Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je danas Vladi Srbije 8 zahteva da Vlada, u skladu sa zakonom obezbedi izvršenje njegovih rešenja.
Reč je o rešenjima koja se odnose na pristup informacijama Air Serbia (donacije, sponzorstva, novčane subvencije i olakšice dobijene od državnih subjekata, naknade, beneficije, besplatne karte za članove uprave preduzeća, bonusi, korišćenje službenih automobila i sl.), zatim Ministarstva unutrašnjih poslova (izveštaji koje je Direkcija policije dostavljala tužilaštvu u vezi sa slučajem Savamala i kolektivni ugovori o osiguranju zaposlenih u MUP-u), te Ministarstva rudarstva i energetike (iznos sredstava koji je naplaćen po osnovu takse za formiranje obaveznih rezervi nafte i iznose sredstava koji je od toga zaista izdvajan za kupovinu neophodnih rezervi nafte).
U propratnom pismu, Poverenik je još jednom ukazao da je mehanizam prinudnog izvršenja rešenja Poverenika, koji on ima na raspolaganju, u praksi potpuno blokiran.
Novčane kazne koje Poverenik može da izriče u funkciji prinudnog izvršenja odnose se na organe vlasti koji su budžetski korisnici. Radi utvrđivanja osnovice za izricanje novčanih kazni propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku (kazne su izražene kroz procenat prihoda), Poverenik se obraćao Upravi za trezor i Ministarstvu finansija Republike Srbije, ali je od istih dobio odgovor da takvi podaci „ne postoje“, jer Zakonom o budžetskom sistemu „nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“. U odsustvu navedenih podataka, Poverenik, naravno, nije u mogućnosti da donosi rešenja o izricanju novčanih kazni kojima bi se izvršenik eventualno prinudio na izvršenje rešenja.
Pored toga, čak i kada bi Poverenik i raspolagao potrebnim podacima za donošenje rešenja o kažnjavanju, izvršenje tih rešenja bila bi stvar “dobre volje” izvršenika, s obzirom da su se svi potencijalno nadležni za prinudno izvršenje novčanih kazni koje bi Poverenik izricao izjasnili da „nisu nadležni“ (osnovni sudovi – prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, Poreska uprava, Narodna banka, Prekršajni sud u Beogradu, Komora javnih izvršitelja).
Budući da iz navedenih razloga nema mogućnosti za dalje sprovođenje predmetnih izvršenja od strane Poverenika, on se ovim zahtevima obratio Vladi da obezbedi izvršenje rešenja neposrednom prinudom, kako je to propisano članom 28. st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da o preduzetim merama obavesti Poverenika. Pomenuti član Zakona glasi:
„Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika
Član 28.
Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.
Administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.
Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.“
Poverenik je, razume se, svestan činjenice da Vlada u praksi ne izvršava ovu svoju zakonsku obavezu, te da je malo verovatno da će i ovaj put to učiniti, ali je zahteve podneo rešen da, kao i u svakoj drugoj prilici, dosledno primenjuje zakone Srbije.
Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a