Ministarka pravde izjavila je da se sistem vanzavodskih sankcija godinama unazad unapređuje i da one u ovom trenutku čine 20 posto od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija koje sprovodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema njenim navodima, u proteklih nekoliko godina, postignut je ogroman napredak u tehničkom segmentu, organizacionoj strukturi i administrativnim kapacitetima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koja je nadležna za sprovođenje ove vrste sankcija i da se u kontinuitetu ojačavaju kadrovski kapaciteti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Ministarka je, na završnoj konferenciji projekta „Alternativne krivične sankcije u sudskoj praksi“, navela da je tokom ovog projekta izrađen Priručnik za primenu alternativnih sankcija za nosioce pravosudnih funkcija. Ona je podsetila da su tokom projekta organizovane obuke za sudije osnovnih sudova i tužioce i njihove zamenike sa teritorije sva četiri apelaciona suda (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac), kao i za predstavnike ukupno 24 povereničke kancelarije u ovim gradovima.
Zahvaljujući angažovanom učešću svih aktera koji su od samog početka prepoznali značaj alternativnih sankcija, postigli smo veliki napredak u ovoj oblasti, a projekti ove vrste su nam u tome najviše pomogli, naglasila je ministarka pravde.
U tom smislu, naznačila je da se ovim vidom sankcija izbegavaju negativni efekti zatvaranja, poput stigmatizacije u društvu i lošeg uticaja drugih osuđenih lica, istovremeno ukazujući da se time smanjuje i broj osuđenih i pritvorenih lica u zatvorima, što za posledicu ima milionske uštede u budžetu Republike Srbije.
Ono što je najvažnije je da lica osuđena na ovu vrstu sankcija imaju mogućnost da nastave svoje školovanje, ili svoj radni odnos, kao i da očuvaju porodične odnose, što je posebno važno kada su u pitanju maloletnici. Sasvim sam sigurna da će Republika Srbija nastaviti da jača sistem alternativnih sankcija u skladu najvišim, kako evropskim, tako i svetskim standardima, rekla je ministarka pravde.
Projekat „Alternativne krivične sankcije u sudskoj praksi“ je finansirala ambasada Sjedinjenih Američkih Država, a realizovan je uz podršku Foruma sudija Srbije i Pravosudne akademije Republike Srbije.
Da se podsetimo, alternativne krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se primenjuju kao zamena kazni zatvora, s ciljem suzbijanja kriminaliteta, prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo, na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka, a prilikom čijeg izvršenja je neophodno vršenje nadzora od strane za to nadležnog organa.
U alternativne krivične sankcije kod nas spadaju: kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (tzv. kućni zatvor), kazna rada u javnom interesu i kazna oduzimanje vozačke dozvole. Pored navedenih kazni, jedna mera upozorenja pripada ovom tipu sankcija – uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, kao i jedna hibridna mera, kvazisankcija – poravnanje učinioca i oštećenog.
Takozvani kućni zatvor propisan je odredbom čl.45. st.3-5. Krivčnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Kazna rada u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvlole, propisani su odredbom čl.52. i 53. Krivičnog zakonika, dok je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom propisana odredbom čl.71-76. Krivičnog zakonika. Poravnanje učinioca i oštećeno propisano je odredbom čl.59. Krivičnog zakonika.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (mpravde.gov.rs).