Obuke za spoljne saradnike za zaštitu od nasilja u obrazovnim ustanovama

Na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavljena je vest da su održane prve obuke za spoljne saradnike za zaštitu od nasilja u obrazovnim ustanovama.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva obuke za savetnike spoljne saradnike za zaštitu od nasilja koji će biti angažovani od školske 2019/2020. godine održane su od 3. do 11. juna.

Prve obuke za 74 savetnika spoljna saradnika organizovalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Iz Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete ističu je da je cilj obuka osnaživanje savetnika za pružanje stručne pomoći ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, njihov zadatak će biti i unapređivanje rada u oblasti zaštite od nasilja kao i ostvarivanja kvalitetne saradnje sa prosvetnim savetnicima u vršenju stručno-pedagoškog nadzora u oblasti preventivnih i interventnih aktivnosti.

Dodaje se da će savetnici spoljni saradnici za zaštitu od nasilja biti angažovani od 1. septembra školske 2019/2020 godine i da je predviđeno njihovo kontinuirano stručno usavršavanje u specifičnim oblastima važnim za sistemsko unapređivanje zaštite dece i učenika od nasilja u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

Podsećamo, u skladu sa čl. 79. stav 2 tač. 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni i 10/2019) ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

U skladu sa čl. 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja:

 „U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

 Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.

 Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog.

 Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, učenika i odraslog.

 Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

 Pod fizičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fizičko kažnjavanje deteta, učenika ili odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku ili odraslom, kao i učenika i odraslog prema drugom učeniku, odraslom ili zaposlenom.

 Pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

 Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se isključivanje deteta, učenika i odraslog iz grupe vršnjaka i različitih oblika aktivnosti ustanove.

 Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

 Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba informaciono komunikacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.

 Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

 Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

 Bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.“

Takođe, podsećamo Pravilnikom o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (“Sl. glasnik RS”, broj 30/2010) propisan je protokol postupanja u ustanovi.

U Mišljenju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, br. 610-00-01745/2017-07 od 13. novembra 2017. god. propisano je da je potrebno i da škola u cilju sprečavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja organizuje odgovarajuće tematske sastanke svih relevantnih timova, uz naročito učešće tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i analizu postojećeg stanja i eventualnih rizika.

U planiranje i realizaciju mera u cilju sprečavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, treba da budu uključeni učenici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici i drugi relevantni nadležni akteri, koji su uključeni u rad škole u celini. Predmet analize, u zavisnosti od učesnika, takođe, treba da bude i razvojni plan u delu koji se, pre svega odnosi na mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima, školski program, pre svega u delu programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i godišnji program zaštite od nasilja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, izveštaji o samovrednovanju – oblast Etos sa stanovišta mogućeg unapređivanja, a sve u cilju dostizanja nulte tolerancije na nasilje.

U skladu sa gore navedenim potrebno je da direktor škole, predsednik Saveta roditelja, predsednik Školskog odbora i svaki Odeljenjski starešina ponaosob zakažu sednice tela kojim rukovode, odnosno predsedavaju kao i opšte roditeljske sastanke na kojima će posebna tačka dnevnog reda biti prevencija nasilja, posebni rizici i mere zaštite kao i reagovanja u slučaju kada se nasilje desi.

Izvor: vesti – sajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (www.mpn.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa i mišljenja preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a