Da, i to po višoj stopi, iako će postupajući službenici sve to pokušati da prećute.
Ovaj tekst je deo serije komentara u kojima pričam o postupanjima Poreske uprave (u daljem tekstu: PU), organa u sastavu Ministarstva finansija.
U pokaznom primeru koji sam predstavio u „Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?“ sam izneo šta smatra PU i kako na osnovu toga određuje poreske obaveze, odnosno zašto nisu u pravu. U “Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?” sam pojasnio ono što se mora razumeti iz naslednog i porodičnog prava da bi se poreska obaveza pravilno utvrdila, a sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Sam naslov teksta “Da li je roditelj krvni srodnik?” upućuje da u njemu objašnjavam ono notorno, a što službenici PU izgeda ne shvataju, te ponovo da službenici PU pogrešno razrezuju poreske obaveze tamo gde ne postoje uslovi za to.
U tekstu “Na šta su sve spremni poreski službenici?”, sam razmatrao to kako nepoznavanje propisa i odsustvo stručnog znanja utiče na pravilnost donete odluke, nepravilnostima u postupku, i kaznenim delima koja se time čine.
Rokovima za postupanje drugostepenog organa bavio sam se u “Da li drugostepeni poreski organ ima rokove u kojima mora da postupa?”.
U „Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?“ razmatrao sam obaveze prvostepenog organa po prijemu žalbe, time šta može a šta mora da uradi.
Najspornijim u postupku u pokaznom primeru bavio sam se u „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
1. Zašto se plaća kamata?
Nažalost, stav 1. člana 147. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002-isp., 23/2003-isp., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakonik, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022 i 94/2024) – u daljem tekstu ZPPPA, kaže da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, iako je to u direktnoj suprotnosti sa ustavnim načelima, i odredbama krovnog propisa za upravni postupak. Naime, Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018-aut.tumačenje i i 2/2023-OUS) – u daljem tekstu: ZUP u članu 154. kaže da rešenje ne može da se izvrši dok ne istekne rok za žalbu, a da žalba odlaže izvršenje rešenja dok žalilac ne bude obavešten o rešenju o žalbi. Inače, svi procesni zakoni predviđaju suspenzivno dejstvo žalbe kao pravnog leka, jedino ZPPPA ne.
Drugo i veoma sporno (nezakonito i neustavno) u poreskim rešenjima je nalaganje izvršenja obaveze u roku koji teče od dostavljanja akta. Kako rok za dobrovoljno izvršenje obaveze (paricioni) može da teče od dostavljanja nepravosnažnog akta? Taj akt u formalno pravnom smislu još uvek ne postoji. ZUP predviđa da ako je u izvršnom rešenju određeno da stranka može preduzeti radnju koja se izvršava u određenom roku, rešenje se izvršava kada rok istekne. Ako u izvršnom rešenju nije određen rok, rešenje se izvršava kada istekne 15 dana od kada je postalo izvršno. A kada rešenje postaje izvršno? Da uprostimo, obično kada protekne rok za izvršenje obaveze nakon njegove pravnosažnosti. A ZUP kaže da je pravnosnažno ono rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor. Istina, po ZUP izvršnost rešenja prvostepenog organa može da nastupi i ranije, ali za izvršenje nepravnosnažnog rešenja potrebni su neki logički preduslovi (da postoji mogućnost nenadoknadive štete na strani organa, recimo potpuno onemogućavanje naplate poreskog duga). A to se rešava merama obezbeđenja ako je potrebno, tako da je izvršavanje prvostepenog rešenja pre odluke po žalbi u najmanju ruku nepotrebno i necelishodno, čak može biti i kontraproduktivno što zavisi od ishoda žalbenog postupka. Šta je ovde bila namera zakonopisca nejasno je.
Kako god, tačka 1) stava 2. člana 10. ZPPPA kaže da u poreskopravnom odnosu fizičko lice, ima pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza. Tačkom 9) stava 1. člana 24., ZPPPA predviđeno je da poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da na propisan način i u propisanim rokovima dobije refakciju, refundaciju, odnosno povraćaj preplate.
Prema stavu 9. člana 75. ZPPPA, ako je osnov za povraćaj poništeno ili izmenjeno rešenje, kamata se obračunava od dana uplate poreza. Stavom 1. člana 75. ZPPPA propisano je da se na iznos više plaćenog poreza obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS), uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. A ova pravila o kamati, a ne ona propisana Zakonom o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012), primenjuju se zbog decidne odredbe stava 1. člana 3. ZPPPA, koja kaže, ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona. Inače, po Zakonu o zateznoj kamati, stopa zatezne kamate, na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za osam procentnih poena.
2. Kome upututi zahtev za povraćaj?
To nije isto svuda, jer su područne jedinice PU različito organizovane i različito se zovu. Ali, svakako to treba pitati provstepeni poreski organ koji je postupao kod pogrešne naplate poreza. I ako ne znaju kome tačno da vas upute, zahtev podneti njima. Jer, čak i da zahtev nije upućen na pravu adresu – organu koji treba da odluči, oni su u obavezi da ga proslede onom ko jeste nadležan i obaveste stranku o tome. Jer, ZUP čija se pravila primenjuju u skladu sa stavom 2. člana 3. ZPPPA, u članu 62. predviđa da, ako organ nije nadležan da primi podnesak koji mu se predaje ili saopštava, prosleđuje ga nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca. A tako se mora uraditi, jer PU se ne može izgovarati na nemogućnost utvrđivanja nadležnosti. Jer, koja god služba bila nadležna, sve su to službe u sastavu istog organa – ministarstva, tako da se može saznati (i mora znati) ko je nadležan.
3. Umesto zaključka
Ponovo ću naglasiti, u postupku sa bilo kojim državnim organom, a pogotovo PU, važno je biti uporan i istrajan. Prava postoje, pravila su propisana, treba ih koristiti.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.