Plan inspekcijskog nadzora inspektorata za rad za 2018. godinu

Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljen je Plan inspekcijskog nadzora inspektorata za rad u 2018. godini.

Inspektorat za rad, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti rada, prvenstveno u oblasti radnih odnosa i oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Plan rada Inspektorata za rad u 2018. godini usmeren je ka ostvarenju strateških ciljeva inspekcije rada, kao što su:

– suzbijanje rada ”na crno” i smanjenje broja povreda radno-pravnih instituta iz oblasti radnih odnosa utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu;

– smanjivanje broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja putem minimiziranja rizika vezanih za radna mesta u skladu sa zakonima i praksom;

– suzbijanje sive ekonomije prevođenjem neregistrovanih subjekata u legalne tokove poslovanja;

– rešavanje problematike vezane za oblast bezbednosti i zdravlja na radu i oblast radnih odnosa za kategorije posebno osetljivih grupa zaposlenih – pitanja vezana za žensku radnu snagu (materinska zaštita – trudnice i porodilje), dečiji rad, rad osoba sa invaliditetom, rad volontera, rad stranih državljana itd;

– promocija kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i oblasti radnih odnosa (podizanje svesti i informisanje javnosti) sa posebnim osvrtom na sektor malih i srednjih preduzeća i visokorizične delatnosti (građevinarstvo, hemijska industrija, poljoprivreda i sl.).

Planom rada Inspektorata za rad za 2018. godinu aktivnosti inspekcije rada se usmeravaju prvenstveno ka proizvodnim delatnostima, kao i delatnostima sa povećanim rizikom po život i zdravlje zaposlenih, odnosno onim u kojima je konstatovan veći broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja u prethodnoj godini i onih u kojima se ne poštuju radno-pravni instituti i u kojima je zastupljen rad „na crno“. Navedeni plan se sačinjava kao osnova za planove rada odeljenja i odseka inspekcije rada u upravnim okruzima i gradu Beogradu.

Svaka unutrašnja organizaciona jedinica planira izvršavanje inspekcijskih nadzora kod poslodavaca u svim delatnostima, vodeći računa o većoj zastupljenosti pojedinih delatnosti u određenim periodima godine, a naročito kod poslodavaca i u delatnostima kod kojih u prethodnom periodu nije vršen nadzor, kao i kod kojih su u prethodnom periodu utvrđene povrede propisa u oblasti rada ili su se dešavale teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, smrtne, kolektivne i teške povrede na radu i to tako da se ostvari svrha nadzora, odnosno da se poboljša stanje u datoj oblasti.

I Pregled planiranih aktivnosti inspektora rada

Da bi se postigli definisani ciljevi pred sve inspektore rada postavljaju se jasni zahtevi koji podrazumevaju: teorijsku pripremu, permanentno usavršavanje i učestvovanje u svim vidovima edukacija, ovladavanje novim metodama u radu, timski rad, individualni rad u primeni znanja, odgovornost za preduzimanje ili nepreduzimanje mera i sl.

U planiranom periodu inspektori rada će vršiti različite vrste nadzora koji se međusobno razlikuju po obimu, metodama po kojima se vrše, oblastima koje se kontrolišu, kao i ciljevima. Organizaciju nadzora i permanentnu kontrolu postupanja inspektora vrši načelnik odeljenja/šef odseka.

I.1. Inspekcijski nadzor u oblasti radnih odnosa

U skladu sa radnim ciljevima za 2018. godinu, planirano je da svaki inspektor rada u oblasti radnih odnosa:

• izvrši najmanje 170 inspekcijskih nadzora, a što uključuje rad po podnetim zahtevima stranaka i rad po službenoj dužnosti (potpuni nadzori – koji po svojoj vrsti mogu biti redovni i vanredni u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, delimični nadzori – koji po vrsti mogu biti redovni i vanredni u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru i kontrolni nadzori), od tog broja izvrši najmanje 24 potpunih redovnih i delimičnih redovnih inspekcijskih nadzora u srednjim privrednim društvima ( 50 do 250 zaposlenih) i velikim privrednim društvima ( više od 250 zaposlenih);
• vrši nadzore u cilju suzbijanja rada ”na crno’‘, težeći tome da broj zaključenih ugovora o radu sa licima koja su zatečena na radu “na crno” u odnosu na ukupan broj lica zatečenih na radu “na crno” bude 95%;
• da otkriva neregistrovane subjekte, preduzima zakonom propisane mere u cilju prevođenja neregistrovanih u registrovane privredne subjekte registracijom u odgovarajući registar.
• da nadzore po zahtevu stranaka vrši u zakonskom roku, a po nalogu rukovodioca organizacione jedinice;
• da potpune i delimične nadzore vrši po utvrđenom rasporedu neposrednog rukovodioca i u skladu sa Planom rada Inspektorata za rad za 2018. godinu i Planom rada odeljenja/odseka inspekcije rada;
• da vrši kontrolu izvršenja donetih rešenja najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka naloženog istim;
• da po službenoj dužnosti vrši najmanje 40 integrisanih inspekcijskih nadzora na godišnjem nivou koji po svojoj vrsti mogu biti redovni i vanredni u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, od tog broja da izvrši najmanje 10 redovnih integrisanih nadzora u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru u srednjim privrednim društvima ( 50 do 250 zaposlenih) i velikim privrednim društvima ( više od 250 zaposlenih);
• da učestvuje u kampanjama u oblasti rada ”na crno” (na lokalnom ili republičkom nivou) u skladu sa planovima Inspektorata za rad i odeljenja/odseka za 2018. godinu, a po nalogu neposrednog rukovodioca, koji će utvrditi dnevnu normu po kampanji u zavisnosti od specifičnosti delatnosti u kojoj se vrši kampanja;
• da vodi prvostepeni upravni postupak – donosi rešenja i druga odgovarajuća akta u skladu sa zakonom;
• da podnosi zahteve sudiji za prekršaje u skladu sa zakonom i eventualno ulaže žalbe na rešenja prvostepenog prekršajnog organa;
• da podnosi krivične prijave u skladu sa zakonom;
• da postupa po žalbama stranaka u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku i dostavlja žalbe stranaka drugostepenom organu u zakonom određenom roku;
• da uredno i ažurno vodi evidencije rada, arhivira predmete i izrađuje nedeljne, mesečne, kvartalne i godišnje izveštaje na posebno propisanim tabelama u utvrđenom roku;
• da blagovremeno i precizno dostavlja informacije po zahtevu direktora Inspektorata za rad, a za potrebe sačinjavanja informacija drugim državnim organima, kao i ostalim sektorima resornog ministarstva;
• da pruža pravnu pomoć i daje obaveštenja strankama iz domena nadležnosti inspekcije rada;
• da vrši savetodavne posete u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru;
• da vrši kontrolu dečjeg rada u cilju smanjenja pojave zloupotrebe dečjeg rada;
• da sarađuje sa drugim državnim organima i socijalnim partnerima.

Na bazi utvrđenih mesečnih planova, a u cilju što uspešnijeg ostvarivanja planiranih zadataka nadzori će se obavljati kroz sledeće oblike: vršenje nadzora po već utvrđenim mesečnim planovima, za svakog inspektora pojedinačno (poslodavci u određenim delatnostima u skladu sa Planom rada Inspektorata za rad); vršenje nadzora u opštinama izvan sedišta okruga; vršenje zajedničkih kontrola sa drugim inspekcijama; vršenje nadzora u drugim upravnim okruzima, odnosno Gradu Beogradu po nalogu direktora Inspektorata za rad.

Prilikom vršenja nadzora radi suzbijanja rada „na crno“ posebna pažnja će biti usmerena na poslodavce u delatnostima u kojima je ova pojava bila posebno izražena u toku 2017. godine (trgovina, ugostiteljstvo, građevinarstvo, poljoprivreda, usluge…).

Potpuni i delimični inspekcijski nadzori

Potpunim inspekcijskim nadzorom u oblasti radnih odnosa se kontroliše primena svih instituta u oblasti radnih odnosa.

Delimičnim inspekcijskim nadzorima u oblasti radnih odnosa vrše se kontrole primene određenog instituta u oblasti radnih odnosa, a u skladu sa mesečnim planom rada inspektora.

Neophodno je da se potpuni i delimični inspekcijski nadzori planiraju na mesečnom nivou u zadatim delatnostima kod poslodavaca kod kojih je u prethodnom periodu utvrđeno nepoštovanje propisa iz oblasti radnih odnosa, kod poslodavaca kod kojih su u prethodnoj godini utvrđena lica na faktičkom radu, a naročito kod poslodavaca kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor.

Nadzori inicirani podneskom zainteresovanog lica u pogledu kontrole konkretnog radno-pravnog instituta

Nadzori povodom zahteva stranke najčešće se odnose na postupanje poslodavaca suprotno odredbama Zakona o radu, opštim aktima poslodavca, kao i ugovorima o radu u slučajevima rada bez zaključenog ugovora o radu ili drugog ugovora u skladu sa Zakonom o radu, neisplaćivanja pripadajućih zarada, naknada zarada, uvećanja zarada i drugih primanja na koja je zaposleni imao pravo shodno odredbama Zakona o radu, pa ni u roku od 30 dana nakon prestanka radnog odnosa, neisplaćivanje naknada zarada zaposlenima, koji se nalaze na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta u smislu Zakona o radu i u skladu sa odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nepoštovanje odredaba zakona, koje se odnose na radno vreme i prekovremeni rad, davanja otkaza ugovora o radu od strane poslodavca suprotno slučajevima utvrđenim Zakonom, nepoštovanja procedure kod davanja otkaza od strane poslodavca, nedonošenje rešenja o otkazu ugovora o radu i dr..

Inspektori rada po podnescima postupaju i preduzimaju zakonom propisane mere i podnosioca zahteva obaveštavaju o utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

I.2. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

U skladu sa radnim ciljevima za 2018. godinu, planirano je da svaki inspektor rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: izvrši najmanje 90 inspekcijskih nadzora što uključuje nadzore po službenoj dužnosti (nadzori u vezi sa povredama na radu, potpuni nadzori koji po svojoj vrsti mogu biti redovni i vanredni u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i delimični nadzori koji po svojoj vrsti mogu biti redovni i vanredni u skladu sa Zakonom i kontrolni nadzori) i nadzore po zahtevu stranaka za ostvarivanje prava na bezbednost i zdravlje na radu, od toga najmanje 24 potpunih redovnih i delimičnih redovnih nadzora u srednjim privrednim društvima (50 do 250 zaposlenih) i velikim privrednim društvima (više od 250 zaposlenih); vrši nadzore u vezi sa smrtnim, teškim sa smrtnim ishodom, kolektivnim, teškim i lakim povredama na radu odmah po saznanju za dešavanje istih, odnosno odmah po dobijanju naloga od neposrednog rukovodioca; vrši nadzore u cilju suzbijanja rada ”na crno”, težeći tome da broj zaključenih ugovora o radu sa licima koja su zatečena na radu “na crno” u odnosu na ukupan broj lica zatečenih u radu “na crno” bude 95% i sl…

Potpunim inspekcijskim nadzorom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu se kontroliše primena svih instituta i preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Delimičnim inspekcijskim nadzorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vrše se kontrole primene određenog instituta ili određene preventivne mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa mesečnim planom rada inspektora.

Nadzori povodom povreda na radu: Inspektor rada je dužan da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu. Nadzor se vrši u skladu sa Uputstvom o vršenju inspekcijskog nadzora u slučaju smrtne, kolektivne i teške povrede na radu.

Inspektorat za rad će i u 2018. godini dosledno insistirati kod poslodavaca da inspekciji rada prijavljuju sve povrede, za koje se može pretpostaviti da će zaposleni odsustvovati sa rada duže od tri radna dana.

II Ostali inspekcijski nadzori

Nadzori po zahtevu stranaka za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: Po zahtevima poslodavca, da pre početka obavljanja delatnosti od inspekcije rada pribave rešenje o ispunjenosti propisanih uslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sprovodi se upravni postupak i donose se akta u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Nadzori inicirani podneskom zainteresovanog lica u pogledu kontrole konkretnog instituta iz bezbednosti i zdravlja na radu: Nadzori povodom zahteva stranke najčešće se vrše zbog neadekvatnih uslova rada, neprijavljivanja povreda na radu od strane poslodavca, neobezbeđivanja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu zaposlenih i sl. Inspektori rada po podnescima postupaju i preduzimaju zakonom propisane mere i podnosioca zahteva obaveštavaju o utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Nadzori radi kontrole primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu: U ovim nadzorima učestvuju svi inspektori rada iz odeljenja/odseka/grupe koji vrše nadzore po službenoj dužnosti u vezi primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Nadzor u vezi primene Zakona vrši se u toku redovnog, potpunog, delimičnog ili integrisanog nadzora, a utvrđene činjenice unose se u zapisnik, koji se vodi po pitanju nadzora iz oblasti radnih odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu ili integrisanih nadzora. Inspektor rada nadzor u vezi primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu može vršiti i kao poseban nadzor o čemu sačinjava poseban zapisnik, formira poseban predmet i preduzima potrebne mere.

Nadzori radi kontrole primene Zakona o sprečavanja zlostavljanja na radu, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o volontiranju, Zakona o zaštiti uzbunjivača: Inspekcijskim nadzorima po službenoj dužnosti koji obuhvataju kontrolu primene Zakona o radu ili Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, treba izvršiti i kontrolu primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o volontiranju i Zakona o zaštiti uzbunjivača, u delu nadležnosti Inspektorata za rad. Inspekcijski nadzor vrše svi inspektori rada (pravnici i inženjeri). Načelnici odeljenja/šefovi odseka prilikom sačinjavanja plana rada određuju i način kontrole primene navedenih propisa.

Nadzori radi kontrole primene Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo: Inspekcijskim nadzorima radi kontrole primene Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, u delu nadležnosti Inspektorata za rad, treba obuhvatiti poslodavce koji upućuju zaposlene na privremeni rad u inostranstvo radi: rada u okviru izvođenja investicionih i drugih radova i pružanja usluga, na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji, odnosno drugog odgovarajućeg osnova; rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u poslovnim jedinicama poslodavca u inostranstvu, na osnovu akta o upućivanju ili drugog odgovarajućeg osnova; rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u okviru međukompanijskog kretanja po osnovu pozivnog pisma, politike međukompanijskog kretanja ili drugog odgovarajućeg osnova.

Nadzori radi kontrole primene Zakona o inspekcijskom nadzoru: Prilikom inspekcijskih nadzora inspektori rada treba da postupaju u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru kojim je uređena metodologija postupanja u inspekcijskom nadzoru, kao i ovlašćenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora i koordinacija rada inspekcija. Prilikom vršenja redovnog inspekcijskog nadzora u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektori rada su u obavezi da koriste odgovarajuću kontrolnu listu inspekcije rada. Inspekcijskim nadzorima po službenoj dužnosti treba vršiti i kontrolu primene Zakona o inspekcijskom nadzoru koji je proširio nadležnosti i ovlašćenja inspekcije rada i na neregistrovane subjekte.

Inspekcija rada mora delovati i preventivno i to javnošću rada i pružanjem stručne i savetodavne podrške, uključujući i izdavanje akata o primeni propisa i službene savetodavne posete. Inspektor rada mora na zahtev poslodavca za preventivno delovanje i kada se ne vodi postupak inspekcijskog i nezavisno od njegovog toka, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, da postupi po zahtevu ili da poslodavca obavestiti o razlozima za nepostupanje po zahtevu.

III Kontrola dečjeg rada u cilju smanjenja pojave zloupotrebe dečjeg rada

U borbi za zaštitu dečijih prava i sprečavanje zloupotrebe dece aktivnosti inspekcije rada predstavljaju deo šireg koncepta iskorenjavanja najtežih oblika dečjeg rada. Reč je o radu dece koji je takve prirode, ili intenziteta, da šteti njihovom školovanju ili njihovom zdravlju i razvoju, tako da deca rade u isuviše ranoj dobi i u uslovima koji mogu oštetiti njihov fizički ili mentalni rast i razvoj. Međunarodna zajednica, kao i nacionalni propisi zahtevaju eliminisanje zloupotrebe dečjeg rada, preduzimanjem hitnih i delotvornih mera.

IV Kaznena politika

Inspektori rada su dužni da u toku 2018. godine, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, podnose krivične prijave i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u svim slučajevima koji su propisani zakonom, kao i da izdaju prekršajne naloge.

Inspektor rada je dužan da vodi evidenciju o podnetim krivičnim prijavama i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka i načinu rešavanja istih. Takođe, inspektor je dužan da prati ishod prekršajnog postupka i da, ukoliko je kazna izrečena od strane prekršajnog suda znatno ispod zakonskog minimuma, uloži žalbu na donetu odluku.

Rukovodioci organizacionih jedinica su dužni da prate ishod postupaka po svim podnetim krivičnim prijavama i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka i da sarađuju sa nadležnim sudskim organima u cilju efikasnijeg rada inspekcije rada.

 

Izvor: vesti – sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs)