj novog zakona je da pronađe kompromis između brzine postupka i zaštite prava stranaka.
Zakon će preciznije urediti položaj izvršitelja i njihov odnos sa sudom i strankama, a zatim i pravila o odgovornosti izvršitelja.
Izvor: Politika.