Radionica Značaj pristupa ekološkim informacijama za unapređenje i zaštitu životne sredine održana je u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Radionica je ujedno bila prilika da se prikaže trenutno stanje u oblasti dostupnosti ekoloških informacija i istaknu nova ovlašćenja Poverenika u situacijama kada su ekološke informacije uskraćene javnosti i koje su to prepreke u ostvarivanju prava na pristup ekološkim informacijama odnosno kako ih prevazići i unaprediti stanje u toj oblasti.
U uvodnom obraćanju radionicu su otvorili Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i šef Misije OEBS-a u Srbiji koji su istakli važnost podizanja svesti javnosti o značaju zaštite i očuvanja životne sredine i upoznali sa značajem ostvarivanja prava javnosti na pristup ekološkim informacijama nakon usvojenih izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Radionica ja okupila predstavnike akademske zajednice, organa javne vlasti koji se bave pitanjima zaštite životne sredine na državnom i lokalnom nivou, zainteresovane javnosti, predstavnike Službe Poverenika, organizacije civilnog društva i novinare koji izveštavaju o životnoj sredini i klimatskim promenama.
Ovom prilikom predstavljena je i publikacija „Ostvarivanje prava na pristup ekološkim informacijama“ autorke Slavoljupke Pavlović, v.d. pomoćnice sekretara u Sektoru za žalbe i izvršenja u oblasti pristupa informacijama koja se odnosi na prvi stub Arhuske konvencije koja je i uvrštena u publikaciju. Izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Povereniku su data nova ovlašćenja kada su ekološke informacije uskraćene javnosti i propisane su nove obaveze lokalnih vlasti da ekološke informacije pruže javnosti u što kraćim rokovima.
Ukazano je da je jedan od glavnih problema veliki procenat ćutanja organa vlasti po zahtevima za pristup ekološkim informacijama. Takođe, visok je procenat neizvršenih odluka Poverenika kojima se nalaže davanje ekoloških informacija. Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona i deblokiranju mehanizama za prinudno izvršenje Poverenikovih odluka taj problem je otklonjen.
Na kraju radionice akteri su zaključili da bez pristupa ekološkim informacijama nema učešća javnosti u donošenju odluka i da je to neophodno za dobro definisanje javnih politika i donošenje strategija i odgovarajućih mera za zaštitu životne sredine.
Događaj se realizuje u okviru Projekta „Primena Arhuske konvencije i pristup informacijama od javnog značaja“.
Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika propisano je odredbma člana 28-28b Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021),prema kojima:
Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna
Upravno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.
U postupku upravnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.
Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku upravnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.
Poverenik će prinuditi izvršenika – organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni.
Novčana kazna se izriče rešenjem.
Novčana kazna se izriče u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta.
Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud u skladu sa zakonom kojim se reguliše izvršenje i obezbeđenje.
Izrečene novčane kazne predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.
Poverenik je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje predviđene ovim zakonom, kada u postupku po žalbi oceni da postoji prekršaj.
Tražilac informacije ne može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom, odnosno pre okončanja upravnog spora ako žalba Povereniku nije dopuštena.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno upravnoj inspekciji, ako je vođen upravni spor.
Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija u roku od osam dana ne odgovori tražiocu informacije na zahtev iz stava 3. ovog člana ili mu odgovori da nema osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, tražilac informacije je ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ako Poverenik, odnosno upravna inspekcija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na zahtev tražioca informacije ili na sopstvenu inicijativu, dužan je da o eventualnom odustajanju od tog zahteva obavesti tražioca informacije, u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, da bi tražilac informacije mogao da nastavi postupak.
Izvor: Sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs/sr-yu).
