Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) primenjuje se od 17. decembra 2018. godine, osim člana 9. ovog zakona koji se primenjuje od 17. avgusta 2018. godine.
Ovim zakonom uređuju se međubankarske naknade koje se naplaćuju pri izvršavanju platnih transakcija na osnovu platnih kartica u Republici Srbiji, kod kojih pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga trgovca imaju sedište u Republici Srbiji, kao i posebna pravila poslovanja u vezi sa izdavanjem i prihvatanjem platnih instrumenata zasnovanih na platnim karticama.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na platne transakcije koje se izvršavaju na osnovu posebnih instrumenata koji se mogu koristiti samo ograničeno, a ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:
1) instrumenti koji omogućavaju njihovom imaocu pribavljanje robe i usluga mogu se koristiti isključivo u prostorijama subjekta koji izdaje ove instrumente ili, u skladu sa ugovorom koji je zaključen sa subjektom koji se bavi izdavanjem ovih instrumenata, kod ograničene mreže prodavaca robe i usluga, ili za vrlo ograničen izbor robe i usluga;
2) instrumenti se izdaju na zahtev pravnog lica, preduzetnika ili subjekta iz javnog sektora radi sticanja dobara ili usluga od dobavljača ili pružaoca usluge koji su o tome zaključili ugovor sa izdavaocem tih instrumenata, a uređeni su aktom nadležnog organa javne vlasti da bi se ostvarili određeni socijalni ili fiskalni ciljevi.
Međubankarska naknada (eng. multilateral interchange fee) označava naknadu, uključujući neto naknadu i bilo koji drugi ugovoreni iznos novčanih sredstava, koja se neposredno ili posredno (npr. preko trećih lica) plaća za platnu transakciju na osnovu platne kartice između izdavaoca i prihvatioca koji učestvuju u izvršenju te transakcije.
Neto naknada je ukupan iznos novčanih sredstava, popusta (olakšica) ili drugih vrsta podsticaja koje izdavalac prima od kartičnih sistema plaćanja, prihvatioca ili bilo kog drugog posrednika u vezi s platnim transakcijama na osnovu platnih kartica i povezanim aktivnostima, koji je umanjen za iznos novčanih sredstava, popusta (olakšica) ili drugih vrsta podsticaja koje izdavalac daje kartičnim sistemima plaćanja u vezi s tim transakcijama i aktivnostima.
Trgovačka naknada (eng. merchant service charge) je naknada koju prihvatiocu plaća trgovac u vezi s platnom transakcijom na osnovu platne kartice.
Platna transakcija označava prenos novčanih sredstava na platni račun trgovca, koji inicira platilac, ili drugo lice za njegov račun, ili trgovac, a obavlja se bez obzira na pravni odnos između platioca i trgovca.
Platna transakcija na osnovu platne kartice jeste platna transakcija koja se inicira i izvršava na osnovu upotrebe platne kartice putem kartičnog, telekomunikacionog, digitalnog ili informaciono-tehnološkog uređaja ili softvera, u skladu s poslovnim pravilima kartičnih sistema plaćanja i korišćenjem infrastrukture tih sistema, a koja se ne smatra transferom odobrenja ili direktnim zaduženjem u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge.
Zakon je uređeno i značenje drugih brojnih pojmova, u smislu ovog zakona.
Cilj ovog zakona je nadogradnja regulatorne osnove koja se odnosi na segment tržišta platnih usluga koji kontinuirano raste – izdavanje i prihvatanje platnih kartica. Ovo tržište karakterišu poslovna pravila koja je potrebno posebno urediti, kako bi se adekvatno podstakao dalji rast ove vrste bezgotovinskog plaćanja, zaštitili interesi korisnika platnih kartica (potrošača i trgovaca) i omogućila fer tržišna utakmica.
Platne kartice, kao jedan od instrumenata bezgotovinskog plaćanja, sve su popularnije i stanovništvo ih, prepoznajući njihove prednosti i jednostavnost upotrebe, sve češće koristi. Podaci Evropske centralne banke govore da su kartična plaćanja najčešće korišćen metod plaćanja u državama Evropske unije.
Ono što se od ovog zakona, prema obrazloženju predloga ovog zakona, očekuje jeste da će imati pozitivan uticaj na smanjenje troškova prihvatanja plaćanja platnim karticama koje trgovci imaju prema bankama. Trgovci će imati povoljniji položaj pri ugovaranju s bankama i plaćanju trgovačke naknade, s obzirom na to da se uvode pravila kojima se povećava transparentnost u pomenutom procesu pregovaranja. Pored toga, trgovci više neće moći da budu obavezani da prihvataju sve kartične proizvode jednog kartičnog sistema plaćanja, jer je propisano da će moći da izaberu da prihvataju samo one platne kartice koje podrazumevaju niže troškove.
Navedeno bit trebalo da doprinese i većoj zaštiti, pre svega, malih i srednjih trgovaca, zanatlija i onih koji, usled relativno slabije pregovaračke pozicije, imaju nepovoljnije uslove za prihvatanje platnih kartica, što destimuliše upotrebu kartica u njihovim objektima, a samim tim i dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja.
Osnovni efekat je u tome što se očekuje da će ograničavanje međubankarskih naknada dovesti do nižih trgovačkih naknada (čiju vrednost u najvećoj meri čini međubankarska naknada), što predstavlja mogućnost za dalje smanjenje troškova trgovaca prema bankama. Posledično, očekuje se da će zakon dovesti do snižavanja cena za krajnje korisnike, jer niže naknade koje će plaćati trgovci smanjuju i ukupne troškove poslovanja, te tako ostavljaju prostora i za niže cene za krajnje kupce.
Isto tako, ograničavanje međubankarskih naknada otvara mogućnost da se na tržište uključe novi pružaoci platnih usluga, koji bi ponudili niže naknade trgovcima, od čega koristi mogu imati i trgovci i potrošači. Građani će biti zaštićeni i od rizika koje kod domaćih kartičnih transakcija nose obrada i netiranje naloga za prenos u inostranstvu, jer se propisuje obavezno izdavanje platnih kartica kod kojih se navedeni poslovi obavljaju u Republici Srbiji.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.