Pristup Evropske komisije Srbiji, kada je reč o pregovaračkom poglavlju 23 – pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava, značajno se promenio od onog koji je imala prema Hrvatskoj. Naime, od nas se sada traže rezultati, dok su u slučaju Hrvatske prošli lepi planovi.
Od nas se, dakle, zahteva ispunjavanje planova, sa konkretnim rezultatima kao dokazima da dostižemo određeni nivo sprovođenja onih zadataka koje smo pred sebe postavili, kaže za Danas Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za poglavlje 23.
Šta vidite kao najveće izazove kada je reč o pregovaračkom poglavlju 23?
Izazovi su brojni. Jedan od problema je činjenica da je sama struktura ovog poglavlja, odnosno oblasti koje obuhvata, značajno različita od strukture organizacije vlasti ili uređivanja odgovarajućih društvenih odnosa u Srbiji. Poglavlje sadrži pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava, te kada pogledamo koje se institucije bave ovim oblastima, videćemo da su one vrlo raznorodne. Iz ugla pregovaranja, to ima dvostruku posledicu. Potrebno je, naime, iskoordinirati veliku grupu raznorodnih institucija, a to nije lako. S druge strane, dobro je to što Komisija ima nameru da nas podstakne da međusobno intezivno sarađujemo, što treba da dovede do izgradnje demokratskog društva.
Izveštaj Evropske komisije sa skrininga za ovo poglavlje stiže krajem juna, kakve preporuke očekujete?
Mi već imamo predstavu šta bi izveštaj mogao da sadrži. Neće biti velikih iznenađenja kada je reč o preporukama šta treba učiniti kako bismo upodobili naše pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava nivou koji je potreban da bismo se pridružili Evropskoj uniji. Mi ćemo sada dobiti neku vrstu “dijagnoze”, nakon čega ide “plan lečenja”, što podrazumeva izradu akcionog plana, a kada otvorimo pregovore oko poglavlja, počinjemo “lečenje”, koje traje godinama i kada se “izlečimo”, možemo da pristupimo EU.
Šta je najpre potrebno preduzeti kada je reč o reformi pravosuđa?
Svaka država na svetu je u konstantnoj reformi pravosuđa. Uvek. U Srbiji je potrebno da se dogode značajne promene kako bi se reformisalo pravosuđe, ali najpre je potrebno da naučimo da razmišljamo na način okrenut rezultatima. Dakle, potrebno je da građanin Srbije ima dozu poverenja u pravosuđe, ali ne poverenje dobijeno spinovanjem i ubeđivanjem kako nam je dobro, nego zato što će u pristojnom roku dobiti odluku koja će, u dobroj meri, biti predvidiva. Da sudski proces bude efikasan – u smislu trajanja, pošten – u smislu pravičnosti i, što je jako važno, predvidiv.
Šta to tačno znači?
– Predvidivost je jedna od osobina transparentnosti. Drugim rečima, pravna država znači pravnu sigurnost. A pravna sigurnost u najvećoj meri je sadržana u pravnoj predvidivosti. Dakle, da građanin zna šta sme, a šta ne sme da uradi, odnosno da zna šta ga čeka ako uradi ono što ne sme ili se uzdrži od onog što bi morao da uradi.
A naše pravosuđe danas nije predvidivo?
– Ne, nije u dovoljnoj meri, što je posebno primetno u parničnoj materiji.
Osnovni zahtevi EU u oblasti reforme pravosuđa su da država kandidat pokaže da je izgradila pravosuđe koje je nezavisno, nepristrasno, efikasno, profesionalno i odgovorno. Kada ćemo dobiti takvo pravosuđe, imajući u vidu sve naše propale reforme, još uvek veliku zavisnost sudske od izvršne vlasti, slabu efikasnost?
Imamo Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine. Reforma je tek započela i ona ide u dobrom pravcu. Rezultati će biti merljivi u naredne tri do četiri godine i oni će koincidirati sa sprovođenjem akcionog plana za oblast pravosuđa za pridruživanje EU. Uskoro će početi da se meri učinak sudija, smanjenje broja starih predmeta i smanjenje roka trajanja suđenja…
Ali, za to će trebati vremena, jer smo 2009. godine imali jednu reformu koja je propala, ali i znatno usporila pravosuđe…
Ta reforma je bila pokušaj da se značajno promeni pravosuđe, da se prevaziđu problemi, ali ona u tome nije uspela. Nije uspela jer se bavila pitanjem – ko, a ne – šta.
Da li je Srbija spremna da u potpunosti depolitizuje nosioce pravosudnih funkcija?
Pravosuđe ne sme biti politizovano. Međutim, priča o uticaju politike na pravosuđe u Srbiji je predimenzionirana. Uporno se govori o toj vrsti uticaja, dok one druge vrste ostaju u senci. Recimo, ako bismo građane koji su nezadovoljni odlukom suda pitali šta je dovelo do donošenja takve odluke, bili bismo iznenađeni koliko malo njih bi reklo da je to zbog uticaja nekog iz političke vlasti.
Pa, ko onda ima najviše uticaja na pravosuđe?
Pravosuđe bi trebalo da ima najviše uticaja samo na sebe i ono ga u značajnoj meri i ima. Ali, ponavljam, neprimereni uticaj koji proizvodi neprimerene rezultate u pravosuđu je u mnogo manjoj meri politički nego što bi neko zaključio iz opšte priče.
Kako smanjiti bilo kakvu vrstu uticaja?
Povećanjem transparentnosti. Jer, što je veća sudijska diskrecija u odlučivanju, veća je i mogućnost donošenja spornih odluka. I Strategija reforme je predvidela da se radi na značajnom unapređenju transparentnosti postupka kroz njegovu predvidivost, tačnije kroz pojačanu primenu sudske prakse u oblasti jednoobrazne primene prava. To znači da iste ili slične činjenične situacije moraju u jednoj civilizovanoj državi da daju istu ili sličnu sudsku odluku. To je elementarna pravna sigurnost. A to kod nas nije slučaj.
Koliko bi izmene Ustava doprinele poboljšanju stanja u pravosudnom sistemu?
Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2013-2018. godine formirala je radnu grupu za razmatranje ustavnih promena iz sektora pravosuđa. Oni će doneti mišljenje šta treba menjati u Ustavu kako bi se unapredilo stanje u pravosuđu. Međutim, pravac razvoja pravosuđa dokazuje da i na bazi postojećeg Ustava, kao i primenom postojećih zakona, možemo da se razvijamo u pravom smeru i postižemo dobre rezultate.
Snimanje suđenja
Kada će svi sudovi imati mogućnost da snimanju suđenja?
Imamo potrebu da pod hitno uvedemo snimanje suđenja, što povećava i transparentnost. Idemo ka tome da do 2018. godine što veći broj sudova u Srbiji snima suđenja ili da imaju tu mogućnost.
Borba protiv korupcije
Šta su izazovi na polju borbe protiv korupcije u pravosuđu?
– Uz poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti, diskrecija u pravosuđu mora biti svedena na minimum, a transparentnost podignuta na apsolutni maksimum. Samo u tom slučaju mogućnost korupcije biće svedena na najmanju moguću meru.
Izvor:Danas.