Oduzimanje tudje stvari kao krivično delo

Oduzimanje tudje stvari kao krivično delo propisano je odredbama čl.211. Krivičnog zakonika ((“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Prema definiciji krivičnog dela, njega čini onaj ko bez namere pribavljanja imovinske koristi protivpravno oduzme tuđu pokretnu stvar.

Za izvršenje ovog krivičnog dela propisana je  novčana kazna ili zatvor do šest meseci.

Ovo je osnovni oblik krivičnog dela čija se radnja sastoji u protivpravnom oduzimanju.

Radi se o krivičnom delu koje je slično krađi, te se oduzimanje stvari treba vršiti trajno. Ukoliko se stvar oduzme privremeno, tada nema krivičnog dela.

Objekat ovog dela može biti samo pokretna stvar, tj. svaka stvar koja se može pomeriti sa jednog mesta na drugo, a da se time bitno je promeni njena supstanca.

Stvar koja se oduzima mora biti tuđa. Napuštne stvari i stvari za koje se ne zna čije su, ne mogu biti predmet dela.

Pojam oduzimanje treba shvatiti kao prekidanje moći faktičkog raspolaganja sa stvari pritežioca kod koga se ona nalazi i zasnivanje faktičkog raspolaganja sa stvari od strane učinioca dela.

Za razliku od krivičnog dela krađe iz čl.203. KZ, gde oduzimanje tuže pokretne stvari je krivčno delo samo kad se vrši sa namerom da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravnu imovinsku korist, kod krivičnog dela oduzimanje tudje stvari isto treba da se vrši bez namere pribavljanja imovinske koristi. Zato predmet ovog dela mogu biti stvari koje po sebi nemaju ekonomsku vrednost (pisma, fotografije i dr.). Iz prirode ovog dela proizilazi postojanje namere prisvajanja tudje pokretne stvari, njeno posedovanje, faktičko pritežanje.

Međutim, pobude za izvršenje ovog dela mogu biti različite, tako na primer: da se drugom nanese šteta.

Delo je izvršeno kada je tuđa pokretna stvar oduzeta.

U pogledu vinosti potreban je umišljaj koji obuhvata svest da se tuđa pokretna stvar protivpravno prisvaja ili oduzima.

U drugom stavu je propisan teži oblik krivičnog dela:

Ako vrednost oduzete stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili stvar predstavlja kulturno dobro,učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Za krivčno delo oduzimanje tudje stvari, ako je oduzeta stvar u privatnoj imovini, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. U ostalim slučajevima, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.

Specifičnost ovog krivičnog dela ogleda se u njegovoj sličnosti sa krivčnim delom krađa iz čl.203.st.1. KZ, kao i sa krivičnim delom posluge iz čl.365. KZ koje po definiciji čini onaj: ko se neovlašćeno posluži novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari drugom neovlašćeno da na poslugu.

Imajući u vidu tu sličnost, bilo je potrebno posebno analizirati ovo krivično delo, a posebno u odnosu na ova dva pomenuta krivična dela, na koji način će biti lakše razumeti inkriminaciju krivičnog dela oduzimanje tuđe stvari.

 

 

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE