Povreda radne obaveze ili radne discipline za vreme probnog rada

Kako za vreme probnog rada zaposleni obavlja sve radne zadatke koji su u opisu posla konkretnog radnog mesta, može doći do povrede radne obaveze ili povrede radne discipline.

Da li zaposleni za vreme probnog rada koji učini povredu radne obaveze ili povredu radne discipline podleže istim pravilima kao i zaposleni mimo režima probnog rada?

Probni rad je sastavni deo ugovora o radu, te za vreme probnog rada lice ima status zaposlenog, odnosno ima sva prava i obaveze propisane ZOR koje se odnose na zaposlenog.

A da li je tako?

Postoje i situacije i to uz priloženu sudsku praksu gde lica na probnom radu nisu tretirana na isti način kao zaposleni „van probnog rada“. Navedeno je vidljivo upravo u sudskoj praksi kod povrede radne obaveze ili radne discipline za vreme obavljanja probnog rada.

Nije sporno, zaposleni koji za vreme probnog rada učini povredu radne obaveze odnosno radne discipline odgovaraće kao i svaki zaposleni, međutim stavovi sudova se razlikuju po pitanju upozorenja kod otkaza ugovora o radu po ovom osnovu.

Članom 180. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) je propisano:

„Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.“

Apelacioni sud u Nišu, u presudi 12Gž1 1742/2018 od 7. maja 2019. god. zauzima stav da povrede radnih obaveza koje se zaposlenoj na osnovu ugovora o probnom radu  stavljaju na teret, ne mogu biti otkazni razlog ako nije upozorena da ih je učinila, te da se na te okolnosti izjasni, niti su konkretizovane u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja.

O navedenom je stav zauzeo Vrhovni kasacioni sud u presudi br. Rev2 2258/2020 od 13. novembra 2020. god. navodeći sledeće:

„…probni rad se ugovara po odredbama ugovora o radu kojim neko lice zasniva radni odnos na određeno ili na neodređeno vreme, pa se prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 36. stav 3. Zakona o radu, odnosno pre isteka ugovorenog probnog rada, ne može posmatrati izolovano, nezavisno od odredaba Zakona o radu koje regulišu prestanak radnog odnosa prema vremenu na koji je ugovor o radu zaključen (na određeno ili neodređeno vreme). Tužilji je ugovor o radu otkazan zbog neostvarivanja rezultata rada, pa je zakonitost pobijane odluke sud morao da ceni uz prethodno utvrđenje da li je nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Pri tom, kada je u pitanju prestanak radnog odnosa zbog nezadovoljavajućih rezulatata rada, sud mora imati u vidu i odredbe Konvencije MOR-a broj 158, o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166, koje naša država ratifikovala, i koje, saglasno članu 16. stav 2. i 194. stav 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06), čine sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Tim odredbama je propisano da zbog nezadovoljavajućeg vršenja poslova radniku neće prestati radni odnos izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a radnik i posle odgovarajućeg isteka roka predviđenog za poboljšanje rada, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način (član 8. preporuke)…

… Takođe, donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu, mora da prethodi upozorenje zaposlenom (tužilji) o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu predviđenog članom 180. Zakona o radu, uz ostavljanje roka od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje, pa je drugostepeni sud bio dužan da ceni zakonitost postupka donošenja pobijanog rešenja, u smislu navedene odredbe Zakona.“

Dakle, Vrhovni kasacioni sud kao i Apelacioni u Nišu zauzima stav da se prestanak radnog odnosa pre isteka probnog rada ne može posmatrati izolovano van pravila ZOR propisana za prestanak radnog odnosa uz obavezu dostavljanja upozorenja u smislu čl. 180. ZOR koje mora prethoditi donošenju rešenja o otkazu.

Reklo bi se zauzimanjem stava najviše sudske instance da je navedeni problem rešen. Međutim, nije prvi put da Vrhovni kasacioni sud unosi pometnju u pravni sistem oprečnim stavovima, te upravo o ovom pitanju sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1388/2021 od 23. juna 2021. god., utvrđena na sednici Građanskog odeljenja od 7. decembra 2021. god. navodi da poslodavac koji namerava da pre isteka ugovora o probnom radu otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je učinio povredu radne obaveze ili koji ne poštuje radnu disciplinu, nije dužan da upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu na sledeći način:

 „…Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o radu je propisan poseban slučaj otkaza na koji se ne primenjuju opšta pravila koja se odnose na otkaz od strane zaposlenog, propisana odredbom člana 178. stav 2. ovog zakona, o otkaznom roku od najmanje 15 dana i na postupak pre prestanka radnog odnosa otkazom od strane  poslodavca, propisana odredbama čl. 180. i 181. istog zakona, o obaveznom pisanom upozorenju poslodavca o postojanju razloga za davanje otkaza o kome se zaposleni može izjasniti i priložiti mišljenje sindikata čiji je član. Kao jedini uslovi za otkaz ugovora o probnom radu, zakonom su propisani otkazni rok koji ne može biti kraći od pet radnih dana i dužnost poslodavca da obrazloži otkaz.“

Detaljniji pregled probnog rada, možete pogledati u okviru istoimene teme “Probni rad“, objavljene na Pravnom portalu.

Umesto zaključka

Imajući u vidu da je probni rad sastavni deo ugovora o radu, nameće se zaključak da za vreme probnog rada lice ima status zaposlenog, te da ima sva prava i obaveze propisane ZOR koje se odnose na zaposlenog.

Međutim, naizgled jednostavan institut, podložan je različitim tumačenima i to ni manje ni više nego od strane najviše sudske instance, što u krajnjoj liniji svakako može voditi jedino pravnoj nesigurnosti.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Probni rad“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Rad, prava i obaveze“, br. 3, avgust 2022, Profi Sistem Com